Пређи на садржај

Франсоа Бош

С Википедије, слободне енциклопедије
Франсоа Бош
Лични подаци
Датум рођења(1956-10-16)16. октобар 1956.(67 год.)
Место рођењаЛуксембург (град), Луксембург
ДржављанствоВелико Војводство Луксембург
Професијаполитичар
Потпредседник Владе Великог Војводства Луксембург
2019 — тренутно.
МонархАнри
ПремијерГзавије Бетел
ПретходникФеликс Брац

Франсоа Бош (рођен 16. октобра 1956. у граду Луксембургу) [1] је луксембуршки политичар. Члан је Коморе посланика и градског већа и одборник Града Луксембурга. Вођа Зелених у Комори посланика.

Бош је први пут изабран у Комору посланика на парламентарним изборима 1989. године. Дана 11. октобра 1992. поднео је оставку, [1] заједно са Жаном Хусом, у складу с договореним системом ротације Зелених, омогућавајући другим кандидатима да раде као посланици. На локалним изборима 1993. године, Бош је изабран у градаско веће Града Луксембурга (почевши од 1. јануара 1994. године) и вратио се у Комору посланика следеће године. Године 1999. Бош је завршио на другом месту после Ренеа Вагенера међу кандидатима Зелених у Централној изборној јединици, с тим да су тада обојица изабрани. [2]

Године 1999. Бош је био члан и оснивач групе за борбу против слободне трговине и пореза на трансакције ( Тобин Такса ), АТТАЦ Лукембоург, и једини члан парламента Луксембурга који је ово подржао. [3] На изборима 2004. године, Бош се са солидном предношћу нашао на листи Зелених са побољшаним резултатом за странку (завршио је на петом месту међу свим кандидатима) и уредно се вратио у Комору посланика. [4] Дана 3. августа 2004. Бош је такође постао вођа посланичке групе Зелених у Комори. [1] На градским изборима 2005. године, коалиција Демократска странка (ДС) - Хришћанско-социјална народна странка (ХСНС) у Луксембургу се распала и утрла пут коалицији ДС-Зелени, са чије листе је Бош именован за одборника .

Као председавајући Парламентарне комисије за контролу Луксембуршке тајне службе (СРЕЛ) покренуо је крајем 2012. истрагу наводних тајних снимака премијера Жан-Клода Јункера и великог војводе Анрија . [5] Ова истрага је брзо исполитизована и мутирана у истражну комисију за тајне службе, којом је председавао посланик социјалиста Алекс Бодри и оптужена за истраживање активности и надзора СРЕЛ-а. Међутим, у чудном заокрету, Бошу и осталим члановима Парламентарне контролне комисије било је допуштено да се придруже овој „истражној комисији“ која је била правно одговорна за истрагу СРЕЛ-а и његов надзор, што укључује и саму парламентарну контролну комисију. [6] Комисија за истраге била је преплављена илегалним политичким акцијама и упитним правним тактикама, укључујући честа хапшења новинара и политички мотивисане полицијске рације, до тачке да је посланик ХСНС-а Мишел Волтер позвао новинаре државне радио станице 100,7 да открију своје изворе, за које се сумњало да су колеге који нису посланици ХСНС-а и који су измишљали информације о тајним досијеима СРЕЛ-а како би одговарали њиховом дневном реду. [7] Дана 20. јуна 2013, Бош је у луксембуршкој штампи објавио свој нацрт извештаја из комисије где је сву кривицу пренео на премијера док Парламентарна контролна комисија уопште није била крива. [8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „François Bausch”. Chamber of Deputies. Архивирано из оригинала 22. 12. 2004. г. Приступљено 10. 4. 2009. 
  2. ^ „1999: Circonscription Centre”. Service Information et Presse. 7. 4. 2009. Приступљено 10. 4. 2009. 
  3. ^ „Luxembourg Official Journal, page 42, ATTAC Statutes” (PDF). Приступљено 27. 6. 2014. 
  4. ^ „2004: Circonscription Centre”. Service Information et Presse. 7. 4. 2009. Приступљено 10. 4. 2009. 
  5. ^ „Control commission investigating secret service Juncker tapes, 29/11/12”. Wort.lu. 29. 11. 2012. Архивирано из оригинала 02. 12. 2012. г. Приступљено 27. 6. 2014. 
  6. ^ „Enquiry commission to debate Juncker's responsibility in secret service scandal, 21/06/13”. Wort.lu. 21. 6. 2013. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014. 
  7. ^ Published on Friday, 14 June 2013 at 18:12 (14. 6. 2013). „MP's permission to reveal press sources creates controversy”. Wort.lu. Архивирано из оригинала 17. 06. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014. 
  8. ^ „SREL : le rapport qui accable Juncker (SREL: The Report that Overwhelms Juncker), 21/06/13”. Lequotidien.lu. 21. 6. 2013. Архивирано из оригинала 24. 6. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014.