Луксембург (град)
| Луксембург лукс. Lëtzebuerg | |
|---|---|
Луксембург | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Округ | {{{округ}}} |
| Кантон | Луксембург |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 136.208 |
| — густина | 2.646,87 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 36′ 41″ С; 6° 07′ 51″ И / 49.611389° С; 6.130833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 230-402 m |
| Површина | 51,46 km2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Лиди Полфер |
| Веб-сајт | |
| www | |
Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, фр. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни и највећи град Луксембурга. Према подацима из 2025. има 136.208 становника.[1] Важан је финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур). Унеско је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².
Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.
Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.
Клима
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја града
[уреди | уреди извор]У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.
Становништво
[уреди | уреди извор]Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.
Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.
Већина становника су католици.
Попис 15. фебруара 2010:
| Националност | Популација | % |
|---|---|---|
| 35.534 | 46,34% | |
| 12.565 | 16,38% | |
| 9.725 | 12,68% | |
| 6.558 | 8,55% | |
| 5.052 | 6,59% | |
| 2.803 | 3,66% | |
| 2.307 | 3,01% | |
| 2.144 | 2,80% |
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Неоготичка богородична катедрала (Notre Dame)
- Градско утврђење
- Палата великог војводе
- Ратни споменик „Gëlle Fra“
- Манастир Нојминстер (Neumünster)
- Оружана палата
- Адолфов мост
- Градска кућа
Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.
У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.
Привреда
[уреди | уреди извор]Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (Arcelor Mittal). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (Mittal Steel).
Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Централна банка у Луксембургу
-
Луксембуршка башта
-
Луксембург
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „La Ville de Luxembourg composée à 70% d'étrangers”. Virgule (на језику: француски). 2022-01-19. Архивирано из оригинала 30. 06. 2022. г. Приступљено 2023-01-06.