Извор странице Трговина

[[Датотека:Wojciech_Gerson_-_Gdańsk_in_the_XVII_century.jpg|thumb|right|Гдањск]]
[[Датотека:Commerce-alimentation-generale-paris.jpg|мини|Штанд са воћем]]

'''Трговина''' је процес размене [[Роба|робе]] и/или [[Угоститељство|услуга]]. Назив потиче од словенске речи ''[[trg|трг]]''. Трговина није једини носилац робног промета, којим се такође баве и сами [[производња|произвођачи]], а донекле и сами потрошачи ([[потрошачко задругарство]]). Трговина, као посебна привредна делатност, има задатак да својим посредовањем у [[друмски саобраћај|промету]] организује редовну размену између производње и потрошње. Својом активношћу она треба да обезбеди [[понуда (економија)|понуду]] робе и услуга у количинама и асортиману које [[тржиште]] тражи, у време када се тражи и по [[цена]]ма и другим условима које су купци спремни да прихвате.

Крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а у литератури су егзистирала два појма трговине.<ref>Опширније о томе види др Мијо Мирковић, Трговина и унутрашња трговинска политика, Геце Кона, [[Београд]] [[1931]]. године стр. 1-6.</ref> Први појам се везује за [[Енглеска|енглеске]] и [[Француска|француске]] економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за [[Немачка|немачку]] комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно-економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања [[Профит|добити]]).

У једном модерном погледу, трговина постоји због специјализације и [[division of labor|поделе рада]], преовлађујућег облика [[economic activity|економске активности]] у којој се појединци и групе концентришу на мали аспект производње, али користе свој производ у трговини за друге производе и потребе.<ref name=DollarKraay2004>{{cite journal | last= Dollar | first= D | last2= Kraay | first2= A | title= Trade, Growth, and Poverty | journal= The Economic Journal | date= 2004 | volume= 114 | issue= 493 | pages= F22–F49 | doi= 10.1111/j.0013-0133.2004.00186.x | url= http://econ.worldbank.org/files/1820_dollar.pdf | citeseerx= 10.1.1.509.1584 | s2cid= 62781399 | access-date= 2017-10-26 | archive-url= https://web.archive.org/web/20040307191641/http://econ.worldbank.org/files/1820_dollar.pdf | archive-date= 2004-03-07 | url-status=dead}}</ref> Трговина постоји између региона, јер различити региони могу имати [[comparative advantage|компаративну предност]] (опажену или стварну) у производњи неке [[commodity|робе]] којом се може трговати—укључујући производњу природних ресурса оскудних или ограничених на другим местима. На пример: различите величине региона могу подстаћи [[mass production|масовну производњу]]. У таквим околностима, трговина по [[market price|тржишним ценама]] између локација може имати користи за обе локације. Различити типови трговаца могу се специјализовати за трговину различитим врстама робе; на пример, [[spice trade|трговина зачинима]] и [[grain trade|трговина житарицама]] су историјски биле важне у развоју глобалне међународне економије.

[[Retail|Трговина на мало]] се састоји од [[sales|продаје]] робе или [[merchandise|добара]] са веома фиксне локације<ref>
Compare [[peddling]] and other types of retail trade:{{cite book
| editor1-last = Hoffman
| editor1-first = K. Douglas
| title = Marketing principles and best practices
| url = https://books.google.com/books?id=JgUpAQAAMAAJ
| edition = 3| publisher = Thomson/South-Western
| date = 2005
|pages= 407| isbn = 978-0-324-22519-8
| access-date = 2018-05-03
| quote = Five types of nonstore retailing will be discussed: street peddling, direct selling, mail-order, automatic-merchandising machine operators, and electronic shopping.}}</ref> (као што је [[department store|робна кућа]], [[boutique|бутик]] или [[kiosk|киоск]]), на [[online|мрежи]] или [[mail|поштом]], у малим или појединачним партијама за директну [[consumption (economics)|потрошњу]] или употребу од стране купца.<ref name="fas">{{cite web | date= 2000-02-09 | url= http://www.fas.usda.gov/info/factsheets/China/distribution.html | title= Distribution Services | publisher= [[Foreign Agricultural Service]] | access-date= 2006-04-04 | url-status= dead | archive-url= https://web.archive.org/web/20060515063319/http://www.fas.usda.gov/info/factsheets/China/distribution.html | archive-date= 2006-05-15}}</ref> [[Wholesale|Трговина на велико]] је промет робе која се продаје као роба [[retailer|трговцима на мало]], или индустријским, комерцијалним, институционалним или другим професионалним [[business|пословним]] корисницима, или другим велетрговцима и сродним подређеним услугама.
[[Датотека:Spisak naručene robe za kolonijalnu bakalsku radnju iz 1911.jpg|мини|Списак наручене робе за колонијалну бакалску радњу из 1911.]]
Историјски гледано, отвореност за [[free trade|слободну трговину]] се значајно повећала у неким областима од 1815. до избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1914. Отвореност трговине је поново порасла током 1920-их, али је пропала (посебно у Европи и Северној Америци) током [[Great Depression|Велике депресије]] 1930-их. Отвореност трговине је поново значајно порасла од 1950-их па надаље (иако уз успоравање током [[1973 oil crisis|нафтне кризе 1970-их]]). Економисти и [[economic historians|економски историчари]] тврде да је тренутни ниво отворености трговине највиши до сада.<ref>{{Cite journal|last= Federico|first= Giovanni|last2= Tena-Junguito|first2= Antonio|date= 2019|journal= Revista de Historia Economica - Journal of Iberian and Latin American Economic History|volume= 37|issue= 1|pages= 9–41|doi= 10.1017/S0212610918000216|issn=0212-6109|title= World Trade, 1800-1938: A New Synthesis|doi-access= free}}</ref><ref>{{Cite web|url= https://voxeu.org/article/world-trade-historical-database|title= The World Trade Historical Database|last= Federico|first= Giovanni|last2= Tena-Junguito|first2= Antonio|date= 2018-07-28|website= VoxEU.org|access-date= 2019-10-07}}</ref><ref>{{Citation|last= Bown|first= C. P.|title= Chapter 1 - The Empirical Landscape of Trade Policy|date= 2016-01-01|url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2214312216300151|journal= Handbook of Commercial Policy|volume= 1|pages= 3–108|editor-last= Bagwell|editor-first= Kyle|publisher= North-Holland|access-date= 2019-10-07|last2= Crowley|first2= M. A.|doi= 10.1016/bs.hescop.2016.04.015|isbn= 9780444632807|s2cid= 204484666|editor2-last= Staiger|editor2-first= Robert W.}}</ref>

== Историја ==
{{главни чланак|Историја трговине}}
Верује се да се трговина одвијала током већег дела људске [[Историја|историје]]. Постоје докази о трампи [[опсидијан]]а (вулканског стакла) и кремена у [[камено доба|каменом добу]]. Материјалима коришћеним за прављење накита трговало се у Египту још 3000. године п. н. е. Дуге трговачке руте појавиле су се у трећем миленијуму п. н. е., када су [[Сумер]]и у [[Месопотамија|Месопотамији]] трговали са Харапан цивилизацијама. [[Феникија|Феничани]] су били чувени поморски трговци, који су путовали широм [[Средоземно море|Медитерана]], као и на север чак до [[Велика Британија (острво)|Британије]] у потрази за изворима [[калај]]а за производњу [[бронза|бронзе]]. У ту сврху они су основали трговачке колоније које су Грци називали [[Емпорија (античка Грчка)|емпорије]].

Од настанка [[Античка Грчка|грчке]] [[цивилизација|цивилизације]] па све до пада [[римско царство|Римског царства]] у [[5. век]]у, уносна трговина је доносила вредне [[зачин]]е у [[Европа|Европу]] са далеког истока, укључујући и [[Кина|Кину]]. Римска трговина омогућила је царству да се развије и траје. Такође пространо царство створило је стабилну и сигурну транспортну мрежу која је омогућила превоз робе без превеликог страха од [[гусари|пирата]].

Пад Римског царства, и наступајуће [[мрачно доба]] донели су несигурност у [[западна Европа|западну Европу]] и скори колапс трговачке мреже. Па ипак некаква трговина се ипак одвијала. Па тако, Редханити, средњовековни еснаф или група (тачно значење речи није познато) јеврејских трговаца трговала је између [[хришћани|хришћана]] из Европе и [[муслимани|муслимана]] са Блиског истока. Од [[8. век|8.]] до [[11. век]]а, [[Викинзи]] су трговали на својим путовањима од [[Скандинавија|Скандинавије]] до западне Европе. [[Ханза|Ханзеатска лига]] је била савез трговачких градова који је држао монопол на већим делом северне Европе и [[Балтичко море|Балтика]], од [[11. век|11.]] до [[17. век]]а.

[[Васко да Гама]] поново је покренуо европску трговину зачинима [[1498]]. године. Пре него што је он опловио [[Африка|Африку]], прилив зачина у Европу контролисале су исламске силе, нарочито [[Египат]]. Трговина зачинима била је од пресудног економског значаја и представљала је подстицај за [[Велика географска открића|Доба истраживања]]. Зачини донесени у Европу из далеких земаља били су једна од највреднијих роба.

У [[16. век]]у [[Холандија]] је била центар слободне трговине, не намећући некаква ограничења размени и заговарајући слободан проток роба.

Трговином у [[Источни Индиje|Источним Индијама]] у 16. веку доминирао је [[Португалија|Португал]], у 17. веку Холандија, а у [[18. век]]у [[Краљевство Велика Британија|Британија]].

[[Адам Смит]] објавио је [[1776]]. године рад ''[[An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations]]'' у ком је критиковао [[Меркантилизам]], и сматрао да [[економија|економска]] [[специјализација]] може користити народима колико и компанијама.

С обзиром да је [[подела рада]] била ограничена величином тржишта, сматрао је да државе са приступом већем тржишту могу боље извршити поделу рада и тако постати [[продуктивност|продуктивније]].

Такође рационализовање контроле [[увоз]]а и [[извоз]]а називао је ''наивношћу'', која штети трговачкој држави на рачун појединих индустрија.

[[Холандска источноиндијска компанија]], некада највећа светска компанија, банкротирала је [[1799]]. године, делом и због нарастајуће конкурентске слободне трговине.

[[Давид Рикардо]], [[Џејмс Мил]] и [[Роберт Торенс]], показали су [[1817]]. године може користити слабим колико и индустријски јаким државама, у чувеној теорији [[теорија компаративних предности|компаративних предности]].

[[Џон Стјуарт Мил]] доказао је да држава са [[монопол]]ом у одређивању цена на међународном тржишту може манипулисати условима трговања кроз увођење [[тарифа]], а да одговор на ово може бити [[реципроцитет]] у трговинској политици.
Рикардо и други су ово сугерисали и раније. И то је узето као доказ против универзалне доктрине о слободној трговини, јер је веровано да ће већи део економског вишка у трговини припасти држави која следи ''реципрочну', него политику слободне трговине.

Ово је, након неколико година, пратио сценарио о ''младим индустријама'' који је развио Мил у својој [[Нова теорија трговине|Новој теорији трговине]] залажући се за теорију по којој влада има ''обавезу'' да [[протекционизам|штити]] младе индустрије, мада само у кратком временском периоду који им је потребан да се развију до пуног капацитета. Ово је постала званична политика у многим државама које су покушавале да се [[industrijalizacija|индустријализују]] и надмаше [[Енглеска|енглеске]] извознике.

[[Велика криза|Велика депресија]] представљала је велику економску рецесију, која је трајала од [[1929]]. године па до краја [[1930е|1930-их]]. Током овог периода дошло је до великог пада у трговини и другим економским индикаторима.
[[Датотека:Račun iz 1878.jpg|мини|Рачун за куповину из 1878. године]]
Изостанак слободне трговине сматран је за главни узрок депресије. Тек током [[Други светски рат|Другог светског рата]] рецесија се завршила у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Такође током рата, [[1944]]. године, 44 државе потписале су [[Бретонвудски споразум]], намењен смањењу националних трговинских баријера, како би се избегла депресија. Споразум је поставио правила и институције у циљу регулисања међународне политичке економије: Међународни Монетарни Фонд и Међународну Банку за Обнову и Развој (касније подељену на Светску Банку и Банку за Међународна Поравњања). Институције су са радом почеле [[1946]]. године након што је довољан број држава ратификовао споразум. А [[1947]]. године, 23 државе потписале су [[Општи споразум о тарифама и трговини]] у циљу промовисања слободне трговине.

Слободна трговина развила се још више крајем [[20. век|20. века]] и почетком 2000-тих:
* [[1992]]. [[Европска унија]] подигла је забрану на унутрашњи слободан проток робе и радне снаге.
* [[Северноамерички споразум о слободној трговини|НАФТА]] је кренула са радом [[1. јануар]]а [[1994]].
* 1994 ГАТТ-ов [[Споразум из Маракеша]] поставио је оквире за стварање [[Светска трговинска организација|СТО]] -а.
* 1. јануара [[1995]]. основана је СТО у циљу олакшања [[слободна трговина|слободне трговине]], заговарајући обострани статус [[најповлашћенија нација|најповлашћеније нације]] међу свим потписницама.
* [[2005]]. године, потписан је [[Централно Амерички Споразум о слободној трговини]]; који је укључивао САД и [[Доминиканска Република|Доминиканску Републику]]


=== Развој новца ===
{{главни чланак|Историја новца}}

Први примери новца били су предмети који су имали сопствену вредност. Ово се назива [[робни новац]] и укључује било коју опште распрострањену робу са сопственом вредности. Историјски примери укључују свиње, ретке морске шкољке, китове зубе, и стоку. У средњовековном [[Ирак]]у, хлеб је коришћен као рани облик новца, а у [[Мексико|Мексику]] под [[Монтезума II|Монтезумином]] влашћу зрна [[какао|какаоа]] су коришћена као новац.
* [https://web.archive.org/web/20051128090830/http://www.foodrevolution.org/slavery_chocolate.htm]

[[Датотека:Maximinus denarius - transparent background.PNG|десно|мини|[[Римско царство|Римски]] [[новац]]]]

Валута је уведена као стандардизовани новац како би се олакшала већа размена роба и услуга. Овај први стадијум развоја новца, где су метали су употребљавани за представљање ускладиштене вредности, а симболи за представљање роба, чинио је основу трговине у [[Плодни полумесец|Плодном полумесецу]] преко 1500 година.

[[Нумизматика|Нумизматичари]] имају примере новчића из најранијих цивилизација, иако су то у почетку били необележени грумени [[вредни метали|вредних метала]].

Древна Спарта је ковала новац од гвожђа како би одвратила своје грађане од међународне трговине.

Систем робног новца у многим случајевима развио се у систем [[репрезентативни новац|репрезентативног новца]]. У овом систему материјал од ког је направљен има веома малу сопствену вредност, али постиже значајну тржишну вредност кроз реткост или контролисану набавку.

== Међународна трговина ==
{{главни чланак|Међународна трговина}}

Међународна трговина представља размену робе и услуга преко државних граница. У већини земаља чини значајан део [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а. Иако је међународна трговина била присутна током историје, њен економски, социјални и политички значај се повећао у задњих неколико векова, углавном због [[industrijalizacija|индустријализације]], развоја [[транспорт]]а, [[глобализација|глобализације]] и [[мултинационалне корпорације|мултинационалних корпорација]]. У ствари, растућа међународна трговина је оно што се углавном подразумева под појмом ''глобализација''.

Емпиријски докази о успеху трговине могу се видети у контрасту између држава као [[Јужна Кореја]], која је прихватила политику [[извозно оријентисана индустријализација|извозно оријентисане индустријализације]], и [[Индија|Индије]], која је историјски имала затворенију политику (иако је од 2005. године почела да се отвара). Јужна Кореја је, према економским стандардима, прошла много боље од Индије у задњих 50 година, мада је њен успех делом резултат ефективних државних институција.

Трговинске [[санкција|санкције]] против појединих држава могу се увести, како би се та држава казнила због неког потеза. [[Ембарго]], оштрији облик наметнуте изолације, је блокада целокупне трговине једне државе од стране друге. Нпр, [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] ембарго против [[Куба|Куби]] траје већ 40 година.

Премда углавном има мало трговинских рестрикција међу државама, међународна трговина је обично регулисана владиним квотама, и често опорезована [[тарифа]]ма. Тарифе се обично уводе на увозну робу, али државе могу применити и извозне тарифе или субвенције. Све ове мере се називају ''трговачким баријерама''.

Покрет ''слободне трговине'', промовише употребу [[радна снага|радних]], [[екологија|еколошких]] и социјалних стандарда у производњи [[роба]], нарочито оних које се извозе из земаља [[трећи свет|трећег]] и [[други свет|другог света]] у земље [[први свет|првог света]].

{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0"  style="float:right; width:15px; margin:0 0 1em 1em; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse;"
|-
| colspan="5" style="background:#ffdead;"| <center>Водећи УВОЗНИЦИ у светској <br /> трговини, подаци [[Светска трговинска организација|СТО]]-а, 2004</center>
|- style="background:#eedfcc;" 
|| Ранг || style="background:#eedfcc;"| Држава
||Вредност<br /> мл US$|| style="background:#eedfcc;"|Удео %|| style="background:#eedfcc;"|годишњи %<br />промена
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''1'''|| style="background:#ffefdb;"| {{застава|САД}}
| style="background:#ffefdb;"|1525,5|| style="background:#ffefdb;"|16,1|| style="background:#ffefdb;"|17
|-
| style="background:#eedfcc;"|''' 2'''|| style="background:#ffefdb;"| {{застава|Немачка}}
| style="background:#ffefdb;"|716,9|| style="background:#ffefdb;"|7,6|| style="background:#ffefdb;"|19
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''3''' || style="background:#ffefdb;"| {{КИН}}
| style="background:#ffefdb;"|561,2|| style="background:#ffefdb;"|5,9|| style="background:#ffefdb;"|36
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''4'''|| style="background:#ffefdb;"| {{ФРА}} 
| style="background:#ffefdb;"|465,5|| style="background:#ffefdb;"|4,9|| style="background:#ffefdb;"|17
|-
| style="background:#eedfcc;"|'''5'''|| style="background:#ffefdb;"| {{застава|Уједињено Краљевство}}
| style="background:#ffefdb;"|463,5|| style="background:#ffefdb;"|4,9|| style="background:#ffefdb;"|18
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''6'''|| style="background:#ffefdb;"| {{ЈАП}}
| style="background:#ffefdb;"|454,5|| style="background:#ffefdb;"|4,8|| style="background:#ffefdb;"|19
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''7''' || style="background:#ffefdb;"| {{застава|Италија}} 
| style="background:#ffefdb;"|351,0|| style="background:#ffefdb;"|3,7|| style="background:#ffefdb;"|18
|-
| style="background:#eedfcc;"|'''8'''|| style="background:#ffefdb;"| {{ХОЛ}}
| style="background:#ffefdb;"|319,3|| style="background:#ffefdb;"|3,4|| style="background:#ffefdb;"|21
|-
| style="background:#eedfcc;"|'''9''' || style="background:#ffefdb;"|{{БЕЛ}}
| style="background:#ffefdb;"|285,5|| style="background:#ffefdb;"|3,0|| style="background:#ffefdb;"|22
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''10'''|| style="background:#ffefdb;"| {{KAN}}
| style="background:#ffefdb;"|279,8|| style="background:#ffefdb;"|2,9|| style="background:#ffefdb;"|14
|}

{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0"  style="float:right; width:50px; margin:0 0 1em 1em; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse;"
|-
| colspan="5" style="background:#ffdead;"| <center>Водећи ИЗВОЗНИЦИ у светској <br /> трговини, подаци [[Светска трговинска организација|СТО]]-а, 2004</center>
|- style="background:#eedfcc;" 
|| Ранг || style="background:#eedfcc;"| Држава
||Вредност<br /> мл US$|| style="background:#eedfcc;"|Удео %|| style="background:#eedfcc;"|годишњи %<br />промена
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''1'''|| style="background:#ffefdb;"| {{застава|Немачка}}
| style="background:#ffefdb;"|912,3|| style="background:#ffefdb;"|10,0|| style="background:#ffefdb;"|21
|-
| style="background:#eedfcc;"|''' 2'''|| style="background:#ffefdb;"| {{застава|САД}}
| style="background:#ffefdb;"|818,8|| style="background:#ffefdb;"|8,9|| style="background:#ffefdb;"|13
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''3''' || style="background:#ffefdb;"| {{КИН}}
| style="background:#ffefdb;"|593,3|| style="background:#ffefdb;"|6,5|| style="background:#ffefdb;"|35
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''4'''|| style="background:#ffefdb;"| {{ЈАП}}
| style="background:#ffefdb;"|565,8|| style="background:#ffefdb;"|6,2|| style="background:#ffefdb;"|20
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''5'''|| style="background:#ffefdb;"| {{ФРА}} 
| style="background:#ffefdb;"|448,7|| style="background:#ffefdb;"|4,9|| style="background:#ffefdb;"|14
|-
| style="background:#eedfcc;"|'''6'''|| style="background:#ffefdb;"| {{ХОЛ}}
| style="background:#ffefdb;"|358,2|| style="background:#ffefdb;"|3,9|| style="background:#ffefdb;"|21
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''7''' || style="background:#ffefdb;"| {{застава|Италија}} 
| style="background:#ffefdb;"|349,2|| style="background:#ffefdb;"|3,8|| style="background:#ffefdb;"|17
|-
| style="background:#eedfcc;"|'''8'''|| style="background:#ffefdb;"| {{застава|Уједињено Краљевство}}
| style="background:#ffefdb;"|346,9|| style="background:#ffefdb;"|3,8|| style="background:#ffefdb;"|13
|-
| style="background:#eedfcc;"| '''9'''|| style="background:#ffefdb;"| {{КАН}}
| style="background:#ffefdb;"|316,5|| style="background:#ffefdb;"|3,5|| style="background:#ffefdb;"|16
|-
| style="background:#eedfcc;"|'''10''' || style="background:#ffefdb;"|{{БЕЛ}}
| style="background:#ffefdb;"|306,5|| style="background:#ffefdb;"|3,3|| style="background:#ffefdb;"|20
|}

Увозне компаније се могу добровољно придржавати стандарда или им они могу бити наметнути од стране државе кроз комбинацију [[закон о раду|радног]] и [[закон о трговини|трговинског закона]].

== Организација ==
Обрасци организације и администрирања трговине укључују:
* [[Држава|Државну]] контролу - трговина централно контролисана државним планом.
** Законе који регулишу трговину као што су [[закон о трговини]], [[тарифе]], подршка [[интелектуална својина|интелектуалној својини]].
* [[Еснаф]]ска контрола - трговина контролисана од стране приватних пословних асоцијација које имају или ''de facto'' или с државном дозволом право да искључе улазак нових учесника.
** У данашње време, у многим државама особа се не може бавити [[инжењер]]ством, [[право]]м, [[медицина|медицином]], радити у [[образовање|образовању]] или [[полиција|полицији]] уколико нема диплому факултета или одговарајућу [[лиценца|лиценцу]].
* Слободну иницијативу - трговина без значајније државне контроле; учесници на тржишту се укључују у трговину на основу сопствене процене ризика и добити, и могу ући или напустити тржиште релативно неометано.
* [[Инфраструктура|Инфраструктуру]] - као подршку трговини као што су [[банкарство]] и [[берза]].
* [[технологија|Технологију]] - као подршку трговини као што су [[електронска трговина]] и аутомати.


=== Међународне организације ===
* [[Европска заједница]]
* [[ГАТТ]] = [[Општи споразум о тарифама и трговини]]
* [[Г8]]
* '''ММФ''' = [[Међународни монетарни фонд|Међународни Монетарни Фонд]]
* [[OPEK|ОПЕК]] = Организација земаља извозница нафте 

==== Слободне царинске зоне ====
* Организације слободне трговине или слободне царинске зоне
** [[Европска асоцијација слободне трговине]]
** [[Слободне царинске зоне Америка]]
** [[NAFTA]] = [[Споразум о Слободној Трговини у Северној Америци]]
** [[Јужно Америчка Заједница Држава]]

==== United Nations umbrella ====
* '''УНКТП''' = [[Конференција ОУН о трговини и развоју|Конференција Уједињених нација о трговини и развоју]]
* '''СТО''' = [[Светска трговинска организација|Светска Трговинска Организација]]

== Види још ==
* [[Лизинг]]
* [[Берза]]
* [[Тржиште]]
* [[Пијаца]]
* [[Алгоритамско трговање]]
* [[Високо фреквентна трговина]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Beckwith|first=Christopher I |author-link=Christopher I. Beckwith|year=2011|orig-year=2009 |title=Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present
    |location=Princeton |publisher=University Press
    |isbn=978-0-691-15034-5 |ref=Beckwith2011 }}
* {{Cite book | ref=harv|last=Bernstein|first=William |author-link=William J. Bernstein |year=2008|title=A Splendid Exchange: How Trade Shaped the World |url=https://archive.org/details/splendidexchange0000bern |location=New York |publisher=Grove Press |isbn=978-0-8021-4416-4}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Davies|first=Glyn |year=2002|orig-year=1995|title=Ideas: A History of Money from Ancient Times to the Present Day
    |location=Cardiff |publisher=[[University of Wales Press]]
    |isbn=978-0-7083-1773-0 |url=http://www.ex.ac.uk/~RDavies/arian/origins.html |ref=Davies2002 }}
* {{Cite book | ref=harv|last=Nomani |first=Farhad |last2=Rahnema |first2=Ali|year=1994|title=Islamic Economic Systems
    |location=New Jersey |publisher=Zed Books
    |isbn=978-1-85649-058-0 |ref=Nomani1994 }}
* {{Cite book | ref=harv|last=Paine|first=Lincoln|year=2013|title=The Sea and Civilisation: a Maritime History of the World
    |publisher=Atlantic}} (Covers sea-trading over the whole world from ancient times.)
* Rössner, Philipp, [http://ieg-ego.eu/en/threads/backgrounds/economy-trade/philipp-roessner-economy-trade?set_language=en&-C= ''Economy / Trade''], [http://www.ieg-ego.eu/ EGO - European History Online], Mainz: [http://www.ieg-mainz.de/likecms/index.php Institute of European History], 2017, retrieved: March 8, 2021 ([https://d-nb.info/1149296941/34 pdf]).
* {{Cite book | ref=harv|last=Watson|first=Peter |author-link=Peter Watson (intellectual historian)|year=2005|title=Ideas: A History of Thought and Invention from Fire to Freud
    |url=https://archive.org/details/ideashistoryofth0000wats |location=New York |publisher=HarperCollins Publishers
    |isbn=978-0-06-621064-3 |ref=Watson2005}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Trading}}
*[http://agritrade.cta.int/ Agritrade] Resource material on trade by ACP countries
*[http://wits.worldbank.org/ World Bank's] [[World Integrated Trade Solution]] provides summary trade statistics and custom query features
*[http://wits.worldbank.org/gptad.html World Bank's] Preferential Trade Agreement Database

{{технологија}}
{{Привреда}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Трговина|*]]
[[Категорија:Економија]]