Пређи на садржај

Хипноза

С Википедије, слободне енциклопедије
Хипноза
Чаркот демонстрира хипнозу на „хистеричној” Салпетриерској пацијенткињи, „Бланчи” (Мари Витман), коју подржава Џозеф Бабински.[1]
MeSHD006990
Хипнотична сеанса (1887) уметника Ричарда Берга
Фотографске студије хипнозе, Абнормална психологија (1938)

Хипноза је премошћавање критичног фактора између свесног и подсвесног дела ума и представља успостављање прихватљивог селективног размишљања.[2][3][4] Поступак „Хипнотичка индукција“, се састоји од прелиминарних разговора, у којима се дају савети и упутства. Хипноза може бити самостална - аутохипноза (кроз аутосугестије), или хипноза коју спроводи образовано лице - хипнотарапеут. Коришћење хипнозе у клиничке сврхе се назива хипнотерапија.[2] Постоје многи митови о хипнози, међутим хипноза је потпуно безбедна и хипнотерапеути не могу ништа урадити особи што она не жели, супротно, особа која жели да реши неки проблем одлази са свесним знањем код хипнотерапеута (целокупна терапија изгледа као разговор, особа је потпуно свесна свега у сваком тренутку, у сваком тренутку може, уколико жели престати, чак многи мисле да је хипнотерапија била неуспешна зато што су били свесни све време) и на крају решава свој проблем. Најчешћи случајеви су престанак пушења, редукција стреса, немоћ на сексуалном плану, депресија, фобије, редукција телесне тежине, алергије...[5]

Постоје супротстављене теорије које објашњавају хипнозу и сродне појаве. Теорије промењеног стања виде хипнозу као измењено стање ума или транс, обележено нивоом свести различитом од уобичајеног стања свести.[6][7][8] Насупрот томе, алтернативне теорије виде хипнозу различито, као тип плацебо ефекта,[9][10] редефинисање интеракције са терапеутом[11] или облик одигравања улога.[12][13][14]

За време хипнозе, сматра се да особа има појачан фокус и концентрацију[15] и појачан респонс на сугестије.[16] Хипноза обично почиње хипнотичком индукцијом која укључује низ прелиминарних упутстава и сугестија. Употреба хипнозе у терапеутске сврхе назива се „хипнотерапија”, док је њена употреба као вида забаве за публику позната као „сценска хипноза”, облик менталитета.

Хипноза за управљање болом „вероватно ће смањити акутни и хронични бол код већине појединаца“.[17][18][19][20] Употреба хипнозе за лечење других проблема дала је неуверљиве резултате, као што је престанак пушења.[21][22][23] Употреба хипнозе као облика терапије за проналажење и интегрисање ране трауме контроверзна је у научном току. Истраживања показују да хипнотизирање појединца може помоћи у стварању лажних сећања,[24] и да хипноза „не помаже људима да се тачније присете догађаја”.[25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  • Напомена: званична дефиниција прихваћена од стране »International Hypnosis Federation« и »National Guild of Hypnosis, USA«

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ See: A Clinical Lesson at the Salpêtrière.
  2. ^ а б „Šta je hipnoza”. Opušteno. Приступљено 20. 1. 2020. 
  3. ^ Hall, Harriet (2021). „Hypnosis revisited”. Skeptical Inquirer. 45 (2): 17—19. 
  4. ^ Lynn SJ, Green JP, Kirsch I, Capafons A, Lilienfeld SO, Laurence JR, Montgomery GH (април 2015). „Grounding Hypnosis in Science: The "New" APA Division 30 Definition of Hypnosis as a Step Backward”. The American Journal of Clinical Hypnosis. 57 (4): 390—401. PMID 25928778. S2CID 10797114. doi:10.1080/00029157.2015.1011472. 
  5. ^ „Hipnoza”. EOS Centar. Приступљено 20. 1. 2020. 
  6. ^ Encyclopædia Britannica, 2004: "a special psychological state with certain physiological attributes, resembling sleep only superficially and marked by a functioning of the individual at a level of awareness other than the ordinary conscious state".
  7. ^ Fromm, Erika; Shor, Ronald E. (2009). Hypnosis: Developments in Research and New Perspectives. Rutgers. ISBN 978-0-202-36262-5. Приступљено 27. 9. 2014. 
  8. ^ Nicholas P. Spanos, Donald R. Gorassini (1983). Structure of Hypnotic Test Suggestions and Attributions of Responding Involuntarily. Carleton University, Ottawa, Ontario, Canada. 
  9. ^ Kirsch I (октобар 1994). „Clinical hypnosis as a nondeceptive placebo: empirically derived techniques”. The American Journal of Clinical Hypnosis. 37 (2): 95—106. PMID 7992808. doi:10.1080/00029157.1994.10403122. 
  10. ^ Kirsch, I., "Clinical Hypnosis as a Nondeceptive Placebo", pp. 211–25 in Kirsch, I., Capafons, A., Cardeña-Buelna, E., Amigó, S. (eds.), Clinical Hypnosis and Self-Regulation: Cognitive-Behavioral Perspectives. 1999. ISBN 1-55798-535-9. , American Psychological Association, (Washington).
  11. ^ Theodore X. Barber (1969). Hypnosis: A Scientific Approach. J. Aronson, 1995. ISBN 978-1-56821-740-6. 
  12. ^ Lynn S, Fassler O, Knox J (2005). „Hypnosis and the altered state debate: something more or nothing more?”. Contemporary Hypnosis. 22: 39—45. doi:10.1002/ch.21. 
  13. ^ Coe WC, Buckner LG, Howard ML, Kobayashi K (јул 1972). „Hypnosis as role enactment: focus on a role specific skill”. The American Journal of Clinical Hypnosis. 15 (1): 41—45. PMID 4679790. doi:10.1080/00029157.1972.10402209. 
  14. ^ Lynn, Steven J.; Rhue, Judith W. (1991). Theories of hypnosis: current models and perspectives. Guilford Press. ISBN 978-0-89862-343-7. Приступљено 30. 10. 2011. 
  15. ^ = Segi, Sherril (2012). „Hypnosis for pain management, anxiety and behavioral disorders”. The Clinical Advisor: For Nurse Practitioners. 15 (3): 80. ISSN 1524-7317. 
  16. ^ Lyda, Alex. "Hypnosis Gaining Ground in Medicine." Columbia News. Columbia.edu. Retrieved on 1 October 2011.
  17. ^ "Hypnosis for Pain.". Webmd.com. Retrieved on 1 October 2011.
  18. ^ Dahlgren LA, Kurtz RM, Strube MJ, Malone MD (август 1995). „Differential effects of hypnotic suggestion on multiple dimensions of pain”. Journal of Pain and Symptom Management. 10 (6): 464—70. PMID 7561229. doi:10.1016/0885-3924(95)00055-4 Слободан приступ. 
  19. ^ Patterson DR, Ptacek JT (фебруар 1997). „Baseline pain as a moderator of hypnotic analgesia for burn injury treatment”. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 65 (1): 60—67. PMID 9103735. doi:10.1037/0022-006X.65.1.60. 
  20. ^ American Psychological Association (2. 7. 2004). „Hypnosis for the Relief and Control of Pain”. American Psychological Association. 
  21. ^ „Hypnotherapy is more effective than nicotine replacement therapy for smoking cessation: Results of a randomized controlled trial” (на језику: енглески). 
  22. ^ Carmody, T. P.; Duncan, C.; Simon, J. A.; Solkowitz, S.; Huggins, J.; Lee, S.; Delucchi, K. (2008). „Hypnosis for smoking cessation: a randomized trial”. Nicotine & Tobacco Research : Official Journal of the Society for Research on Nicotine and Tobacco (на језику: енглески). 10 (5): 811—818. PMID 18569754. doi:10.1080/14622200802023833. 
  23. ^ Barnes, Joanne; McRobbie, Hayden; Dong, Christine Y; Walker, Natalie; Hartmann-Boyce, Jamie (2019-06-14). Cochrane Tobacco Addiction Group, ур. „Hypnotherapy for smoking cessation”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). 2019 (6): CD001008. PMC 6568235 Слободан приступ. PMID 31198991. doi:10.1002/14651858.CD001008.pub3. 
  24. ^ Lynn, Steven Jay; Krackow, Elisa; Loftus, Elizabeth F.; Locke, Timothy G.; Lilienfeld, Scott O. (2014). „Constructing the past: problematic memory recovery techniques in psychotherapy”. Ур.: Lilienfeld, Scott O.; Lynn, Steven Jay; Lohr, Jeffrey M. Science and pseudoscience in clinical psychology (2nd изд.). New York: Guilford Press. стр. 245—275. ISBN 9781462517510. OCLC 890851087. 
  25. ^ Hall, Celia (26. 8. 2001). „Hypnosis does not help accurate memory recall, says study”. Telegraph. Приступљено 11. 3. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Хипноза на Викимедијиној остави.
Класификација
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипноза&oldid=28825106”