Митоза

Митоза је деоба телесних ћелија при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају две кћерке ћелије са истим бројем хромозома као мајка ћелија и истовремено међусобно истим бројем хромозома.

преглед ћелијске деобе

• Код једноћелијских организама митоза је истовремено и размножавање.
• Код вишећелијских организама митозом се врши обнављање ткива и раст организма.

Фазе митозе

Митоза се дели на 4 фазе:

• профазу,
• метафазу,
• анафазу и
• телофазу

Фазе су поређане по редоследу дешавања и међу њима профаза траје најдуже, а метафаза најкраће. На самом почетку митозе хромозоми се уочавају као дугачки конци, по чему је и сама деоба добила име (грч. mitos = конац).

• Профаза, прва фаза митозе, одликује се следећим дешавањима:

1. хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене центромером;
2. парови центриола су распоређени на половима ћелије: на сваком полу је по један пар центриола;
3. на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле се зрачно распоређују градећи структуре назване астери;
4. почиње образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка екватору ћелије;
5. нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша са цитоплазмом;
6. нестаје једарце.

• У метафази се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у овој фази су:

1. завршава се образовање деобног вретена; конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на екватору ћелије;
2. хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раван (плочу); сваки хромозом је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је кинетохор паран; један се везује за један, а други за супротни пол ћелије).

• Анафаза почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула АТП-а.) Од сваког хромозома једна хроматида одлази на један, а друга на други пол ћелије – тиме се на половима налази подједнак број хроматида. У људској ћелији, чијих се 46 хромозома поделило на 92 хроматиде, по 46 хроматида (нових хромозома) се налази на сваком полу ћелије.

• Телофаза, завршна фаза митозе (грч. thelos = крај), обухвата:

1. хромозоми се декондезују (деспирализују);
2. ишчезавају конци деобног вретена;
3. око хромозома на половима ћелије образује се једарни (нуклеусни) овој;
4. образује се једарце;
5. на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазма на две кћерке-ћелије (цитокинеза)
6. кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-ћелије; када уђу у интерфазу током периода раста оне ће достићи величину мајке ћелије.

Види још

• животни циклус ћелије

Спољашње везе

• Бионет школа