Луксембург (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луксембург
лукс. Lëtzebuerg
Luxemburg.jpg
Поглед на град
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Луксембург
Округ Округ Луксмебург
Кантон Кантон Луксембург
Становништво
Становништво
 —  91.857 (2010)
 — густина 1.785/км2
Географске карактеристике
Координате 49°36′41″ СГШ; 6°07′51″ ИГД / 49.611389° СГШ; 6.130833° ИГД / 49.611389; 6.130833Координате: 49°36′41″ СГШ; 6°07′51″ ИГД / 49.611389° СГШ; 6.130833° ИГД / 49.611389; 6.130833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 230-402 м
Површина 51,46 км2
Луксембург на мапи Луксембурга
Луксембург
Луксембург
Луксембург на мапи Луксембурга
Остали подаци
Градоначелник Лиди Полфер
Веб-сајт
vdl.lu

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, франц. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2010. има 91.857[1] становника.

Луксембург је важан финасијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Географија[уреди]

Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу река Алзет и Петрус. Простире се на 51,24 км2.

Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.

Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Историја града[уреди]

У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.

Становништво[уреди]

Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.

Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из порајнских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.

Већина становника су католици.

Попис 15. фебруара 2010:

Националност Популација %
Луксембуржани 35.534 46,34%
Португалци 12.565 16,38%
Французи 6.558 8,55%
Италијани 5.052 6,59%
Белгијанци 2.803 3,66%
Немци 2.307 3,01%
Срби 2.144 2,80%
Холанђани 9.725 12,68%

Знаменитости[уреди]

  • Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
  • Градско утврђење
  • Палата великог војводе
  • Ратни споменик „Gëlle Fra“
  • Манастир Нојминстер (Neumünster)
  • Оружана палата
  • Адолфов мост
  • Градска кућа

Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.

У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.

Привреда[уреди]

Управна зграда компаније Арцелор Митал

Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).

Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]