Википедија:Упутства/Пријављивање — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене Tamkuz (разговор) на последњу измену корисника Addbot
Ред 1: Ред 1:
{{УпутствоНавигација|Упутства/Странице за разговор|Именски простори}}
Не морате [[Посебно:Userlogin|постати корисник]] да бисте читали [[Википедија|Википедију]]. Не морате постати корисник чак ни да бисте уређивали чланке у Википедији - ''било ко'' може уређивати сваки чланак. Ипак, пријављивање не кошта ништа, а постоји много разлога зашто је оно добро.


== Корисничко име ==
== Бора Кузмановић ==


Кад се пријављујете, треба да напишете корисничко име. Све измене које направите у Википедији док сте пријављени као корисник биће везане уз ваше корисничко име. То значи да ће '''''историја''''' (таб/повезница на врху странице) заувек забележити да сте управо ви допринели страници. Кад нисте пријављени, измене се само бележе уз вашу анонимну интернетску адресу ([[ИП адреса]]). Осим тога, можете видети списак свих својих доприноса тако што кликнете на повезницу '''''моји прилози''''', која се види на врху странице са десне стране кад сте пријављени.
Бора Кузмановић је српски социјални психолог.


== Већа приватност ==
Рођен је 1944. у Горњој Трешњевици код Аранђеловца. Основну школу и гимназију завршио је у Аранђеловцу. Дипломирао је на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, где је и магистрирао (1973) и докторирао (1987). Предавао је Социјалну психологију и сродне курсеве и био шеф Катедре за социјалну психологију на Филозофском факултету. Дуго година (1990 – 2011) био је и управник Института за психологију Филозофског факултета. Предавао је и на Учитељском факултету и Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. У пензији је од 2011. године.


Кад се пријављујете, не морате одавати никакве личне податке, чак ни имејл адресу. Занимљиво је да имате ''већу'' анонимност након пријаве него пре ње. Како то? Кад нисте пријављени, све ваше измене бележе се уз вашу интернет адресу, која је низ бројева. То значи да остали корисници могу открити који је ваш [[Интернет]] провајдер, а могу отприлике одредити и ваш географски положај. Све то можете избећи тако што се пријавите као корисник, јер се онда ваша интернет адреса више не види.
Учествовао је у реализацији и био руководилац многих научних пројеката (нпр. „Психолошки услови и ефекти социјалног понашања“ и „Појединац и група у условима друштвене транзиције“) при Институту за психологију и другим научним институцијама. Највише се бави проучавањем вредности, социјалних ставова, ауторитарности, политичког понашања и социјалне мотивације. У званичним библиографским изворима Народне библиотеке Србије (COBISS) наводи се преко 250 релевантних референци које се односе на различите категорије његовог научног и стручног рада. Као примери важних научних чланака, студија, монографија и уџбеника могу се издвојити :


== Више могућности за уређивање текста ==
* „Породични смештај деце – Милошевац“ (коаутор у групној монографији), Институт за социјалну политику, Београд, 1979;
*„Незапослена омладина Београда“ (коаутор), Центар за идејни рад ССО Београда, Београд, 1987;
*„Студентски протест 1992“ (руководилац пројекта, уредник и коаутор), Институт за психологију, Београд, 1993;
* Social distance towards individual nations, in : Lazić, M. (ed). „Society in Crisis – Yugoslavia in the early ‘90s », Filip Višnjić, Belgrade, pp. 239-260, 1995.
* Authoritarianism, in : Lazić M. (ed). „Society in Crisis – Yugoslavia in the early ‘90s », Filip Višnjić, Belgrade, pp. 161-186, 1995.
*„Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукоба“ (коаутор), Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 1995;
*„Social Changes and Changes of Values“ (коаутор), Психологија, XXVIII, Special issue, 7-26, 1995;
* „Нација и држава“ (коаутор), СoЦЕН, Подгорица, 2001;
* „Деца без родитељског старања“ (руководилац пројекта, уредник и коаутор), Институт за психологију и Save the Children, Београд, 2002;
* „Психологија“ уџбеник за III и IV разред трговинских, угоститељско-туристичких и школа за личне услуге (коаутор И. Штајнбергер), Завод за уџбенике, Београд, 2008; (12. издање)
Објавио је и велики број прилога и дао много интервјуа у којима се на релативно једноставан и популаран начин, из угла психолога и социолога, коментаришу значајни и актуални друштвени догађаји и проблеми. За рад на популаризацији психолошких сазнања добио је награду „Живорад-Жижа Васић“ Друштва психолога Србије (1984).


МедиаВики софтвер на којем се заснива Википедија, има много могућности које су на располагању само пријављеним корисницима. На пример, пријављени корисници могу означавати измене као "мање" (о мањим изменама види [[Википедија:Мале измене|овде]]).
Био је председник Савеза друштава психолога Србије (1983-1985) и председник Савеза организација психолога Југославије (1987-1989), члан и председник Управног одбора Центра за примењену психологију. Један је од покретача и оснивача „Психолошких новина“ (1977), које и даље излазе. Био је члан Редакције часописа „Психологија“, а потом дуго година
председник Издавачког савета тог часописа. Два пута је награђиван за унапређивање рада Друштва психолога Србије.


Једна врло важна особина коју активни корисници често користе је повезница [[Посебно:Watchlist|списак надгледања]] на врху странице. Као пријављени корисник, на свакој страници имате повезницу/таб '''''надгледај'''''. Ако је кликнете, та се страница додаје вашем личном списку надгледања. Повезница [[Посебно:Watchlist|списак надгледања]] приказује само измене на тим страницама (за разлику од повезнице [[Посебно:Recentchanges|Скорашње измене]], која приказује све измене у Википедији). Тако ћете лакше знати шта се догађа са страницама које вас занимају.
Био је председник Управног одбора Института друштвених наука и члан Управног одбора Завода за издавање уџбеника. У периоду 2006-2011. био је члан Матичног одбора за друштвене науке при Министарству науке Републике Србије . Од 2009. године члан је Националног просветног савета Републике Србије, а од 2011. председник Научног већа Института за психологију. Главни и одговорни уредник је обновљеног часописа „Психолошка истраживања“.


Само пријављени корисници могу преименовати странице.
Као студент-постдипломац учествовао је у тзв. јунским догађајима 1968. Пошто је и као млад асистент наставио са критичким и опозиционим деловањем, искључен је из Савеза комуниста 1973. године под оптужбом да је кршио „демократски централизам“ и подржавао опозиционе снаге на Филозофском факултету. Поново се политички ангажовао по увођењу вишестраначког система. Као представник Демократске странке, два пута је изабран за посланика Скупштине Републике Србије (1992. и 1993). Напустио је Демократску странку, вратио посланички мандат и са Драгољубом Мићуновићем и другима формирао Демократски центар, а касније прешао у Социјалдемократију. Као представник Демократске опозиције (ДОС) био је посланик у Скупштини Савезне републике Југославије и потом Државне заједнице Србија и Црна Гора, у континуитету од 2000. до распада Заједнице 2006. године. У Скупшгтини СР Југославије био је председник Одбора за рад, здравље и заштиту животне средине. Од 2006. године не учествује у страначком политичком животу.
Извори:


Ради лакшег сналажења у чланку, пријављени корисници могу користити и уређивање одломака, што радите тако што кликнете на малу везу '''<nowiki>[уреди]</nowiki>''' крај наслова дотичног одломка.
* Психолошка истраживања 8: 35 година Института за психологију, Институт за психологију, Београд, 1997.


==Како направити пријаву==
• Михаљчић, Р. (уредник), Филозофски факултет 1838-1998, Филозофски факултет Универзитета у Београду, стр. 262. Београд, 1998. ISBN 86-82019-35-3.
[[Википедија:Зашто да се региструјем?|Зашто се регистровати]].


Упутства за пријаву:
*„Наше друштво – природна лабораторија“, Психолошке новине, 352, Београд, фебруар 2012.
* Горе у десном углу екрана имате плави знак '''Региструј се/Пријави се '''.
* Кликните на то!
* Отвориће Вам се страница за пријаву.
* Тамо између осталог пише: '''Немате налог? Направите налог.'''
* Кликните на '''Направите налог'''!
* Сад Вам пише '''Направи налог'''.
* У прозорчић '''Корисничко име''' упишете Ваше име или надимак који желите!
* У прозорчић '''Ваша лозинка''' упишите Вашу лозинку (скуп бројева и слова који ћете лако памтити) нпр. 1234марко!
* У прозорчић '''Поновите лозинку''' упишете поново Вашу лозинку!
* Кликнете на прозорчић испред '''Запамти ме''' ако не желите сваки пут кад дођете на Википедију уписивати Ваше корисничко име и лозинку!
* И за крај само кликните на дугме '''Направите налог'''!


• http://www.nps.gov.rs/nps/clanovi/ Национални просветни савет Републике Србије, сајт посећен 16. јуна 2013.


[[Категорија:Вики упутства]]
• http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=0352-7379 Психолошка истраживања, сајт посећен 16. јуна 2013.

• http://vbs.vbs.rs/cobiss/bibliografije/Y20130616182031-00219.html. Cobiss.sr, сајт посећен 16. јуна 2013.

• wikipedia.http://en.wikipedia.org/wiki/Democratic_Party_%28Serbia%29 Democratic party (Serbia)", сајт посећен 16. јуна 2013.

Верзија на датум 16. јул 2013. у 16:44

Википедија Упутства
Овај чланак је део
Википедијиних упутстава
Упутства...

Почетак
Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Таблице
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Види још...

Помоћ

Не морате постати корисник да бисте читали Википедију. Не морате постати корисник чак ни да бисте уређивали чланке у Википедији - било ко може уређивати сваки чланак. Ипак, пријављивање не кошта ништа, а постоји много разлога зашто је оно добро.

Корисничко име

Кад се пријављујете, треба да напишете корисничко име. Све измене које направите у Википедији док сте пријављени као корисник биће везане уз ваше корисничко име. То значи да ће историја (таб/повезница на врху странице) заувек забележити да сте управо ви допринели страници. Кад нисте пријављени, измене се само бележе уз вашу анонимну интернетску адресу (ИП адреса). Осим тога, можете видети списак свих својих доприноса тако што кликнете на повезницу моји прилози, која се види на врху странице са десне стране кад сте пријављени.

Већа приватност

Кад се пријављујете, не морате одавати никакве личне податке, чак ни имејл адресу. Занимљиво је да имате већу анонимност након пријаве него пре ње. Како то? Кад нисте пријављени, све ваше измене бележе се уз вашу интернет адресу, која је низ бројева. То значи да остали корисници могу открити који је ваш Интернет провајдер, а могу отприлике одредити и ваш географски положај. Све то можете избећи тако што се пријавите као корисник, јер се онда ваша интернет адреса више не види.

Више могућности за уређивање текста

МедиаВики софтвер на којем се заснива Википедија, има много могућности које су на располагању само пријављеним корисницима. На пример, пријављени корисници могу означавати измене као "мање" (о мањим изменама види овде).

Једна врло важна особина коју активни корисници често користе је повезница списак надгледања на врху странице. Као пријављени корисник, на свакој страници имате повезницу/таб надгледај. Ако је кликнете, та се страница додаје вашем личном списку надгледања. Повезница списак надгледања приказује само измене на тим страницама (за разлику од повезнице Скорашње измене, која приказује све измене у Википедији). Тако ћете лакше знати шта се догађа са страницама које вас занимају.

Само пријављени корисници могу преименовати странице.

Ради лакшег сналажења у чланку, пријављени корисници могу користити и уређивање одломака, што радите тако што кликнете на малу везу [уреди] крај наслова дотичног одломка.

Како направити пријаву

Зашто се регистровати.

Упутства за пријаву:

  • Горе у десном углу екрана имате плави знак Региструј се/Пријави се .
  • Кликните на то!
  • Отвориће Вам се страница за пријаву.
  • Тамо између осталог пише: Немате налог? Направите налог.
  • Кликните на Направите налог!
  • Сад Вам пише Направи налог.
  • У прозорчић Корисничко име упишете Ваше име или надимак који желите!
  • У прозорчић Ваша лозинка упишите Вашу лозинку (скуп бројева и слова који ћете лако памтити) нпр. 1234марко!
  • У прозорчић Поновите лозинку упишете поново Вашу лозинку!
  • Кликнете на прозорчић испред Запамти ме ако не желите сваки пут кад дођете на Википедију уписивати Ваше корисничко име и лозинку!
  • И за крај само кликните на дугме Направите налог!