Фадл ибн Абас

С Википедије, слободне енциклопедије

Фадл ибн Абас (611—639) био је брат Абдулаха ибн Абаса и био је рођак исламског пророка Мухамеда.

Биографија[уреди | уреди извор]

Фадл је био најстарији син Ел Абаса ибн Абд ел Муталиба, ујака Мухамеда и богатог трговаца из Меке, и Лубаба бинт ел Харит, сестре Мухамедове жене Мајмуна.[1] Био је међу онима који су "чврсто стајали" у бици код Хунајна 630. године,[2] након чега је његова породица емигрирала у Медину.[3]

Фадл се оженио својом рођаком, по имену Сафија бинт Махмија,,[4][5][6] и имали су једну кћерку, Ум Култхум, која је рођена за живота Мухамедовог.[7] Оженио се такође и женом по имену Амра Бинт Јазид из племена Бану Килаб, али је овај брак завршио разводом већ након неколико месеци.[8]

Према његовом брату Абдулаху, Фадл је био изузетно згодан мушкарац. На опроштајном ходочашћу у марту 632. године, јахао је на Мухамедовој камили. По сопственом признању, гледао је у лепу девојку на другој камили тако напето да је Мухамед морао да га ухвати за браду и окрене му лице од ње три пута.[9][10][11] Због овог инцидента, Мухамед је објавио своју чувену примедбу: "Видео сам младића и младу жену и нисам могао веровати Сотони с њима".[12]

Када је Мухамед подлегао својој последњој болести, Фадл и његов рођак Али су га подржали у његовој последњој шетњи до Аишине куће.[13] Након Мухамедове смрти, Фадл је био један од оних који су ушли у његов гроб и помогли му да се положи леш.[14]

Учествовао је у многим биткама муслимана против Европљана и Персијанаца.[15]

Фадл је пренео неке хадисе о Мухамеду, али није дуго живео да би био познат као велики учитељ. Умро је од куге у Амвасу, Сирија, у 18 АХ (639 н. е), стар око 25 година.[16][17]

Статус у шиитском исламу[уреди | уреди извор]

Он је добро прихваћен од стране Шијта, пошто је одбио да положи своју заклетву на верност Абу Бакру.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari. Tarikh al-Rusul wa'l-Muluk. Translated by Landau-Tasseron, E. (1998). Volume 39: Biographies of the Prophet's Companions and Their Successors, p. 201. Albany: State University of New York Press.
  2. ^ Ibn Ishaq (Guillaume) p. 569.
  3. ^ Tabari (Landau-Tasseron) p. 202.
  4. ^ Muslim 5:2347.
  5. ^ Abu Dawud 19:2979.
  6. ^ Ibn Hajar, Isaba, vol. 7 #11412; vol. 8 #12064.
  7. ^ Ibn Hajar, Isaba, vol. 8 #12234.
  8. ^ Guillaume, A. (1960). New Life on the Light of Muhammad, p. 55. Manchester: Manchester University Press.
  9. ^ Bukhari 8:74:247.
  10. ^ Ibn Hanbal, Musnad. Translated by Al-Khattab, N., vol. 2 p. 218 #1805. Riyadh: Darussalem.
  11. ^ Ibn Hanbal (Khattab) vol. 2 p. 222 #1818.
  12. ^ Ibn Kathir (Le Gassick) vol. 4 p. 265.
  13. ^ Ibn Ishaq, Sirat Rasul Allah. Translated by Guillaume, A. (1955). The Life of Muhammad, p. 679. Oxford: Oxford University Press.
  14. ^ Ibn Ishaq (Guillaume) pp. 688-689.
  15. ^ а б Peshawar Nights on Al-Islam.org [1]
  16. ^ Tabari (Landau-Tasseron) p. 95.
  17. ^ „Fadl bin 'Abbas”. Приступљено 21. 6. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]