Рејкјавик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5: Ред 5:
== Историја ==
== Историја ==


Град Рејкјавик су 874. године основали [[Викинзи]]. Највише о насељавању може се сазнати у Књизи насељавања. Прву насеобину је формирао Игнолфур Арнарсон. Када је први пут дошао у залив, капетан Арнарсон је видео велики облак водене паре који се формирао изнад залива. Претпоставља се да је по томе Рејкјавик добио име јер Рејкјавик значи "Залив дима" <ref>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv07/07iv0712/istorija.htm "Залив дима"]</ref>.
Град Рејкјавик су 874. године основали [[Викинзи]]. Највише о насељавању може се сазнати у Књизи насељавања. Прву насеобину је формирао Игнолфур Арнарсон. Када је први пут дошао у залив, капетан Арнарсон је видео велики облак водене паре који се формирао изнад залива. Претпоставља се да је по томе Рејкјавик добио име јер Рејкјавик значи „Залив дима“ <ref>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv07/07iv0712/istorija.htm "Залив дима"]</ref>.


Много година Rejkjaвик je био oбична варошица, све док се краљевски благајник Скула Магнусон није заинтересовао и отворио радионице за прераду дрвета. Рејкјавик је тек 1786. године стекао статус града, па се та година слави као година оснивања.
Много година Рејкјавик je био oбична варошица, све док се краљевски благајник Скула Магнусон није заинтересовао и отворио радионице за прераду дрвета. Рејкјавик је тек [[1786]]. године стекао статус града, па се та година слави као година оснивања.
У 19. веку долази до жеље за независношћу, исландски парламент "Алтинг" поново је успостављен у Рејкјавику иако су Данци били противници истог. Успостављање парламента означило је да је Рејкјавик постао главни град Исланда. Исланд је коначно постао самосталан када је 1. децембра 1918. године постао суверена држава под данском круном - Исландска краљевина.
У 19. веку долази до жеље за независношћу, исландски парламент ''Алтинг'' поново је успостављен у Рејкјавику иако су [[Данци]] били противници истог. Успостављање парламента означило је да је Рејкјавик постао главни град Исланда. [[Исланд]] је коначно постао самосталан када је 1. децембра [[1918]]. године постао суверена држава под данском круном - Исландска краљевина.


== Економија ==
== Економија ==


Током другог светског рата Рејкјавик је окупиран од стране Немаца. Економске последице биле су врло позитивне јер је доласком британских и америчких трупа изграђен аеродром Рејкјавик који је и данас у употреби. Отварањем аеродрома отворена су многа радна места, број становника се повећао и Рејкјавик је од села постао највећи град на Исланду.
Током другог светског рата Рејкјавик је окупиран од стране [[Немци|Немаца]]. Економске последице биле су врло позитивне јер је доласком британских и америчких трупа изграђен аеродром Рејкјавик који је и данас у употреби. Отварањем аеродрома отворена су многа радна места, број становника се повећао и Рејкјавик је од села постао највећи град на Исланду.


Рејкајвик је економски центар Исланда. Последњих десет година у Рејкјавику отворен је велики број компанија и три велике банке.
Рејкајвик је економски центар Исланда. Последњих десет година у Рејкјавику отворен је велики број компанија и три велике банке.

Верзија на датум 22. октобар 2013. у 22:08

Панорама Рејкјавика

Рејкјавик је главни град Исланда. Има око 200.000 становника, што чини око 60% становништва Исланда. Рејкјавик се простире дуж полуострва са погледом на планине и Атлантски океан. Град се простире на површини већој од 200 километара и још увек се шири [1].


Историја

Град Рејкјавик су 874. године основали Викинзи. Највише о насељавању може се сазнати у Књизи насељавања. Прву насеобину је формирао Игнолфур Арнарсон. Када је први пут дошао у залив, капетан Арнарсон је видео велики облак водене паре који се формирао изнад залива. Претпоставља се да је по томе Рејкјавик добио име јер Рејкјавик значи „Залив дима“ [2].

Много година Рејкјавик je био oбична варошица, све док се краљевски благајник Скула Магнусон није заинтересовао и отворио радионице за прераду дрвета. Рејкјавик је тек 1786. године стекао статус града, па се та година слави као година оснивања. У 19. веку долази до жеље за независношћу, исландски парламент Алтинг поново је успостављен у Рејкјавику иако су Данци били противници истог. Успостављање парламента означило је да је Рејкјавик постао главни град Исланда. Исланд је коначно постао самосталан када је 1. децембра 1918. године постао суверена држава под данском круном - Исландска краљевина.

Економија

Током другог светског рата Рејкјавик је окупиран од стране Немаца. Економске последице биле су врло позитивне јер је доласком британских и америчких трупа изграђен аеродром Рејкјавик који је и данас у употреби. Отварањем аеродрома отворена су многа радна места, број становника се повећао и Рејкјавик је од села постао највећи град на Исланду.

Рејкајвик је економски центар Исланда. Последњих десет година у Рејкјавику отворен је велики број компанија и три велике банке.

Географија

Мапа Рејкјавика

Рејкјавик се налази на југозападу Исланда. Најбогатији је и највећи град Исланда.

Током леденог доба један део Рејкјавика био је прекривен великом леденицом, а други део је био прекривен морем. Висина нивоа мора може се препознати по седиментним стенама и по остацима шкољки. Тада је ниво мора био већи за 43 метра него што је сада. Нека брда као што је Оксхјулиб су окарактерисана као острва.

Након леденог доба земља је почела да изгледа као што изгледа данас. Рејкјавик је наставио да се обликује честим земљотресима и вулканским ерупцијама. Пример вулкансе ерупције је ерупција која се догодила пре 4.500 година, када је лава из Блајфјол планине дошла до мора у ували Елибавогур.

Највећа река која тече кроз Рејкјавик је Еллиба, која је једна од непловних река. Река Еллиба се на исландском језику говори у множини зато што се непосредно пре ушћа дели. Еллиба можда није пловна река, али је једно од најпознатијих ловишта лососа у Европи. Највиша планина у близини Рејкјавика је Есја, висока је 914 метара.

Клима

Клима је претежно океанска, а град се налази на северном ободу у умереној зони.

Зиме су уобичајене, али температуре не падају претерано ниско зато што са мора долазе топле Голфске струје.

Лета нису претерано топла, температуре никада не иду превише високо. Рејкјавик није посебно мокар град, али у просеку 148 дана годишње пада киша. Суше су јако ретке иако се знају појавити у претерано топлим летима. Пролеће је најсунчаније годишње доба. Годишње има око 1.300 сунчаних сати.

Поглед на град

Демографија

Рејкјавик је најмногољудији град на Исланду. Данашњи Рејкјавик је град са досељеницима из најмање 100 земаља. Најчешће етничке мањине су Данци, Филипинци и Пољаци.

У 2009. години странци су чинили 8% укупног броја становника. Поред имигрантних становника град недељно посети хиљаде туриста, студената и других привремених становника недељно. Бројни људи долазе у Рејкјави због бољег образовања.

Подручје ширег Рејкјавика чини шест општина. Највише људи живи у општини Копавогур, а најмање у Селтјарнесу.

Знаменитости

Лука Рејкјавика

Најистакнутије знаменитости Рејкјавика јесу зграде Исландског универзитета, Национални музеј и Градски музеј на отвореном.

Такође, врло истакнуте знаменитости су језерце Тјорнин у самом центру града и зграда Исландског парламента.

У граду су честе мале фонтане и стилизована језерца. Рејкјавик има велики број базена, а посебна атракција је Плава лагуна која се налази 50 километара од главног града [3]. Пет минута бродом од Исланда налази се острво Видеј. То је дивље острво које је рај за птице и цвеће, јер није било насељено све до 40-их година прошлог века. На острву се, такође, налази и настарија зграда у Рејкјавику која је саграђена 1752. године.

Перлан је сигурно једна од најпознатијих зграда Рејкјавика. Ова мултифункционална зграда је уједно и ресторан и видиковац. Са балкона се види Рејкјавик и лука. Постављени телескопи имају информације на енглеском, француском, норвешком или немачком језику, па се може чути кратка прича о месту на језику који сте одабрали.

Референце