Утилитаризам (књига)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/b/be/%D0%9C%D0%B8%D0%BB_%D0%A3%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.jpg/220px-%D0%9C%D0%B8%D0%BB_%D0%A3%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.jpg)
Утилитаризам је српски превод истоимене књиге Џона Стјуарта Мила, енглеског политичког филозофа. Књига је објављена 1960. године у издању Културе из Београда, едиција Мала филозофска библиотека. Књигу је превео Др Никола М. Поповић. Књига укупно има 71 страницу. Предговор је написао Вуко Павићевић.
Оригинално издање[уреди | уреди извор]
Оригинално се ова књига најпре појавила као серија есеја у у Фрејзеровом магазину 1861. године. Као књига је штампана по први пут 1863. године.[1] Доживела је велики број реиздања.
Основна идеја[уреди | уреди извор]
Главна идеја књиге је да са етичке стране оправда принцип највеће среће. Као и Џ. Бентам пре њега, Мил верује да се увећавање среће и смањење патње односи на целину друштва. Етички исправни поступци су они који увећавају срећу у друштву за највећи број људи и смањују људску бол за највећи број људи.
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига је подељена на следеће главе:
Глава 1: Опште напомене (3) Глава 2: Шта је утилитаризам (8) Глава 3: О крајњој санкцији принципа корисности (30) Глава 4: Којој врсти доказа подлеже принцип корисности (39) Глава 5: О вези између праведности и корисности (46)