Континент
Континент (латински continere, „држати заједно“) је велика континуална маса тла на планети Земљи. Не постоји један стандард који дефинише континент, и различите културе и научне дисциплине имају различите листе онога што они сматрају континентима. Уопштено, континент мора бити велик, и имати геолошки јасне границе. Док неки сматрају да постоји само 4 или 5 континената, уобичајено је прихваћено да их постоји 6 или 7. У редоследу од највећег по величини до најмањег, они су: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа, и Аустралија.[1]
Две најчешће дилеме у листи континената су да ли Европа и Азија треба да буду разматрани као два континента или је у питању Евроазија, и да ли су Северна Америка и Јужна Америка два континента или је то један континент по имену Америка. Неколицина географа предлаже груписање Европе, Азије и Африке у континент по имену Еврафразија.
Континенти су понекад концептуално подељени тако да чине „суперконтиненте“ или подељени на „потконтиненте“. Ови термини су још непрецизније дефинисани од појма континент. Геолошки гледано континенти се углавном подударају са областима коntinentalне коре који се налазе на континенталним плочама. Међутим неке области континенталне коре су региони покривени водом који се обично не укључују у списак континената. Подручје под називом Зеландија је једно такво подручје.
Острва се обично сматрају деловима континента којима су најближа. „Океанија“ понекад означава и Аустралију и Пацифичка острва, укључујући Нови Зеланд. По другом тумачењу, Аустралија је континент за себе док Пацифичка острва нису део тог континента.
Садржај
Дефиниције и примене[уреди]
По конвенцији, „континенти се сматрају великим, континуираним, дискретним масама земље, идеално одвојеним пространим водама“.[2] Неколико од седам конвенционално признатих континената нису дискретне копнене масе које су потпуно одвојене водом. Критеријум „велика“ доводи до произвољне класификације: Гренланд, са површином површине 2.166.086 km2 (836.330 sq mi) сматра се највећим острвом на свету, док се Аустралија, на 7.617.930 km2 (2.941.300 sq mi) се сматра најмањим континентом.
Веће копнене површине Земље имају обале на јединственом, континуираном Светском океану, који је подељен на неколико главних океанских компонената континенатима и разним географским критеријумима.[3][4]
Неки системи дефинисања континената[уреди]
- Осам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија и Океанија, Јужна Америка, Зеландија.
- Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија и Океанија, Јужна Америка.
- Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Океанија, Јужна Америка.
- Седам континената: Африка, Антарктик, Азија, Европа, Северна Америка, Аустралија, Јужна Америка.
- Шест континената: Африка, Антарктик, Евроазија, Северна Америка, Океанија, Јужна Америка.
- Шест континената: Африка, Антарктик, Европа, Азија, Америка, Океанија.
- Пет континената: Африка, Антарктик, Евроазија, Америка, Океанија.
- Пет континената: Африка, Европа, Азија, Америка, Океанија.
- Четири континента: Америка, Океанија, Антарктик, Еврафразија.
Геологија[уреди]
Током 20. века, геолози су прихватили теорију да се континенти померају на површини планете током времена. Овај процес се назива тектоника плоча.
Површина Земље се тренутно састоји од седам великих и бројних мањих тектонских плоча које се померају и сударају и таквим померањима је дошло и до данашњег изгледа континената.
Давање назива[уреди]
- Под Африком се у прошлости подразумевао само данашњи Тунис. Она је од стране Римљана тако прозвана по племену Афри из околине Картагине.
- Америка је по предлогу Мартина Валдземилера добила име по Америгу Веспучију, који је кратко након Кристофора Колумба пловио источном обалом Јужне Америке.
- Антарктик (лат. Antarctica) је названа по грчком ἀνταρκτικός („супротно од Арктика“). Назив ἀρκτις такође долази из грчког речника и значи медвед ἀρκτός би онда значило „Земља медведа“.
- Аустралија води своје име од латинског израза Terra Australis = „Јужна земља“.
- Еуропа је можда добила свој назив од грчког Erebos = „Вечерња земља“.
Насељеност континената[уреди]
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Према овој процени броја становништва на свету је 2002. године живело укупно 6 321 900 000 људи.
Референце[уреди]
- ↑ „Continents: What is a Continent?”. National Geographic. Архивирано из оригинала на датум 2009-06-29. "Most people recognize seven continents—Asia, Africa, North America, South America, Antarctica, Europe, and Australia, from largest to smallest—although sometimes Asia and Europe are considered a single continent, Eurasia."
- ↑ Lewis & Wigen (1997). стр. 21.
- ↑ "Ocean". Columbia Encyclopedia (2006). New York: Columbia University Press. Приступљено 20 February 2007.
- ↑ "Distribution of land and water on the planet Archived 31 May 2008 at the Wayback Machine.." UN Atlas of the Oceans Archived 15 September 2008 at the Wayback Machine. (2004). Приступљено 20 February 2007.
Литература[уреди]
- Lewis, Martin W.; Wigen, Kären E. (1997). The Myth of Continents: a Critique of Metageography. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20742-4.
Спољашње везе[уреди]
 |
Континент на Викимедијиној остави. |
 |
Википодаци имају својство: continent (P30 ) (в. употребе) |
- "What are continents?"
„Continent”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). 1911.
„.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
