Центуријска скупштина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''CENTURIJATSKE skupstine''' su sazivali bivsi funkcioneri (konzuli, diktatori, pretori). Sakupljale su se po Centurijama – vojnim i ekonomskim razredima pod punom ratn... |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{сређивање}} |
|||
'''CENTURIJATSKE skupstine''' su sazivali bivsi funkcioneri (konzuli, diktatori, pretori). Sakupljale su se po Centurijama – vojnim i ekonomskim razredima pod punom ratnom opremom u bojnom redu i sazivane su izvan gradskih zidina. Svaka Centurija nosila je jedan glas, odluka im je bila LEX – zakon koji je stupao na snagu tek sto ga odobri senat. Posle izdavanja Hortezijevog zakona iz 287. p.n.e.odluke plebsa po tributskim skupstinama izjednacene su sa centurijatskim. Zakonodavna delatnost prelazi na TRIBUTSKE skupstine. One su izabrale prve Konzule. Po Servijevom uredjenju presudan znacaj u tim skupstinama imali su gradjani sa visokim imovinskim cenzusom. |
'''CENTURIJATSKE skupstine''' su sazivali bivsi funkcioneri (konzuli, diktatori, pretori). Sakupljale su se po Centurijama – vojnim i ekonomskim razredima pod punom ratnom opremom u bojnom redu i sazivane su izvan gradskih zidina. Svaka Centurija nosila je jedan glas, odluka im je bila LEX – zakon koji je stupao na snagu tek sto ga odobri senat. Posle izdavanja Hortezijevog zakona iz 287. p.n.e.odluke plebsa po tributskim skupstinama izjednacene su sa centurijatskim. Zakonodavna delatnost prelazi na TRIBUTSKE skupstine. One su izabrale prve Konzule. Po Servijevom uredjenju presudan znacaj u tim skupstinama imali su gradjani sa visokim imovinskim cenzusom. |
||
--[[Корисник:Darko Kovacevic|Darko Kovacevic]] 12:00, 2. децембар 2006. (CET) |
|||
Верзија на датум 2. децембар 2006. у 13:36
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
CENTURIJATSKE skupstine su sazivali bivsi funkcioneri (konzuli, diktatori, pretori). Sakupljale su se po Centurijama – vojnim i ekonomskim razredima pod punom ratnom opremom u bojnom redu i sazivane su izvan gradskih zidina. Svaka Centurija nosila je jedan glas, odluka im je bila LEX – zakon koji je stupao na snagu tek sto ga odobri senat. Posle izdavanja Hortezijevog zakona iz 287. p.n.e.odluke plebsa po tributskim skupstinama izjednacene su sa centurijatskim. Zakonodavna delatnost prelazi na TRIBUTSKE skupstine. One su izabrale prve Konzule. Po Servijevom uredjenju presudan znacaj u tim skupstinama imali su gradjani sa visokim imovinskim cenzusom.