Луксембург (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Луксембург
лукс. Lëtzebuerg
Luxemburg.jpg
Поглед на град
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Луксембург
Округ Округ Луксмебург
Кантон Кантон Луксембург
Становништво
Становништво
 — 2010. 91857
 — густина 1.785/км2
Географске карактеристике
Координате 49°36′41″ СГШ; 6°07′51″ ИГД / 49.611389° СГШ; 6.130833° ИГД / 49.611389; 6.130833Координате: 49°36′41″ СГШ; 6°07′51″ ИГД / 49.611389° СГШ; 6.130833° ИГД / 49.611389; 6.130833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 230-402 м
Површина 51,46 км2
Луксембург на мапи Луксембурга
Луксембург
Луксембург
Луксембург на мапи Луксембурга
Остали подаци
Градоначелник Лиди Полфер
Веб-сајт
vdl.lu

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, франц. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2010. има 91.857[1] становника.

Луксембург је важан финасијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Географија[уреди]

Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу река Алзет и Петрус. Простире се на 51,24 км2.

Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.

Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.

Клима[уреди]

Историја града[уреди]

У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.

Становништво[уреди]

Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.

Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из порајнских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.

Већина становника су католици.

Попис 15. фебруара 2010:

Националност Популација %
Луксембуржани 35.534 46,34%
Португалци 12.565 16,38%
Французи 6.558 8,55%
Италијани 5.052 6,59%
Белгијанци 2.803 3,66%
Немци 2.307 3,01%
Срби 2.144 2,80%
Холанђани 9.725 12,68%

Знаменитости[уреди]

  • Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
  • Градско утврђење
  • Палата великог војводе
  • Ратни споменик „Gëlle Fra“
  • Манастир Нојминстер (Neumünster)
  • Оружана палата
  • Адолфов мост
  • Градска кућа

Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.

У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.

Привреда[уреди]

Управна зграда компаније Арцелор Митал

Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).

Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.

Саобраћај[уреди]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]