Brahijalni indeks gležnja

С Википедије, слободне енциклопедије
Brahijalni indeks gležnja
Класификација и спољашњи ресурси

Brahijalni indeks gležnja (akronim ABI — eng. ankle-brachial index) je medicinski test kojim se određuje odnos najvišeg pritiska izmerenog na gležnju u odnosu na sistolni krvni pritisak izmeren na nadlaktici.[1] Test je našao široku primenu u dijagnostikovanju periferne olkluzivne bolesti (PAOB), jer je lako dostupan, jeftin, nije rizičan, ima osetljivosti od 95% i specifičnosti od 99% i pokazao se kao dobar za praćenje stanje krvnog suda pre i posle intervencije.[2][3]

Definicija, izračunavanje i vrednosti ABI[уреди | уреди извор]

Brahijalni indeks gležnja (ABI) — je količnik brahialnog sistolnog pritiska i sistolnog arterijskog pritiska pedalnih arterija (ATA i ATP) koja se izračunava po obrascu:[4][5]

gde je:
PLeg — sistolni krvni pritisak pedalnih arterija ili zadnje tibijalne arterije
PArm — najviši sistolni krvni pritisak leve i desne ruke iznad nadlaktice.[6]

Metoda[уреди | уреди извор]

Za izvođeanje tesat koristi se uređaj koji meri krvni pritisak nakon naduvavanja gumene manžetne manžete, na nadlaktici i gležnju. Uređaj može imati ručno ili digitalno upravljanje sa automatskim elektronskim izračunom krvnog pritska, koji se sastoji od manometarske manžetne, sonde i CW dopler aparata.[7]

Izvodi se tako što se nakon što bolesnik hoda 300 m. tokom 6 min. ili hoda po pokretnoj traci koja se kreće brzine 60 m/min u trajanju od 5 min, meri brahijalni indeks gležnja (ABI).[3]

U ovom testu, koji spada u grupu testova opterećenja — dobijena vrednost se porede prema dole navedenoj klasifikaciji:[8]

Vrednosti ABI i njihova značenja

Težina promena Vrednost ABI
Nekompresibilna arterija
> 1,31
Periferna vaskularna bolest
> 1,21
Normalne vrednosti ABI
> 0.91 — < 1,20
Blaga periferna arterijska okluzivna bolest
0,80 — 0,90
Umerena periferna arterijska bolest
0,5 — 0,79
Teška periferna arterijska bolest ili kritična isheimija donjeg uda
< 0,5

Tumačenje rezultata[3]

  • ABI indeks viši od 0,9 smatra se normalnim (osoba nema značajnu PAD).
  • Vriednost ABI viša od 1,3 smatra se patološkom i upućuje na kalcifikaciju zida arterija, što ukazuje na ozbiljnu perifernu vaskularnu bolest (PVB).[9][10][11]
  • Vrednosti ABI između 1,0 i 1,2 je uredan nalaz, uz indikaciju za primenu kompresivne terapije kod bolesnika sa promenama u venama kao i kod bolesnika sa vrednostima ABI 0,9-1,0.
  • Vrednosti ABI između 0,5 i 0,8 ukazuju na srednje prisutne arterijske promene. U tom slučaju treba primieniti redukovanu kompresivnu terapiju i o daljnjem lečenju konsultovati vaskularnog hirurga a i radiologa.
  • Vrednosti ABI 0,5 i niže ukazuju na teško oštećenje arterijske cirkulacije, kompresivna terapija nije indicikovana, a bolesnik se odmah upućuje vaskularnom hirurgu i radiologu zbog dalje obrade i lečenja.[10][12]

Indikacije[3][уреди | уреди извор]

  • varikoziteti donjih ekstremiteta
  • ulceracije na donjim ekstremitetima
  • periferna vaskularna bolest
  • periferna arterijska bolest

Kontraindikacije[уреди | уреди извор]

Apsolutne kontraindikacije[7]
  • celulitis
  • duboka venska tromboza
  • bolne ulceracije na gležnju
Relativne kontraindikacije[7]
  • fibrilacija atrija (moguće da će se sistolni pritisak teško izmeriti, jer vrednosti mogu značajno varirati kod svakog otkucaja srca)
  • kalcifikacija arterija (mogući lažno visoki rezultati očitanog testa)
  • bolesnici sa dijabetesom, aterosklerozom ili stanjima praćenima edemom potkolenica (mogući lažno visoki rezultati testa)
  • bolesnici sa reumatoidnim artitisom (postoji visoki rizik od bolesti na nivou mikrocirkulacije).[13]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kecelj Leskovac N., Kozjak M., Slana A. i sur., Odkrivanje in zdravljenje kronične venske bolezni, Acta Med Croatica, 67 (Supl. 1) (2013) 45 – 50.
  2. ^ Al-Qaisi, M; Nott, DM; King, DH; Kaddoura, S (2009). "Ankle brachial pressure index (ABPI): An update for practitioners". Vascular Health and Risk Management. 5: 833–41.
  3. ^ а б в г Crawford, Fay. „Ankle brachial index for the diagnosis of lower limb peripheral arterial disease”. PMID 27623758. doi:10.1002/14651858.CD010680.pub2. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ Doppler assessment and ABPI: Interpretation in the management of leg ulceration www.worldwidewounds.com Pristupljeno 12.11.2019.
  5. ^ „Periferna arterijska bolest, gležanjski indeks, potreba i značaj mjerenja gležanjskog indeksa na razini PZZ-a”. JGL (на језику: хрватски). 2020-12-18. Приступљено 2021-01-29. 
  6. ^ McDermott MM, Criqui MH, Liu K, Guralnik JM, Greenland P, Martin GJ, Pearce W (децембар 2000). „Lower ankle/brachial index, as calculated by averaging the dorsalis pedis and posterior tibial arterial pressures, and association with leg functioning in peripheral arterial disease”. J Vasc Surg. 32 (6): 1164—71. .
  7. ^ а б в S. Marinović Kulišić. Mjerenje gležanjskog indeksa (ABPi). Acta Med Croatica, 66 (Supl. 1) (2012) 89-91
  8. ^ Hiatt WR, Hoag S, Hamman RF. „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arerial disease.”. The San Luis Valley Diabetes Study. Circulacion. 91 (5): 1472—9. 1995. .
  9. ^ Montgomery PS, Gardner AW. „The clinical utility of a sixminute walk test in peripheral arterial occlusive diseasepatients”. J Am Geriatr Soc. 46: 706—11. 1998. 
  10. ^ а б Stein R, Hriljac I, Halperin JL, Gustavson SM, TeodorescuV, Olin JW. Limitation of the resting ankle-brachial index in symptomatic patients with peripheral arterial disease.J Vasc Med. . 11. 2006: 29—33.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  11. ^ Aboyans V, Denenberg JO, Natarajan L, Criqui MH. The association between elevated ankle systolic pressures and peripheral occlusive arterial disease in diabetic and nondiabetic subjects. J Vasc Surg. 48: 1197—203. 2008.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  12. ^ Jeelani NU, Braithwaite BD, Tomlin C, MacSweeney ST. „Variation of metod for measurement of brachial artery pressure significantl affects ankle-brachial pressure index values”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 20: 25—8. 2000. .
  13. ^ Desai, Chintan S.; Blumenthal, Roger S.; Greenland, Philip (2014). "Screening low-risk individuals for coronary artery disease". Current Atherosclerosis Reports. 16 (4): 402.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brahijalni_indeks_gležnja&oldid=27448439”