Лупа — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{sređivanje|razmaci}} |
|||
[[Слика:Magnifying glass.jpg|мини|150p|Лупа]] |
[[Слика:Magnifying glass.jpg|мини|150p|Лупа]] |
||
'''Лупа'''(фр. loupe), увеличавајуће стакло, повећало, је најједноставнији [[оптика|оптички]] инструмент којим можемо увећати слику блиског предмета. <ref>Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд,1954.</ref> |
'''Лупа'''(фр. loupe), увеличавајуће стакло, повећало, је најједноставнији [[оптика|оптички]] инструмент којим можемо увећати слику блиског предмета. <ref>Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд,1954.</ref> |
||
Ред 9: | Ред 10: | ||
Аристофанов објектив-лупа из 424 године пне. је стаклен кугла испуњена водом. Ова алтернација биконвексном сочиву је, како Сенека каже, могла да увеличава. Бејкон је описао особине лупе у 13. веку у Енглеској, а наочаре су развијене такође у 13. веку у Итлији. |
Аристофанов објектив-лупа из 424 године пне. је стаклен кугла испуњена водом. Ова алтернација биконвексном сочиву је, како Сенека каже, могла да увеличава. Бејкон је описао особине лупе у 13. веку у Енглеској, а наочаре су развијене такође у 13. веку у Итлији. |
||
<ref>[http:// http://en.wikipedia.org/wiki/Magnifying_glass]</ref> |
|||
http://en.wikipedia.org/wiki/Magnifying_glass |
|||
==Грађа лупе и увећање== |
==Грађа лупе и увећање== |
||
Ред 16: | Ред 15: | ||
Најпростија лупа је састављена од једног сабирног биконвексног сочива (сочиво омеђено двема конвексним површинама). |
Најпростија лупа је састављена од једног сабирног биконвексног сочива (сочиво омеђено двема конвексним површинама). |
||
Има и лупа које су грађене од система сочива а нису микроскопи. |
Има и лупа које су грађене од система сочива а нису микроскопи.<ref>Група аутора,Практичар 1, Школска књига Загреб, Загреб,1971.</ref> |
||
<ref>Група аутора,Практичар 1, Школска књига Загреб, Загреб,1971.</ref> |
|||
==Koшћене ознаке на шематском приказу == |
==Koшћене ознаке на шематском приказу == |
Верзија на датум 10. септембар 2012. у 22:47
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: razmaci. |
Лупа(фр. loupe), увеличавајуће стакло, повећало, је најједноставнији оптички инструмент којим можемо увећати слику блиског предмета. [1]
Прецизнија дефиниција лупе
Лупа је оптички инструмент који увећава слику предмета, онолико пута, колико је пута већи угао којим њоме видимо предмет од угла којим видимо предмет простим оком у даљини јасног вида.
Историјат
Аристофанов објектив-лупа из 424 године пне. је стаклен кугла испуњена водом. Ова алтернација биконвексном сочиву је, како Сенека каже, могла да увеличава. Бејкон је описао особине лупе у 13. веку у Енглеској, а наочаре су развијене такође у 13. веку у Итлији.
Грађа лупе и увећање
Најпростија лупа је састављена од једног сабирног биконвексног сочива (сочиво омеђено двема конвексним површинама).
Има и лупа које су грађене од система сочива а нису микроскопи.[2]
Koшћене ознаке на шематском приказу
d = даљина јасног вида (25 цм); жижна даљина;
величина увећане слике; величина предмета ;
повећање
Формирање увећане слике
Из геометријског разумевања елементарних закона оптике - рефракције, следи:
Када се предмет АB постави на удаљеност између сочива , тј. лупе, и њене жиже, односно фокуса, тада у оку посматрача настаје привидна (виртуелна), увeћана, усправна слика посматраног предмета .
Повећање лупом
Из сличности троуглова и (шематски приказ) следи:
како је, према дефиницији, повећање лупом следи:
Повећање односно :
Повећање лупом је једнако количнику даљине јасног вида и жижне даљине.
Како је даљина јасног вида константа, повећање лупом овиси једино о жижној даљини сочива. Жижна даљина сочива је директно пропорционална закривљености површине сочива. Закривљеност површине сочива се исцрпљује техничко-технолошким могућностима израде таквих сочива. Са једне стране, немогуће би било направити лупу са тако малим жижним даљинама и тако великим повећањима, јер би требало направити сочива врло малих пречника закривљености, а са друге стране, и када бисмо их и успели направити, тако велика закривљеност би производила огромне грешке сочива које ни сложени системи сочива не би могли да компензују . Једноставније речено, слике предмета добијене таквим лупама биле би потпуно неупотребљиве.
Лупе имају најмању жижну даљину од 2 центиметра. Значи максимално увећање луплом је око 12 пута.
Јакост сочива - лупе
Јакост сочива-лупе једнака је реципрочној вредности жижне даљине изражене у метрима:
Јединица за мерење јакости сочива зове се диоптрија. Сочиво има јакост од 1 диоптрије, ако јој је жижна даљина 1 метар.
Употреба лупе
Лупа се употребљава за увећавање и посматрање предмета малих димензија ради њиховог проучавања, да би се лакше обрађивали, да би се по њима писало и сл. Значи употребљава се у науци, уметности, производњи, инстустрији
Литература
- Варићак Б. Микроскоп, Школска књига, Загреб 1956.