Периферна васкуларна болест

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класификација и спољашњи ресурси
Периферна васкуларна болест
лат. Claudicatio intermittens

Периферна васкуларна болест са чиревима (Ulcus cruris)
ICD-10 I73.9
ICD-9 443.9
DiseasesDB 31142
eMedicine med/391 emerg/862
MeSH D016491

Периферна васкуларна болест (ПВБ), периферна артеријска болест (ПАБ) или периферна артеријска оклузивна болест (ПАОБ), обухвата све поремећаје узроковане опструкцијом великих артерија у рукама и ногама. Периферну васкуларну болест могу изазвати атеросклероза, запаљењски процеси артерија, емболуси или крвни угрушци праћени сужењем или зачепљењем лумена артерија, што узрокује акутне или хроничне поремећаје у снабдевању крвљу екстремитета (најчешће ногу).[1]

Садржај

Епидемиологија[уреди]

Преваленца периферне васкуларне болести у општој популацији у свету, креће се између 12 и 14 процената, и расте са старењем и до 20% код особа старијих од 70 година.[2] Периферна васкуларна болест погађа сваког трећег дијабетичара старијег од 50 година. Бројна истраживања код дијабетичара (тип 1 и 2), показала су да је глукорегулације значајно више повезан са микроваскуларном болешћу него са макроваскуларним оштећењима великих крвних судова. То се објашњава чињеницом да патолошке промене у малим крвним судовима значајно више утичу на њихову већу осетљивост на хронично повишен ниво глукозе него што је то случај са атеросклерозом која се јавља у већим артеријама. Лице са периферном васкуларном болести, имају четири до пет пута већи ризик од срчаног или можданог удара.

У студији (енгл. National Health and Nutrition Examination Survey (NHANES)) спроведеној од 1999. до 2000. утврђено је да периферна васкуларна болест „погађа“ око 5 милиона одраслих особа у САД. Од периферна васкуларна болест болује 12-20% Американаца старијих од 65 година. Учесталост симптоматске ПВБ повећава се са старошћу, са око 0,3% годишње за мушкарце старости од 40-55 година, на око 1% годишње за мушкарце старије од 75 година.[3]

Упркос велике преваленце, кардиоваскуларног ризика и могућих фаталних последица (мождани и срчани удар), само 25% пацијената са периферном васкуларном болести захтевају лечење. Код 70 до 80 посто оболелих болест је асимптоматска, а само је код малог броја оболелих потребна реваскуларизација или ампутација једног или оба уда.[4]

Класификација[уреди]

Артериосклероза је један од главних узрока настанка ПВБ

Периферна васкуларна болест се обично дели у неколико фаза („Фонтенови нивои“), уведених од стране Др Рене Фонтена (Dr René Fontaine) 1954.; [5]

  1. Блажи бол у току шетње (клаудикација-храмање);
  2. Тежи бол у току шетње на релативно краћим релацијама (интермитентна клаудикација-храмање);
  3. Бол у току мировања (остале врсте бола);
  4. Изумирање ткива (гангрена)

Знаци болести[уреди]

Периферна васкуларна болест доњих удова
  • Бол, (клаудикациони интермитентни - храмање), слабост, утрнолст и грчеви у мишићима у једном или оба оболела екстремитета, у почетку само у току ходања а касније и у току мировања. Јавља се због смањеног протока крви кроз сужене артерије, и изазвано је појавом хипоксије.
  • Скраћење „ходне пруге“; које је са напредовањем болести све веће, са честим застанцима у току ходања до попуштања бола и грчева у мишићима
  • Кожни чиреви;су честа појава код периферна васкуларна болести. Ове ране, или улцерација споро или никако не зарастају.
  • Промена боје коже, у виду видљивог плаветнила или бледила.
  • Промена температура коже, која је нижа од температуре коже у односу на остале удове (хладни екстремитети, који „метафорично“ највише личе додиривању стакла на дну фрижидера.
  • Смањен раст длака и ноктију на погођеним екстремитета честа је пропратна појава болести.
  • Слаб или одсустан пулс, дистално од промена на крвним судовима.

Узроци[уреди]

Начин живота и друге карактеристике повезане са повећаним ризиком за развој периферне васкуларне болести
Начин живота Биохемијске или физиолошке карактеристике Личне карактеристике
Исхрана богата мастима, холестеролом и калоријама Повишен укупни холестерол у плазми (ЛДЛ холестерол) Старост
Злоупотреба дувана Повишен крвни притисак Пол
Физичка неактивност Повишени триглицериди у плазми у породичној историји периферна васкуларна болест или нека друга васкуларна болест
Прекомерна употреба алкохола

(умерена употреба може бити заштита)

Повишен шећер у крви

Гојазност

У личној историји периферна васкуларна болест или коронарна болест
- Тромбогени фактори -

Атероматозне промене доводе до сужења лумена артерија. Процес годинама напредује и на крају долази до атрофије, исхемије и некрозе (гангрена) ткива које оне. Најважнији узроци за настанак и развој периферене васкуларни болести су;

Пушење[уреди]

Ампутација прстију, и промена боје коже - једна од честих компликација ПВБ

Пушењезлоупотреба дувана у било ком облику је један од најважнијих спољашњих узрока ПВБ. Пушачи имају до десетоструко већи ризик за ПВБ у односу на непушаче. Доказано је да изложеност удисању дима из околине доводи до промена на крвним судовима због дејства (бутандион моноксиида) који је претходник атеросклерозе. Ефекти никотина на крвне судове пушача су бројни, и карактеришу се: порастом систолног и дијастолног крвног притиска, убрзањем срчаног рада, повећаном потрошњом кисеоника, порастом минутног волумена, повећањем надражњивости миокарда, смањењем отпора коронарних крвних судова и повећањем протока (периферна вазоконстрикција у кожи и вазодилатација у мишићима). Никотин такође повећава агрегацију тромбоцита, повећава концентрацију глукозе, масних киселина, кортизола, вазопресина и бета ендорфина. Неки од наведених поремећаја представља факторе у настанку атерома и тромбозе крвних судова што погодује развоју ПВБ.

Шећерна болест[уреди]

Шећерна болест – Дијабетичари су у два до четири пута већем ризику од ПВБ због промена ендотела и глатке мускулатуре у периферниим артеријама. Око 70% нетрауматских ампутација изведе се код дијабетичара. Посебном ризику за ампутацију изложено је око 30% дијабетичара пушача у року од 5 године од појаве болести.

Дислипидемија[уреди]

Дислипидемија – високе вредности укупног холестерола, ЛДЛ холестерола и триглицерида у директној су корелацији са појавом ПВБ.

Триглицериди у плазми и ризик појаве ПВБ :[6]
Ниво mg/dL Ниво mmol/L Тумачење резултата
<150 <1.69 Нормалан ниво, мали ризик
150-199 1.70-2.25 Повећан ниво
200-499 2.26-5.65 Висок
>500 >5.65 Врло висок (висок ризик)
Холестерол у плазми и ризик појаве ПВБ [7]
Ниво mg/dL Ниво mmol/L Тумачење
< 200 < 5.0 Пожељан ниво, мали ризик
200–240 5.2–6.2 Граница високог ризика
> 240 > 6.2 Висок ризик
  1. ЛДЛ холестерол, се назива још и "лош холестерол" – Већина људи би требало да тежи нивоу мањем од 100 мг/дл (< 2,6 mmol/l). Међутим, људи који већ имају болест срца и крвних судова треба да теже према вредности мањој од 70 мг/дл. (1,81 mmol/l), [8]
  2. ХДЛ холестерол, је "добар холестерол". Ова врста холестерола прихвата лош холестерол и допрема га у јетру, где се филтрира и елиминише из тела. Тако ХДЛ холестерол смањује количину лошег холестерола у организму. Треба тежити да његова вредност буде 60 мг/дл (> 1,54 mmol/l)или више.
  3. Триглицериди нису холестерол, већ врста „пливајуће“ масноће у крви. Као и са лошим холестеролом, особе са високим нивоом триглицерида имају повећан ризик од кардиоваскуларних болести. Циљ сваког болесника треба да буде вредност триглицерида мања од 150 мг/дл (< 1,7 mmol/l).

Када говоримо о високом ризику повишених вредности холестерола ми заправо мислимо на висок ниво ЛДЛ-лошег холестерола и триглицерида и низак ниво доброг ХДЛ холестерола. Иако је укупни холестерол (који је збир ЛДЛ и ХДЛ холестерола) испод 200 мг/дл већина лекара не фокусира се на овај број; [9]

Викицитати „"Неко може имати укупни холестерол испод 200 мг/дл - што је ниже од просека за Американце - али да и даље има нездраве нивое ХДЛ или ЛДЛ холестерола," каже Laurence S. Sperling, MD,“
({{{2}}})

Хипертензија[уреди]

Периферна васкуларна болест са израженим променама на стопалима

Хипертензија - висок крвни притисак је у корелацији са повећањем ризика од настанка ПВБ, као и придружене коронарне и цереброваскуларне болести (са могућим инфарктом срца и можданим ударом).

Остали фактори[уреди]

У развоју периферна васкуларна болести у остале факторе ризика укључучени су:

  • разни запаљенски процеси артерија,
  • измењене вредности праметара у крви (Ц-реактивни протеин, хомоцистеин и фибриноген),
  • животна доб (код особа старијих од 50. живота),
  • пол-особе (особе мушког пола су у већем ризику обољевања),
  • подаци у личној историји болесника (да су им родитељи боловали од васкуларне болести, срчаног удара или можданог удара).

Дијагноза[уреди]

1
2
3
4
5
6
Класична ангиографија - катетер ангиографија, има велики значај у дијагностици периферне васкуларна болести

Заступљеност периферна васкуларна болест је десет пута већа на артеријама доњих у односу на артерије горњих екстремитета а у две трећине случајева удружена са болести церебралних и коронарних артерија.

У екстремитететима постоји велика могућност развоја колатералне циркулације, тако да се симптоми јављају релативно касно, па је примена ране дијагностике од непроцењиве важности.

Интермитентна клаудикација се дуго сматрала основном манифестацијом периферна васкуларне болести. Међутим, све је више студија које потврђују да многи оболелели од периферне васкуларне болести немају никакве тегобе, док други имају симптоме који су другачији од интермитентне клаудикације.[10]

Неинвазивно тестирање, мерењем АСПИ (Ankle Systolic Pressure Index) - Индекс систолног притиска на чланку, клинички је стандард за дијагностиковање периферне васкуларне болести. Присусуство периферне васкуларне болести се дефинише као АСПИ мањи од 0,90.[11][12][13]

У дијагностици, ПВБ као и у праћењу ефеката лечења користе се;

Терапија[уреди]

Терапији ПВБ зависи од тежине болести, што у њеном лечењу захтева примену следећих метода;

Конзервативна терапија[уреди]

  • Одвикавање од пушења

Пушење дувана је главни узрок периферне артеријске болести и можданих удара, код којих се она јавља око 10 година раније него код непушача. Према подацима Америчког центра за контролу болести и превенцију, болести крвних судова и срца иазване пушењем главни су узрок смрти у Сједињеним Државама, код мушкараца и жена. Ово удружење такође сугерише да просечан пушач умре готово седам година пре непушача и да је зато одвикавање од пушења вероватно најважнији корак ка смањењу ризика за настанак периферне васкуларне болести.

  • Редовна физичка активност (посебно вежбе и редовна пешачења помаже ширењу малих крвних судова) продужава ходну пругу и смањује учесталост клаудикација (грчева).
  • Хигијенско дијететски режим- зависи од телесне тежине, нивоа липида, крвног притиска и осталих фактора ризика. Код већине болесника може се применити следећи режим;
    • Велика разноврсност унетих намирница
    • Рестрикција калорија код прекомерне тежине (заступљеност масти <30% калорија),
    • Исхрана са доста воћа, поврћа и цералија,
    • Ограничен унос алкохола (дневно максимално једна чаша вина, или једна чаша пива или 30 ml жестоког пића)
    • Мање од 5 гр./24. часа соли, код хипертоничара,
    • Не више од 1/3 масти из засићених извора са делимичном супституцијом са поли и мононезасићеним мастима.

Лекови[уреди]

  • Лекови као што су аспирин, клопидогрел и статини, смањују холестерол и формирање угрушака, могу успорити развој болести и појаву компликација.
  • Антихипертоници имају за цињ да нормализују повишен крвни притисак (диуретици, бета блокатори, АЦЕ инхибитори итд)
  • Вазодилататори (шире лумен крвих судова и повећавају њихов проток)
  • Лекови за лечење шећерне болести (имају за циљ корекцију нивоа шећера у крви)
  • Поливитаминска терапија

Хируршко лечење[уреди]

Од хируршких метода у лечењу периферне васкуларне болести примењују се;

Хипербарична оксигено терапија[уреди]

Лечење периферне васкуларне болести у барокоморама значајно олакшава живот болеснику и смањује трошкове лечења

Код периферне васкуларне болести, у чијој основи поремећаја је ткивна исхемија, смањено снабдевања кисеоником може се компензовати ХБОТ. Брзина дифузије кисеоника из крви, кроз зид капилара, у ткивну течност и ћелију, зависи од разлике притиска између крвне плазме и ћелије ткива. Сумњу да кисеоник делује вазоконстрикторно, оповргла су многа истраживања која су доказала да кисеоних на 2 бар-а не делује вазоконстрикторно све док се недостатак кисеоника у ткивима не поправи.

Применом ХБОТ постиже се;

  • повећан довод кисеоника до хипоксијом угрожених ткива и ћелија,
  • смањује нагомилавање млечне киселине и других матаболита у мишићима,
  • развој колатералне циркулације,
  • повећање функционалне способности екстремитета.

У комбинацији која укључују вазодилататоре, инфузије простагландина, симпатичку денервацију, хируршке реваскуларизационе процедуре и рехабилитацију ХБОТ даје изврсне резултате. У току ХБО третмана, ослобађање од бола постиже се обично већ после 6 сеанси а дужина хода без тегоба повећава се у преко 90 % случајева. Код артериосклеротичних улцерације, зарастање је постигнуто у 50 % случајева након 10 до 30 ХБО сеанси.[14]

Примена ХБОТ код ПВБ препоручује се увек код I и II степена, пре и пост оперативно код III степена, а код IV степена уколико има изгледа на успех.

Компликације[уреди]

Најопаснија компликација периферне васкуларне болести је тешка ганграна као последица исхемије која доводи до ампутације удова.

Студије на великим групама болесника са клаудикацијом показале су да се гангрена удова, због које је извршена ампутација јавља код 1,6% до 12,2% болесника, након 8,3 до 10 година од дана дијагностиковања болести.[15][16]

Референце[уреди]

  1. ^ Hirsch AT, Haskal ZJ, Hertzer NR, et al.:(2005.)„Management of Patients With Peripheral Arterial Disease“[1]Amer.Coll.of Card.;, Приступљено 23. 5. 2009.((en))
  2. ^ Shammas NW (2007). „Epidemiology, classification, and modifiable risk factors of peripheral arterial disease“. Vasc Health Risk Manag 3 (2): 229–34. DOI:10.2147/vhrm.2007.3.2.229. PMC 1994028. PMID 17580733. 
  3. ^ Collins TC, Petersen NJ, Suarez-Almazor M, Ashton CM. The prevalence of peripheral arterial disease in a racially diverse population. Arch Intern Med. Jun 23 2003;163(12):1469-74.
  4. ^ Peripheral arterial disease prevention and prevalence: study, Приступљено 22. мај 2009.((en))
  5. ^ Fontaine R, Kim M, Kieny R (1954). "Die chirugische Behandlung der peripheren Durchblutungsstörungen. (Surgical treatment of peripheral circulation disorders)" (in German). Helvetica Chirurgica Acta 21 (5/6): 499–533
  6. ^ „Your Triglyceride Level“. What Your Cholesterol Levels Mean. American Heart Association , Приступљено 22. мај.2009.((en))
  7. ^ Your Total Blood (or Serum) Cholesterol Level,[2]American Heart Association, Приступљено 25. 5. 2009.((en))
  8. ^ LDL Cholesterol: „The Bad Cholesterol“, на WebMD,[3], Приступљено 27. 5. 2009. ((en))
  9. ^ High Cholesterol Risks: Top 2 Dangers, на WebMD, [4], Приступљено 27. 5. 2009.((en))
  10. ^ Rose GA. The diagnosis of ischemic heart pain and intermittent claudication in field surveys. Bull World Health Organ. 1962;27:645-658
  11. ^ Barnes WR: Noninvasive diagnostic techniques in peripheral vascular disease.Am Heart J 1979; 241-258
  12. ^ McDermott M, Greenland Ph, Kiang L., - Leg Symptoms in Peripheral Arterial Disease, JAMA,2001;286:1599-1606
  13. ^ Hirsch AT, Criqui MH, Treat-Jacobson D, et al. Peripheral arterial disease detection, awareness, and treatment in primary care. JAMA 2001;286:1317-1324.
  14. ^ Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652
  15. ^ Hughson WG, Mann JI, Garrod A. Intermittent claudication: prevalence and risk factors. Br Med J. May 27 1978;1(6124):1379-81
  16. ^ Kannel WB, McGee DL. Update on some epidemiologic features of intermittent claudication: the Framingham Study. J Am Geriatr Soc. Jan 1985;33(1):13-8.

Види још[уреди]

Галерија[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).