Арија (сатрапија) — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: измењено hr:Arija (satrapija) |
м Бот: Селим 15 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q654243 |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
[[Категорија:Историја Ирана у старом веку]] |
[[Категорија:Историја Ирана у старом веку]] |
||
[[Категорија:Историја Авганистана у старом веку]] |
[[Категорија:Историја Авганистана у старом веку]] |
||
[[ca:Ària (Pèrsia)]] |
|||
[[de:Aria (Satrapie)]] |
|||
[[el:Αρία]] |
|||
[[en:Aria (satrapy)]] |
|||
[[es:Aria (región)]] |
|||
[[fa:هریوا]] |
|||
[[hr:Arija (satrapija)]] |
|||
[[it:Aria (regione storica)]] |
|||
[[ko:아리아 (태수령)]] |
|||
[[lt:Arija (Persija)]] |
|||
[[pl:Aria (satrapia)]] |
|||
[[pt:Ária (satrapia)]] |
|||
[[sl:Arija (satrapija)]] |
|||
[[sh:Arija (satrapija)]] |
|||
[[fi:Aria]] |
|||
Верзија на датум 13. март 2013. у 20:43
Арија (староперз. Хараива, авест. Хараеууа, грч. Ἀρ(ε)ὶα, лат. Aria) историјска је регија и сатрапија Персијског царства из доба иранске династије Ахеменида[1], а данас део источног Ирана и западног Авганистана.
Географија
Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке Хари (грч. Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији[2]. У античко доба сматрала се врло плодном те је била позната по производњи вина. Регија Арија омеђена је планинама регија Паропамисаде на истоку те Маргу и Хирканије на северу, односно пустињама регија Керман и Дрангијане на југу. Детаљно су је описали историчари Клаудије Птолемеј и Страбон, а према њиховим записима ради се о данашној регији Херат на западу данашњег Авганистана[3]
Према Плотомеју, првобитни главни град Арије био је Артакоана (грч. Ἀρτακόανα) или Артикаудна (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу Александра Македонског или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птолемеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.
Историја
Арија се спомиње у записима из доба династије Ахеменида као једна од персијских сатрапија (покрајина)[4]. Око 520. п. н. е. славни персијски владар Кир Велики прикључио је Арију новонасталом Персијском царству. Споменута је у Даријевим краљевским записима у Бехистуну који датирају из 520. п. н. е. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у Накш-и Рустаму, те на рељефима источног степенице ападане у Персеполису. Рељефи их приказују у одећи скитског стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
У време Александра Македонског, Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао Сатибарзан, који је уз Беса из Бактрије и Барсаента из Арахозије био један од три главна сатрапа источног дела Персијског царства. Александар је крајем 330. п. н. е. покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом хеленистичког царства у доба Селеукида, али 167. п. н. е. поново део новог иранског царства Парта, односно касније Сасанида.
Референце
- ^ http://www.iranica.com/newsite/articles/v2f4/v2f4a051.html
- ^ Арије, Анабаза, 4.6.6.
- ^ J. Lendering, Arians на www.livius.org
- ^ J. Lendering, Satraps and satrapies на www.livius.org
Одабрани извори
- Aleksandrova vojna : (Anabaza) (на језику: (језик: српски) — превод Милана Стахуљака). Zagreb: Matica Hrvatska. 1952. COBISS.SR 27829761.