Мартин I од Арагона — разлика између измена
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 41: | Ред 41: | ||
Мартин I је повео и крсташки поход против [[Маври|Мавара]] у северној Африци 1398—1399. године. |
Мартин I је повео и крсташки поход против [[Маври|Мавара]] у северној Африци 1398—1399. године. |
||
Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава [[ |
Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава [[Авињонско папство|авињонског папу]]. |
||
Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет. |
Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет. |
Верзија на датум 10. март 2014. у 07:26
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Мартин I од Арагона | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. јул 1356. |
Место рођења | Ђирона, |
Датум смрти | 31. мај 1410. |
Место смрти | Барселона, |
Гроб | манастир Поблет |
Породица | |
Супружник | Марија Лопез де Луна Маргарета Прадес |
Родитељи | Пере IV од Арагона Еленора Сицилијанска |
Династија | Барселоне |
Краљ Арагона | |
Период | 1396-1410 |
Претходник | Ђоан I |
Наследник | Фернандо I од Арагона |
Краљ Сицилије | |
Период | 1409-1410 |
Претходник | Мартин Млађи од Сицилије |
Наследник | Фернандо I од Арагона |
Мартин I од Арагона (Ђирона, 29. јул 1356 — Барселона, 31. мај 1410), звани Хуманиста, био је краљ Арагона, Валенсије, Сардиније и Корзике, гроф Барселоне (1396—1410) и краљ Сицилије (1409—1410). Последњи је директни мушки потомак Вилфреда I Длакавог и последњи владар из династије Барселоне.
Биографија
Рођен је 1356. године у Ђирони као други син краља Переа IV од Арагона и Еленоре Сицилијанске. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године. Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и регента Сицилије.
Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон.
Владавина
Након смрти свога брата Ђоана I од Арагона 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном , по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан.
Мартин I је повео и крсташки поход против Мавара у северној Африци 1398—1399. године.
Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава авињонског папу.
Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет.
Након његове смрти било је више претендената који су полагали право на арагонску круну. Након две године наследник је био одређен споразумом из Каспе.
Брак и потомство
У браку са Маријом Лопез имао је четири детета. Сва деца су млада преминула:
- Мартин Млађи (1374—1409), краљ Сицилије
- Ђауме (1378—?)
- Ђоан (1380—?)
- Маргарита(1385—?)
Мартин I је 17. септембра 1409. године склопио брак са Маргаритом Прадес. У овом браку није имао деце.
Литература
- Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006.
- Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999.