Вокатив — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. јул 2013. у 12:48

Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја зарезом, а у говору краћом паузом. На пример:

Ана, врати се.

Како сте, госпођо?

Јесен стиже, дуњо моја.

Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:

човек-човече, предраг-предраже

стриц-стриче, кнез-кнеже, читалац-читаоче

Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:

момак-момци, викинг-викинзи.

Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.

Литература

Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4

Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:
-:мома'''к'''-мом'''ц'''и,викинг-викин'''з'''и.
+:мома'''к'''-мом'''ц'''и, викинг-викин'''з'''и.
 ''Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози.'' Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике ''хеј!'', ''ој'' итд.