Ћелијска деоба

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ћелија која је завршила интерфазу и припремила се за поделу на две нове ћелије, улази у деобу. Прокариотске ћелије се деле амитозом (директном или простом деобом), док се еукариотске деле митозом или мејозом. Промене, које се у ћелији дешевају за време деобе, могу се уочити микроскопом што са променама током интерфазе није случај.

Митоза[уреди]

За више информација погледајте: Митоза

Митозом се деле соматске ћелије са диплоидним бројем хромозома, при чему се количина ДНК правилно распореди новонасталим ћелијама. Кћерке ћелије добијају међусобно једнак број хромозома (обе су диплоидне) и количину ДНК, а истовремено имају и једнак број хромозома као мајка-ћелија (2n) од које су настале.

Митоза

Мејоза (редукциона деоба)[уреди]

За више информација погледајте: Мејоза

Деоба којом се образују полне ћелије назива се мејоза. При томе се једна диплоидна ћелија (2n) два пута дели и настају четири хаплоидне ћелије (n). С обзиром да се број хромозома у кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на пола, ова деоба се назива и редукциона (лат. reductio = смањење). Редукција броја хромозома обавља се у првој деоби, означеној као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2n број хромозома) подели на две кћерке-ћелије (n број хромозома). У другој деоби, мејози 2, се обе кћерке-ћелије (са n бројем хромозома) поделе тако да настаје укупно 4 ћелије. Пошто је мејоза 2 у ствари митоза (назива се еквациона митоза) те 4 ћелије имају хаплоидан број хромозома.

Литература:[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001

Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

Спољашње везе[уреди]