Пређи на садржај

Стерноклеидомастоидни мишић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стерноклеидомастоидни мишић

Бочни прегибач врата (лат. m. sternocleidomastoideus) је парни површински мишић предње стране врата, кога облаже површински лист вратне фасције. Састоји се из три или четири дела која су растављена на његовим крајевима, док је средишњи део мишића компактан.[1][2]

Припаја се на горњем делу грудне кости и горњој страни и задњој ивици кључне кости. Одатле се простире косо навише и уназад до горњих припоја на мастоидном наставку слепоочне и горњој линији потиљачне кости. С обзиром на припоје и локализацију близу коже, стерноклеидомастоидни мишић гради рељеф одговарајућег дела врата и ступа у односе са великим бројем крвних судова, живаца и других вратних структура.[3]

Инервација мишића потиче из два извора. Једним делом га оживчава спољашња грана помоћног живца, а другим делом добија импулсе из вратног живчаног сплета. Снабдевање мишића крвљу стиже преко горње тироидне артерије, која је грана спољашње каротидне артерије.[4]

Дејство му је сложено и зависи од тачке ослонца. Уколико је тачка ослонца на грудном кошу, онда мишић својом активношћу савија главу унапред (обострана контракција) или је бочно савија на једну страну (при унилатералној контракцији). Када је тачка ослонца мишића на његовим горњим припојима, он подиже грудну и кључну кост и тако делује као помоћни мишић при удисају код отежаног дисања.

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  4. ^ „Стерноклеидомастоидни мишић (Стерноклеидомастоид) Анатомија”. Фитпланета.цом (на језику: српски). Приступљено 19. 03. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
Мишићи врата
предња страна
поткожни слој платизма
површински слој стерноклеидомастоидни м.
средњи слој натхиоидни м. (двотрбушни, стилохиоидни, милохиоидни, гениохиоидни), потхиоидни м. (стернохиоидни, омохиоидни, стернотироидни, тирохиоидни)
дубоки слој преткичмени м. (предњи прави м. главе, дуги м. главе, дуги м. врата), скаленски м. (предњи, средњи, задњи, најмањи)
задња страна
први слој трапезасти м.
други слој завојни м. главе - завојни м. врата - м. подизач лопатице
трећи слој ртенични м. главе - ртенични м. врата. - полуртенични м. главе - најдужи м. главе - најдужи м. врата - бедрено-ребарни м. врата
четврти слој мали прави задњи м. главе - велики прави задњи м. главе - горњи коси м. главе - доњи коси м. главе - међуртенични м. врата - попречнортенични м. - међупопречни м. - бочни прави м. главе