Извор странице Ресторан Maxim's

{{Хотел
| име_хотела = Ресторан "Maxim's"
| слика = Maxim's, 7 Rue Royale, 75008 Paris, 14 September 2019.jpg
| image_width = 
| наслов = Ресторан "Maxim's" у Паризу
| локација = улица Ројал бр. 3 [[Париз]], {{застава|Француска}}
| coordinates =  
| отварање = [[1893]]
| статус = активан
| број_спратова =
| затварање = 
| аутор =
| архитекта =  
| оператор =
| власник =  
| број_соба = 
| број_ресторана = 
| површина =
| паркинг = 
| website = 
| footnotes = 
}}
'''Maxim's''' је [[Ресторан|ресторан]] у Паризу, Француска, који се налази у улици Ројал бр. 3 у 8. [[Арондисман|арондисману]]. Познат је по [[Ентеријер|ентеријеру]] у [[Сецесија|стилу Сецесије.]] Средином 20. века важио је за најпознатији ресторан на свету.

== Историја ==
[[Датотека:Handkerchief_(France),_1899_(CH_18615981-2).jpg|мини| Јеловник из 1899, одштампан на марамици]]
Maxim's је основао као бистро 1893. године Максим Гајар, некадашњи [[Конобар|конобар]], у улици Ројал 3 у Паризу.<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP"/> Локација је раније била посластичарница.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Године 1899. добила је декорацију по којој је постала позната, као припрема за изложбу у Паризу 1900. године.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES" /> [[Плафон|Плафони]] су рађени у [[Витраж|витражима]], а ту су и [[Мурал|мурали]] са [[Нимфа|нимфама]].<ref name="12-30-2020 THE SYDNEY MORNING HERALD"/> У то доба, постало је познато као „место за довођење дама, али никада своје жене“, како је речено у музици [[Франц Лехар|Франца Лехара]] о тој локацији.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES" /> Крајем 19. века, у ''Belle Époque'', Maxim's је „постао друштвени и кулинарски центар Париза“.<ref name="BRITANNICA">https://www.britannica.com/place/Maxims access date 8 June 2021</ref>

Постао је један од најпопуларнијих и најмодернијих ресторана у Паризу под његовим следећим власником, Јуџином Корнушеом. Дао је трпезарији декорацију у [[Сецесија|стилу сецесије]], поставио [[клавир]] и побринуо се да увек буде испуњена лепим женама. Корнуше је имао обичај да каже: „Празна соба. . . Никада! Увек имам лепоту која седи поред прозора, на видику са тротоара." Био је толико познат да је тамо смештен трећи чин оперете ''[[Vesela udovica (opereta)|Весела удовица]]'' [[Франц Лехар|Франца Лехара]] из 1905. године.
[[Датотека:Le bar de Maxim's par Pierre-Victor Galland (A).jpg|мини|лево|Бар Maxim's, Пјер-Виктор Галан (1822-1892), око 1890]]
Године 1913, [[Жан Кокто|Жан Кокто]] је рекао о Maxim's клијентели: „Била је то акумулација сомота, чипке, трака, дијаманата и свега осталог што нисам могао да опишем. Скинути једну од ових жена је као излазак који захтева најаву три недеље унапред, то је као пресељење."

Након што је ресторан запао у тешка времена, 1932,<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Октав Водабле, власник ресторана ''Noel Peters'', купио је Maxim's. Почео је да бира своје клијенте, фаворизујући редовне госте, по могућности славне или богате, започевши нову еру престижног угоститељства под породицом Водабле која је трајала више од пола века. Познати гости 1930-их били су [[Едвард VIII]] и [[Жан Кокто]], близак пријатељ и комшија Водаблеа. Драматург [[Жорж Фејдо]] написао је популарну комедију под називом ''La Dame de chez Maxim'' („Дама из Максима“).

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Ота Хорхера су окупаторски [[Немци]] поставили за управника ресторана, а ресторан је остао у функцији.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Maxim's је био најпопуларнији париски ресторан немачке високе команде и колаборационистичких познатих личности. [[Херман Геринг]], [[Ото Абец]] и [[Ернст Јингер]] су га фаворизовали када су били у Паризу. Захваљујући подршци званичника, уживао је заштићени статус током окупације: његови запослени нису депортовани и био је изузет од ограничења у исхрани. [[Француски покрет отпора]] затворио је Maxim's после ослобођења, али је поново отворен у септембру 1946.<ref name="1998 GREENWOOD PRESS">{{Cite book|title=Historical Dictionary of World War II France|url=https://archive.org/details/historicaldictio0000unse_v1r7|last=Gordon|first=Bertram M.|publisher=Greenwood Press|year=1998|isbn=978-0313294211|pages=[https://archive.org/details/historicaldictio0000unse_v1r7/page/240 240]}}</ref>

Након рата, Водаблеови су обновили ресторан и почели да се шире и на међународном нивоу, са ресторанима у [[Чикаго|Чикагу]], [[Токио|Токију]] и [[Мексико Сити|Мексико Ситију]] који су користили име Maxim's, али су радили под другим управама.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Године 1949. отворен је ''Peacock Grill'' у [[Хјустон|Хјустону]], а затим је преименован у Maxim's, са дизајном заснованом на Maxim's у Паризу.<ref name="03-14-2014 HOUSTON HISTORY">https://houstonhistorymagazine.org/2014/03/maxims-introduces-fine-dining-to-houston/ access date 8 June 2021</ref> Крајем 1950-их, [[Pan Am|Пан Ам]] је током лета давао храну Maxim's-а из Париза, укључујући и њихово чувено јело од говедине, пошто су [[Авион|авиони]] Боинг 377 „имали своје пећи, и обично се спремало говеђе месо и сечено пред путницима."<ref name="12-22-2020 CNN">https://www.cnn.com/travel/article/pan-am-boeing-377-stratocruiser-luxury-plane/index.html access date 8 June 2021</ref>

Maxim's је такође био изузетно популаран међу међународним славним личностима 1950-их, са гостима као што су [[Аристотел Оназис]], [[Марија Калас]],<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP"/> [[Едвард VIII|војвода од Виндзора]] и његова супруга [[Волис Симпсон, војвоткиња од Виндзора|Волис Симпсон]], Порфирио Рубироза, Макс Офулс и Барбара Хатон.

Када је ресторан реновиран крајем 1950-их, радници су открили ризницу изгубљених новчића и накита који су исклизнули из џепова богатих и остали заробљени између јастука намештаја.<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP">https://www.maxims-shop.com/en/content/The-Maxims-Restaurant.html access date 8 June 2021</ref>

Године 1956, слава ресторана довела је до тога да је постао имењак за ресторан инспирисан западом у [[Хонгконг|Хонг Конгу]], ''Maxim's Boulevard''. Ресторан је постигао брз успех и на крају се развио у конгломерат ''Maxim's Caterers'', највећу угоститељску корпорацију у Хонг Конгу по приходима и тржишном уделу, и једну од највећих у целој источној [[Азија|Азији]].

Шездесетих година прошлог века отворен је ресторан Maxim's на аеродрому Орли у Француској.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES">https://www.nytimes.com/1981/05/06/garden/maxim-s-the-paris-restaurant-is-sold-to-cardin-enterprises.html access date 8 June 2021</ref> Maxim's: Међународни центар Ненси Голдберг у Чикагу објављен је 2013. године, након отварања 1963. као реплика Maxim's ресторана у Паризу.<ref name="04-05-2013 CHICAGO EAGER">https://chicago.eater.com/2013/4/5/6455657/city-auctioning-off-historic-maxims access date 8 June 2021</ref>

[[Брижит Бардо]] је изазвала скандал када је боса ушла у ресторан.<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP"/> Жан Пол Готије подсећа да је [[Пјер Карден|Карден]] био одбијен у ресторану Maxim's због правила облачења, што је створило „велики скандал”<ref name="08-11-2020 FORBES">https://www.forbes.com/sites/nadjasayej/2020/08/11/who-is-pierre-cardin-a-new-documentary-wants-to-know/?sh=2c27562ed5e3 access date 8 June 2021</ref> када је уместо кошуље и лептир машне носио долчевита ролку.<ref name="09-02-2020 ELLE">https://www.elle.com/fashion/a33852210/pierre-cardin-documentary/ access date 8 June 2021</ref> Остали гости овог временског периода били су Силви Вартан, [[Џон Траволта]], [[Жана Моро]], [[Барбра Страјсенд|Барбра Стрејсенд]] и Кири Те Канава.<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP" /> Током педесетих, шездесетих и седамдесетих година Maxim's, под управом сина Октава Водабла, Луја Водабла, постаје најпознатији ресторан на свету и један од најскупљих. Са супругом Меги, Луј Водабл му је осигурао међународну репутацију.

Франсоа Водабле, који је годинама водио ресторан поред свог оца, наставио је са радом своје породице.

Затим је почетком 1970-их отворен [[Аеродром Шарл де Гол Париз|аеродром Шарл де Гол]], а основана је холдинг компанија Air Maxim's International да управља свим ресторанима на аеродрому. Такође је почела да управља са два аеродромска ресторана у [[Лион]]у и [[Марсеј]]у, као и да пружа храну у [[Воз|возовима]] и робним кућама и управља са два [[Хотел|хотел]]а.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/>
[[Датотека:Paris 75008 Rue Royale no 03 Restaurant Maxim's.jpg|мини|Улица Ројал са рестораном Maxim's]]
''Cardin Enterprises'' је почео да позајмљује своје име власницима, Лују и Меги Водабле, од 1978.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Године 1981. ''Maxim's Boutiques'' је продао око 900 артикала које је направио или купио Карден, али сви су продавани под Maxim's етикетом, укључујући линију мушке вечерње одеће. Петак увече је још увек била "ноћ црних кравата" у самом ресторану. Остали предмети обухватају столно рубље, [[Порцелан|порцелан]], стаклено посуђе, [[Намештај|намештај]] и [[Цвеће|цвеће]] у око 200 бутика у Француској.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES" />

Године 1981. ''Air Maxim's International'' је зарађивао преко 50 милиона долара годишње, углавном од накнада за лиценцирање.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Када се причало да Мишелин водич, који је годинама додељивао Maxim's-у три звездице, разматра смањење броја звездица на две, Водабле каже да су „захтевали посебан симбол јер ми нисмо ресторан као други. Када је Мишелин одбио, тражио сам да нас одбаце." ''Њујорк тајмс'' наводи да свађа није утицала на популарност ресторана, јер су резервације и даље потребне дан унапред и „хијерархијски систем седења“ контролише директор ресторана.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES" /> Француска влада је 1981. године прогласила [[Сецесија|ентеријер ресторана у стилу Сецесије]] историјским спомеником.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES" />

Године 1981, Водаблеови су понудили да продају Maxim's модном дизајнеру [[Пјер Карден|Пјеру Кардену]].<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP"/> Били су узнемирени идејом да она падне у стране руке. Карден је на крају прихватио понуду<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP" /> као Cardin Enterprises.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES"/> Цена није објављена, али је речено да је већа од 20 милиона долара. Очекивало се да ће Водаблеови обучити наследника кога је изабрао Карден, а затим напустити посао, при чему се очекивало да ће декор и амбијент остати исти.<ref name="06-06-1981 NEW YORK TIMES" />

Под Карденовом управом, касније је на три спрата зграде створен [[Музеј|музеј]] сецесије и основан [[кабаре]], који је Карден сваке вечери испуњавао песмама с почетка 20. века.

Локација у [[Њујорк|Њујорку]] отворена је 1985. године, након две године развоја. Ресторан је забележио губитак прве године,<ref name="12-30-2020 THE SYDNEY MORNING HERALD"/> али је још увек радио 2019.<ref name="07-16-2019 THE NEW YORK TIMES">https://www.nytimes.com/2019/07/16/dining/restaurant-news-nyc.html access date 8 June 2021</ref>

Отприлике 1985. године, ресторани у [[Брисел|Бриселу]] и [[Рио де Жанеиро|Рио де Жанеиру]] су затрпани због проблема са управљањем, а хотел Палм Спрингс отворен у фебруару 1986. такође је наишао на проблеме са попуњеношћу.<ref name="12-30-2020 THE SYDNEY MORNING HERALD">https://www.smh.com.au/business/companies/from-the-archives-1987-maxim-s-icon-of-la-belle-epoque-20201230-p56qsy.html access date 8 June 2021</ref>

Године 1987. Пјер Карден је наставио да управља рестораном у Паризу, са Maxim's-ових 75 лиценци које су доносиле око 30 милиона долара годишњег прихода од велепродаје. Карден је имао Maxim's бутик који је продавао вечерњу одећу, и Maxim's Minim's на локацији у Паризу који је продавао гурманске грицкалице у неколико блокова од ресторана у улици Ројал 3.<ref name="12-30-2020 THE SYDNEY MORNING HERALD"/>

У 2011, штампа је приметила да су критичари хране критиковали ''Club des Cent'' због Карденовог очигледног фокуса на Maxim's као заштитни знак који може да се издаје франшизом, а квалитет хране није упоредив са ценом. Тада је клуб ''Club des Cent'' (клуб 100) одлучио да премести своју генералну скупштину у други ресторан, шокирајући [[Новинар|новинаре]], јер су дуго били код Maxim's.<ref name="10-23-2011 INDEPENDENT">https://www.independent.co.uk/news/maxim-s-decline-leaves-cardin-with-food-for-thought-1296145.html access date 8 June 2021</ref> Пјер Карден је умро 2020.<ref name="12-29-2020 WASHINGTON POST">https://www.washingtonpost.com/local/obituaries/pierre-cardin-dead/2020/12/29/d4fc3efc-49d5-11eb-a9f4-0e668b9772ba_story.html access date 8 June 2021</ref>

== Данас ==
[[Датотека:Maxim's,_Paris_9_November_2012.jpg|десно|мини| Фасада Maxim's 2012. године]]
Ресторан и Maxim's бренд припадали су [[Пјер Карден|Пјеру Кардену]]. Остали Maxim's ресторани отворени су у [[Токио|Токију]], [[Лондон|Лондону]], [[Пекинг|Пекингу]], [[Монако|Монаку]], [[Женева|Женеви]], [[Бриселски регион|Бриселу]] и [[Доха|Дохи]].

Maxim's бренд је [[Ekstenzija brenda|проширен]] на широк спектар роба и услуга.<ref name="10-23-2011 INDEPENDENT"/>

== Занимљивости ==
* Maxim's је био представљен у [[Франц Лехар|оперети Франца Лехара]] из 1905. ''[[Vesela udovica (opereta)|Весела удовица]]''.
* Помиње се у филму [[Жан Реноар|Жана Реноара]]''[[Велика илузија|, Велика илузија]]'' из 1937.
* Музички филм ''Жижи'' из 1958. снимљен је на локацији код Maxim's,<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP"/> са две сцене.
* Помиње се у епизоди ''I Dream of Jeannie'' из 1966. "Мој господар, лопов".
* Maxim's је био поменут у три епизоде ''Bewitched'', "Paris Witches Style", "The Joker is a Card" и "Serena Stops the Show".
* Maxim's се помиње у песми Спаркса 1982. из Топ 40 "I Predict".
* Приказан је у филму [[Вуди Ален|Вудија Алена]] ''[[Поноћ у Паризу]]'' из 2011.<ref name="06-08-2021 MAXIMSSHOP" />
* Појављује се у сцени из филма ''Крвна лоза Сиднеја Шелдона'', са [[Одри Хепберн]] и Беном Газаром.
* У филму "''Како украсти милион"'' из 1966. године неке сцене се играју у Maxim's.
* У филму ''Ноћ генерала'' из 1967. године, [[Питер О’Тул|Питер О'Тул]], који игра нацистичког официра током Другог светског рата, посећује Maxim's. Он то назива „одговарајућим рестораном, веома чистим“.

== Види још ==
* [[:en:Maxim's_Art_Nouveau_"Collection_1900"|Maxim's Art Nouveau "Collection 1900"]]

== Референце ==
{{reflist|}}

== Спољашње везе ==
* {{Званични веб-сајт|http://www.maxims-de-paris.com|Maxim's de Paris official website}}
* {{Званични веб-сајт|http://www.maxims-artnouveau-museum.com|Art Nouveau Museum official website}}
* {{Званични веб-сајт|http://www.pierrecardin.com|Pierre Cardin official website}}
* [http://www.maxims-de-bruxelles.com Максимов ресторан у Бриселу] {{Wayback|url=http://www.maxims-de-bruxelles.com/ |date=20180307123054 }}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Ресторани у Паризу]]