Континент

Анимирана, бојом кодирана мапа која приказује различите континенте и регионе. У зависности од конвенције и модела, неки континенти могу бити консолидовани или подељени: на пример, Евроазија је најчешће подељена на Азију и Европу (црвене нијансе), док се Северна и Јужна Америка понекад препознају као један Амерички континент (зелене нијансе).

Свет је сравњен у Димаксионску мапу при развијању у икосахедронску мрежу са готово суседним копненим масама

Континент (лат. continere, „држати заједно“) је велика континуална маса тла на планети Земљи. Не постоји један стандард који дефинише континент, и различите културе и научне дисциплине имају различите листе онога што они сматрају континентима. Уопштено, континент мора бити велик, и имати геолошки јасне границе. Док неки сматрају да постоји само 4 или 5 континената, уобичајено је прихваћено да их постоји 6 или 7. У редоследу од највећег по величини до најмањег, они су: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа, и Аустралија.

Две најчешће дилеме у листи континената су да ли Европа и Азија треба да буду разматрани као два континента или је у питању Евроазија, и да ли су Северна Америка и Јужна Америка два континента или је то један континент по имену Америка. Неколицина географа предлаже груписање Европе, Азије и Африке у континент по имену Еврафразија.

Континенти су понекад концептуално подељени тако да чине „суперконтиненте“ или подељени на „потконтиненте“. Ови термини су још непрецизније дефинисани од појма континент. Геолошки гледано континенти се углавном подударају са областима коntinentalне коре који се налазе на континенталним плочама. Међутим неке области континенталне коре су региони покривени водом који се обично не укључују у списак континената. Подручје под називом Зеландија је једно такво подручје.

Острва се обично сматрају деловима континента којима су најближа. „Океанија“ понекад означава и Аустралију и Пацифичка острва, укључујући Нови Зеланд. По другом тумачењу, Аустралија је континент за себе док Пацифичка острва нису део тог континента.

Дефиниције и примене

По конвенцији, „континенти се сматрају великим, континуираним, дискретним масама земље, идеално одвојеним пространим водама“. Неколико од седам конвенционално признатих континената нису дискретне копнене масе које су потпуно одвојене водом. Критеријум „велика“ доводи до произвољне класификације: Гренланд, са површином површине 2.166.086 km² (836.330 sq mi) сматра се највећим острвом на свету, док се Аустралија, на 7.617.930 km² (2.941.300 sq mi) се сматра најмањим континентом.

Веће копнене површине Земље имају обале на јединственом, континуираном Светском океану, који је подељен на неколико главних океанских компонената континенатима и разним географским критеријумима.

Неки системи дефинисања континената

Осам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија и Океанија, Јужна Америка, Зеландија.

Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија и Океанија, Јужна Америка.

Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Океанија, Јужна Америка.

Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија, Јужна Америка.

Шест континената: Африка, Антарктик, Евроазија, Северна Америка, Океанија, Јужна Америка.

Шест континената: Африка, Антарктик, Европа, Азија, Америка, Океанија.

Пет континената: Африка, Антарктик, Евроазија, Америка, Океанија.

Пет континената: Африка, Европа, Азија, Америка, Океанија.

Четири континента: Америка, Океанија, Антарктик, Еврафразија.

Геологија

Током 20. века, геолози су прихватили теорију да се континенти померају на површини планете током времена. Овај процес се назива тектоника плоча.

Површина Земље се тренутно састоји од седам великих и бројних мањих тектонских плоча које се померају и сударају и таквим померањима је дошло и до данашњег изгледа континената.

Давање назива

• Под Африком се у прошлости подразумевао само данашњи Тунис. Она је од стране Римљана тако прозвана по племену Афри из околине Картагине.

• Америка је по предлогу Мартина Валдземилера добила име по Америгу Веспучију, који је кратко након Кристофора Колумба пловио источном обалом Јужне Америке.

• Антарктик (лат. Antarctica) је названа по грчком ἀνταρκτικός („супротно од Арктика“). Назив ἀρκτις такође долази из грчког речника и значи медвед ἀρκτός би онда значило „Земља медведа“.

• Азија (лат. Asia) је појам из асирског језика Assu = „излазак сунца“ или „исток“.

• Аустралија води своје име од латинског израза Terra Australis = „Јужна земља“.

• Еуропа је можда добила свој назив од грчког Erebos = „Вечерња земља“.

Насељеност континената

Област континент (km²) Африка-Евроазија 84 360 000 Евроазија 53 990 000 Азија 43 810 000 Америка 42 330 000 Африка 30 370 000 Северна Америка 24 490 000 Јужна Америка 17 840 000 Антарктик 13 720 000 Европа 10 180 000 Океанија 9 010 000 Аустралија-Нова Гвинеја 8 500 000 Аустралија 7 600 000

Популација континент процењена популац. 2002 процената Африка-Евроазија 5 400 000 000 86% Евроазија 4 510 000 000 72% Азија 3 800 000 000 60% Африка 890 000 000 14% Америка 886 000 000 14% Европа 710 000 000 11% Северна Америка 515 000 000 8% Јужна Америка 371 000 000 6% Океанија 35 800 000 0.6% Аустралија-Нова Гвинеја 30 000 000 0.5% Аустралија 20 000 000 0.3% Антарктик 1 000 0.00002%

Према овој процени броја становништва на свету је 2002. године живело укупно 6 321 900 000 људи.

Литература

• Lewis, Martin W.; Wigen, Kären E. (1997). The Myth of Continents: a Critique of Metageography. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20742-4. 

Спољашње везе

• "What are continents?"
•  „Continent”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). 1911.