Шахрестаниха и Ераншахр
| Географија | |||
|---|---|---|---|
| Континент | Азија | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Средњоперсијски | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Шахрестаниха и Ераншахр[2] (буквално „Главни градови провинција Ирана“) је очувани текст о географији на средњоперсијском језику, који је довршен крајем осмог или почетка деветог века пре нове ере. Текст даје нумерисани списак градова Ераншахра и њихову историју и значај за персијску историју. Сам текст говори о томе да је такође преправљен у време Хозроја II (в. 590–628) у 7. веку, јер помиње неколико места у Африци и Персијском заливу које су освојили Сасаниди.[3]
Књига служи као извор за радове на средњоранским језицима, извор о сасанидкој административној географији и историји, као и извор историјских записа који се односе на имена сасанидских краљева као градитеља разних градова. Текст пружа информације о персијском епу, Xвадај-намаг (скраћ. "Књига краљева").[4]
Књига је можда иста као "Ајадгар и Шахриха" (скртаћ. "Биографија градова") која се спомиње у Бундахишну и за коју се каже да је написана по наредби Кавада I.
Изрази Еран и Ераншахр
[уреди | уреди извор]
Изрази Ерансхахр (
) и Еран били су у употреби у сасанидском Ирану. Од раног сасанидског доба (период владавине Ардашира I и Шапура I), као ознаку њихове земље, прихватили су Ераншахр „Земља Аријева“ и то је служило као службено име њихове државе.[5]
Ардашир I, који је био први краљ Сасанидског царства, користио је старију реч еран (партски арјан) као део својих наслова и у складу са његовом етимологијом. У Накш-е Ростаму у провинцији Фарс и издатим кованицама из истог периода, Ардашир I себе назива Ардашир шаханшах еран у средњоперсијској верзији и шаханшах арјан у својој партској верзији оба значе „краљ аријских краљева“. Његов син Шапур I себе је називао шаханшах еран и анеран (лит. "краљ аријских краљева и не-аријеваца") у средњоперсијском и шаханшах арјан и анарјан на партском. Касније су краљеви користили исте или сличне изразе,[6] и ти су наслови постали стандардна ознака сасанидских суверена.[5]
Међутим, главни тројезични (средњоперсијски, партски и грчки) натпис Шапура I на Ка'ба-ие Зартошт у Фарсу уводи још један израз ераншахр у средњоперсијском и арианшахр на партском. Шапуров проглас гласи ан. . .ераншахр квадај хем .. ( „Ја сам господар краљевства ( нације) Аријевог“). Ово прати његову титулу "краља аријских краљева", и тако чини "врло вероватним" да је ераншахр "правилно означавао царство".[6] Поред Даријевог натписа, овај натпис Шапура на зидовима Ка'бе-ие Зартошт спада међу најважније натписне записе. У њему се бележе делови персијско-римских ратова и даје „јасна слика обима његовог царства“ именовањем покрајина, спомињући верске задужбине и помињући високе званичнике двора као што су Папак, Ардашир и Шапур I. Према натпису, након смрти Шапуровог oca и његовог придруживања, римском цару Гордију III. „Марширао је на Асирију, против Ераншахра и против нас“.[7]
Поред краљевске титуле, термин "Еран" је такође коришћен као скраћеница од "Ераншахр" и односио се на царство у раном сасанидском добу. У овом случају римски запад се у складу с тим називао "анеран". Као референце за царства, Еран и Анеран јављају се већ у календарском тексту из Манија (који датира вероватно из доба Ардашира I). Овај краћи израз "Еран" појављује се у именима градова које су изградили Шапур I и његови наследници, као и у титулама неколико високих административних званичника и војних заповедника. За прве постоје примери попут "Еран-ксварах-Шапур" (слава Ерана (од) Шапура), "Еран-ашан-кард-кавад" (Кавад је умирио Еран), а за последњи "Еран-амаргар" (генерални рачуновођа), „Еран-дибирбед“ (главни секретар), „Еран-друстбед“ (главни лекар), „Еран-хамбарагбед“ (заповедник Арсенала) и „Еран-спахбед“ (врховни заповедник).[6]
Куст Ераншахра
[уреди | уреди извор]
Према књизи и као древна иранска традиција, Ераншахр је подељен у четири "митолошки и ментално" [8] дефинисана региона или стране које се називају кустима. Ови делови / региони / стране државе током и после Хозроја I, на обрасцу четири кардиналне тачке, су (1) Ксварасан „североисток“; (2) Ксварваран „југозападно“; (3) Немроз „југоисток“; и (4) Адурбадаган „северозапад“.[3]
Кусти су названи дијагонално почевши од североистока према југозападу и од југоистока до северозапада - стила који је вероватно следио стару персијску традицију у именовању сатрапија. Уобичајени средњоперсијски израз "абактар" (позајмљен од партског: абактар, абараг < на авестанском .: апактара) који се користи за северни правац у древној иранској традицији избегнут је у овом називу и замењен је именом њихове провинције адурбадаган.[9] Верује се зато што је "зороастријска повезаност севера са пребивалиштем зла" [10] која би "била евоцирана употребом абактара".[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.iranicaonline.org/articles/sahrestaniha-i-eransahr
- ^ Also transliterated as Shahrestaniha i Eranshahr
- ^ а б в (Daryaee 2008)
- ^ Daryaee2002
- ^ а б (Shahbazi 2005) Rise of the Sasanian empire
- ^ а б в Mackenzie 1998
- ^ Shahbazi 2005 War with Rome.
- ^ ..rather than "real"; per Gignoux, cf. (Tafazzoli 1989)
- ^ According to Tafażżoli and Cereti. cf. Daryaee 2008.
- ^ Tafazzoli 1989 Excerpt: In the Zoroastrian cosmogonical division, the northern part (nēmag/kanārag “side”) is called abāxtar, which is under the superintendence of the star Haptōrang “Ursa Major”. The Zoroastrians also supposed hell to be located in the north, where Ahreman and the demons reside...
Литераура
[уреди | уреди извор]- Daryaee, Touraj (2008). „ŠAHRESTĀNĪHĀ Ī ĒRĀNŠAHR”. Encyclopaedia Iranica. To appear.
- Daryaee, Touraj (2002). Sahrestaniha I Eransahr (PDF). Mazda Pub. стр. 90. ISBN 1-56859-143-8. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2009. г. Приступљено 26. 04. 2020.
- Markwart, J. (1931). A catalogue of the provincial capitals of Eranshahr. Rome: Pontificium Institutum Biblicum. ISBN 88-7653-203-X.
- Mackenzie, D. N. (1998). „ĒRĀN,ĒRĀNŠAHR”. Encyclopaedia Iranica. Vol. 8. ISBN 1-56859-058-X. Архивирано из оригинала 13. 03. 2017. г. Приступљено 26. 04. 2020.
- Shahbazi, A. Shapur (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica. To appear. ISBN 1-56859-058-X.
- Tafazzoli, A. (1989). „BĀḴTAR”. Encyclopaedia Iranica. 3. ISBN 1-56859-058-X.