Пређи на садржај

Убиство војводе од Гиза

С Википедије, слободне енциклопедије
Убиство војводе од Гиза
омот филма
Жанристоријски
РежијаШарл ле Баржи и Андре Калмет
СценариоАндри Лаведан
ПродуцентФререс Лафит
Главне улогеШарл ле Баржи
Алберт Ламберт
Габријел Робин
Бет Бови
МузикаКамиј Сен-Санс[1]
Продуцентска
кућа
Пате, Париз,  Француска
Година1908.
Трајањеприближно 17 минута
Земља Француска
Језикнеми филм
IMDb веза

Убиство војводе од Гиза (фр. La Mort du duc de Guise ; L'Assassinat du duc de Guise) је француски историјски филм у режији Шарла ле Баржија и Андреа Калмета, у адаптацији Андри Лаведан, То је један од првих филмова који садржи и оригиналну филмску музику, коју је компоновао Камиј Сен-Санс.[2][3][4]

Радња филма

[уреди | уреди извор]
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм траје дуже него што је тада било уобичајено, око 15 минута и мање-више прецизно приказује догађаје из 1588. године када је Анри III Валоа позвао свог моћног ривала, војводу Анрија де Гиза у своју одају у дворац Блоа и брутално га убио.

Филм бољу глуму од већине филмова тог времена. Постављен је на помало позоришни начин, али има спор ритам.

Премијера и пријем

[уреди | уреди извор]

Премијера је одржана у 17. новембра 1908. године. Била је у високим тоновима, што је и пристајало таквом ”уметничком” филму. Спонзорисана и рекламирана од стране Ле Филм д'Арт. Програм је укључивао фотографије у боји из Азије.

Успех филма у Француској инспирисао је друге компаније да сниме сличне филмове.

Филм Убиство војводе од Гиза објавио је у Сједињеним Државама премијерно је приказан 7. фебруара 1909. године, али није било специјалног програма премијере. Продуцентска кућа Пате је једноставно најавила филм као једно од својих тренутних „драмичних“ издања, у дужини од 853 стопе, знатно краће од верзије за коју је Камиј Сен-Санс компоновао своју музику; а компанија је избацила филм са својих листа пет недеља касније.

Привукао је значајну пажњу критичара због угледа његових креатора и екипе. Многи критичари су приметили да би, са основом филма у француској историји, филм могао да се допадне вишој класи, али просечни амерички филмски гледалац можда неће моћи да прати радњу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Филм је незамислив без музике politika.rs 1. 9. 2013.
  2. ^ Robertson, Patrick (2007). Film Facts. Wigston: Quantum Books. стр. 45–46. ISBN 978-1-84573-235-6. 
  3. ^ Magill's Survey of Silent Films, Vol.1 A-FLA pp. 155 edited by Frank N. Magill c.1982 ISBN 0-89356-240-8 (3 book set ISBN 0-89356-239-4)
  4. ^ Davis, Richard (1999). Complete Guide to Film Scoring, Berklee Press, Boston. ISBN 0-634-00636-3, p. 17

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gunning, Tom, D.W. Griffith and the Origins of American Narrative Film, 1994, University of Illinois Press
  • Hanson, Bernard, "D.W. Griffith: Some Sources," The Art Bulletin, Vol. 54, No. 4. (December 1972), pp. 493–515
  • Marks, Martin Miller, Music and the Silent Film: Contexts and Case Studies, 1895–1924 , 1997, Oxford University Press
  • Milestones of the Millennium: Great Film Music, 1999, NPR

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]