Повреда леђа

С Википедије, слободне енциклопедије
Анатомија људских леђа

Повреде леђа настају као последица оштећења, хабања или трауме костију, мишића или других ткива подручја леђа. Свака повреда костију, зглобова, везивног ткива, мишића или нерава леђа може изазвати бол и нелагодност.[1] Повреде могу утицати на било који део леђа, али већина повреда се дешава у доњем делу леђа. Уобичајене повреде леђа укључују угануће и истегнуће, хернију диска и прелом пршљенова.[1] Лумбална кичма је често место болова у леђима.Због своје флексибилности и количине телесне тежине коју непрестано носи ово подручје је често подложно повредама.[2] Процењује се да бол у доњем делу леђа може да утиче на чак 80 до 90% опште популације у Сједињеним Америчким Државама.[3] Повреде се међусобно разликују по озбиљности у зависности од узрока повреде и штете која је настала.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Две старосне групе са највећом стопом повреда кичменог стуба су оне узраста 15–29 и старости 65 и више година.[4]

Процењује се да се 50% повреда кичме приписује несрећама моторних возила.[4]

Иако већина прелома пршљенова остаје недијагностикована, процењује се да годишњи трошкови у вези са лечењем прелома пршљенова у САД износе милијарду долара.[5]

Симптоматске дискус херније су најчешће између 30-50 година.[6] Док су у 95% случајева херније дискова дијагностикованих код пацијената од 25 до 55 година локализоване су пределу лумбалне кичме.[6]

Процењује се да је до 15. године 26-50% деце пати од акутног или хроничног бола у леђима.[7]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Повреда леђа нанета белим фосфором

Многе повреде леђа имају сличне узроке.

Натегнућа и уганућа мишића леђа могу бити узроковани неправилним покретима при подизању тешких терета, прекомерном употребом мишића, изненадним снажним покретима или директном траумом.[8]

Хернија међупршљенског диска је повезана са дегенерацијом у вези са годинама, траумом као што је пад или саобраћајна несрећа, и савијањем или увртањем при подизању тешких тегова.[9] [10]

Уобичајени узроци прелома пршљенова укључују трауму од директног ударца, силу компресије која доводи до неправилног или прекомерног аксијалног оптерећења и хипер-флексије или хипер-екстензије.[11] Преломи пршљенова код деце или старијих особа могу бити повезани са развојем или здрављем њихове кичме. Најчешћи прелом пршљенова код деце је спондилолиза која може напредовати до спондилолистезе.[11] Незрели скелет садржи плоче раста које још нису потпуно окоштале у јачу зрелу кост.[11] Фрактуре пршљенова код старијих особа су погоршане слабљењем скелета које је повезано са остеопорозом.[12][13]

Класификација[уреди | уреди извор]

Повреде мишића и меких ткива[уреди | уреди извор]

Повреде мишића и меких ткива могу се класификовати коришћењем система степеновања.[14]

  • Напрезање мишића 1. степена је најмање озбиљно са оштећењем неколико мишићних влакана и малим губитком функције ако уопште има.
  • Напрезање мишића 2. степена указује на благу до умерену повреду са значајним оштећењем ткива и извесним губитком функције или снаге.
  • Напрезање мишића 3. степена је најтежа степен повреде при чему је мишић или потпуно поцепан или доживљава потпуни губитак функције.[14]

Повреда кичме[уреди | уреди извор]

Повреде кичмени стуба или пршљенова могу се класификовати коришћењем АО система класификације повреда кичме. [15] АО систем има три категорије - А, Б и Ц - засниване на локацији оштећења на пршљеновима (било на предњем или задњем сегменту) и према правцу примењене штетне силе.

  • Повреде типа А су оне повезане са компресијском силом са оштећењем тела пршљенова.
  • Повреде типа Б су оне повезане са силом дистракције која доводи до структурног оштећења задњих компоненти кичменог стуба.
  • Повреде типа Ц су оне повезане са оштећењем и предњег и задњег дела кичменог стуба што доводи до померања одвојених сегмената у било ком правцу.[16][15]

Овај систем класификације се може користити за класификацију повреда цервикалног, тораколумбалног и сакралног региона кичменог стуба.

Хернија међупршљенског диска.[уреди | уреди извор]

Хернија диска се може оценити на основу величине и локације херније као што се види на МРИ.

Величина

Величина херније је у којој мери она штрчи у вертебрални форамен. МСУ класификација за дискус херније користи близину диска до фасетног зглоба када мери величину диск херније.[17] Користећи МСУ класификацију, оцена од 1, 2 или 3 може се користити да се опише величина херније диска, при чему је 1 најмање тешка, а 3 најтежа форма.

Локација

Локација херније се такође може описати коришћењем МСУ класификације за дискус херније, кој се првенствено користи за класификацију хернираних дискова у лумбалној кичми. Ова класификација описује колико је избочина диска удаљена од средње линије користећи степен А, Б или Ц.[17]

  • Степен А описује хернију на средњој линији.
  • Степен Ц описује најлатералнију хернију, која штрчи у интервертебрални форамен (кроз који пролазе кичмени нерви).
  • Степена Б хернираније диска налази се између степена А и Ц, користећи фасетни зглоб као оријентир за бочну границу.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Бол у доњем делу леђа као комбинација следећих симптома

  • туп и интензиван бол
  • бол који се шири низ ноге и стопала
  • бол који се погоршава након дужег седења
  • бол који се осећа боље при промени положаја
  • бол који се погоршава након буђења

Бол који остаје у доњем делу леђа (аксијални бол) се обично описује као туп и јак. Ова врста бола може бити праћена благим или тешким грчевима мишића, ограниченом покретљивошћу, боловима у куковима и карлици.

Бол који се шири низ ноге и стопала

Понекад бол у доњем делу леђа укључује оштар осећај печења и/или утрнулост која се креће низ бутине, потколенице и стопала.Ово стање се назива ишијас. Ишијас је узрокован иритацијом ишијадичног нерва и обично се осећа само на једној страни тела.

Бол који се погоршава након дужег седења

Сједење врши притисак на дискове, узрокујући да се бол у доњем дијелу леђа погоршава након дужег седења. Ходање и истезање могу брзо ублажити бол у доњем делу леђа, али повратак у седећи положај може изазвати повратак симптома.

Бол при промени положаја

У зависности од основног узрока бола, неки положаји ће бити удобнији од других. На пример, са стенозом кичме, нормално ходање може бити тешко и болно, али нагињање напред на нешто, као што је колица за куповину, може смањити бол. Начин на који се симптоми мењају са променом положаја може помоћи у идентификацији извора бола.

Бол након буђења

Многи пацијенти са болом у доњем делу леђа пријављују симптоме који су гори ујутру. Међутим, након устајања и кретања, симптоми се смањују. Јутарњи бол у доњем делу леђа је узрокован укоченошћу изазваном дугим периодима одмора, смањеним протоком крви током спавања и евентуално квалитетом душека и јастука који се користе.

Други узроци

Постоје и други начини на које људи доживљавају бол у доњем делу леђа. Бол у доњем делу леђа варира на индивидуалном нивоу, а многи фактори утичу на искуство бола, укључујући ментално и емоционално здравље, финансијски стрес или нивое вежбања и активности.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза повреде леђа почиње физичким прегледом и детаљном анамнезом.[18] На овај начин се могу дијагностиковати неке повреде, као што су уганућа и истегнућа или дискус хернија. Да би се потврдиле ове дијагнозе, или да би се искључиле друге повреде или патологија, може се урадити снимање повређеног региона. Рендгенски зраци се често користе за визуелизацију патологије костију и могу се применити када се сумња на фрактуру пршљенова.[19][20] ЦТ скенирање даје слике веће резолуције у поређењу са рендгенским снимцима и може се користити за преглед суптилнијих прелома који би иначе могли остати неоткривени на рендгенском снимку.[21] МРИ се обично назива златним стандардом за визуелизацију меког ткива и може се користити као помоћ у дијагностици многих повреда леђа, укључујући херније диска и неуролошке поремећаје, крварење и едем.[20]

Превенција[уреди | уреди извор]

Предлози за превенцију разних повреда леђа првенствено се односе на узроке тих повреда.

Ризик од уганућа и истегнућа леђа може се смањити избором начина живота, укључујући престанак пушења, ограничавање алкохола, одржавање здраве тежине и одржавање костију и мишића јакима уз адекватну вежбу и здраву исхрану.[22]

Ризик од дискус херније се може смањити коришћењем одговарајућих техника приликом подизања тешких терета, престанка пушења и губитка тежине како би се смањило оптерећење које се ставља на кичму.[22]

Преломи пршљенова могу бити тешко спречити јер су уобичајени узроци повезани са несрећама или дегенерацијом у вези са узрастом која је повезана са остеопорозом. Лечење остеопорозе фармакотерапијом, укључивање у програм за превенцију пада, јачање мишића и костију уз помоћ програма вежби са оптерећењем и усвајање програма исхране који промовише здравље костију су све опције за смањење ризика од прелома пршљенова повезаних са остеопорозом.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Back Injuries”. medlineplus.gov. Приступљено 2023-10-04. 
  2. ^ „Lower Back Pain Causes, Symptoms, Treatment, Medications, Prevention”. MedicineNet (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-04. 
  3. ^ Putz-Anderson, Vern, Thomas Waters, and Arun Garg. (1994). Applications Manual for the Revised NIOSH Lifting Equation. National Institute for Occupational Safety and Health. NIOSH (DHHS) Publication 94–110.
  4. ^ а б „Spinal column injuries in adults: Types, classification, and mechanisms”. www.uptodate.com. Приступљено 2023-10-04. 
  5. ^ Kendler, D.L.; Bauer, D.C.; Davison, K.S.; Dian, L.; Hanley, D.A.; Harris, S.T.; McClung, M.R.; Miller, P.D.; Schousboe, J.T. (2016). „Vertebral Fractures: Clinical Importance and Management”. The American Journal of Medicine (на језику: енглески). 129 (2): 221.e1—221.e10. doi:10.1016/j.amjmed.2015.09.020. 
  6. ^ а б Sengoz, Ahmet; Kotil, Kadir; Tasdemiroglu, Erol (2011). „Posterior epidural migration of herniated lumbar disc fragment”. Journal of Neurosurgery: Spine. 14 (3): 313—317. ISSN 1547-5654. doi:10.3171/2010.11.spine10142. 
  7. ^ Dizdarevic, Ismar; Bishop, Meghan; Sgromolo, Nicole; Hammoud, Sommer; Atanda, Alfred (2015-10-02). „Approach to the pediatric athlete with back pain: more than just the pars”. The Physician and Sportsmedicine (на језику: енглески). 43 (4): 421—431. ISSN 0091-3847. doi:10.1080/00913847.2015.1093668. 
  8. ^ „Back Muscle Strains and Sprains | Cleveland Clinic”. Cleveland Clinic. Приступљено 2017-08-05. 
  9. ^ „Back Muscle Strains and Sprains | Cleveland Clinic”. Cleveland Clinic. Приступљено 2017-08-05. 
  10. ^ „Herniated disk - Symptoms and causes”. Mayo Clinic. Приступљено 2017-08-05. 
  11. ^ а б в Dizdarevic, Ismar; Bishop, Meghan; Sgromolo, Nicole; Hammoud, Sommer; Atanda, Alfred (новембар 2015). „Approach to the pediatric athlete with back pain: more than just the pars”. The Physician and Sportsmedicine. 43 (4): 421—431. ISSN 2326-3660. PMID 26513167. S2CID 205468249. doi:10.1080/00913847.2015.1093668. 
  12. ^ McCarthy, Jason (6. 8. 2017). „Diagnosis and Management of Vertebral Compression Fractures”. American Family Physician. 94 (1): 44—50. PMID 27386723 — преко AAFP. 
  13. ^ Kendler, D. L.; Bauer, D. C.; Davison, K. S.; Dian, L.; Hanley, D. A.; Harris, S. T.; McClung, M. R.; Miller, P. D.; Schousboe, J. T. (фебруар 2016). „Vertebral Fractures: Clinical Importance and Management”. The American Journal of Medicine. 129 (2): 221.e1—10. ISSN 1555-7162. PMID 26524708. doi:10.1016/j.amjmed.2015.09.020 Слободан приступ. 
  14. ^ а б Mueller-Wohlfahrt, Hans-Wilhelm; Haensel, Lutz; Mithoefer, Kai; Ekstrand, Jan; English, Bryan; McNally, Steven; Orchard, John; van Dijk, C Niek; Kerkhoffs, Gino M (2013). „Terminology and classification of muscle injuries in sport: The Munich consensus statement”. British Journal of Sports Medicine (на језику: енглески). 47 (6): 342—350. ISSN 0306-3674. doi:10.1136/bjsports-2012-091448. 
  15. ^ а б „AO Spine Classification Systems”. www.aofoundation.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-04. 
  16. ^ Reinhold, Maximilian; Audigé, Laurent; Schnake, Klaus John; Bellabarba, Carlo; Dai, Li-Yang; Oner, F. Cumhur (2013). „AO spine injury classification system: a revision proposal for the thoracic and lumbar spine”. European Spine Journal (на језику: енглески). 22 (10): 2184—2201. ISSN 0940-6719. doi:10.1007/s00586-013-2738-0. 
  17. ^ а б Mysliwiec, Lawrence Walter; Cholewicki, Jacek; Winkelpleck, Michael D.; Eis, Greg P. (2010). „MSU Classification for herniated lumbar discs on MRI: toward developing objective criteria for surgical selection”. European Spine Journal (на језику: енглески). 19 (7): 1087—1093. ISSN 0940-6719. doi:10.1007/s00586-009-1274-4. 
  18. ^ „Back Strains and Sprains”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-04. 
  19. ^ „X-ray: Imaging test quickly helps diagnosis - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Приступљено 2023-10-04. 
  20. ^ а б Li, Yiping; Fredrickson, Vance; Resnick, Daniel K. (2015). „How Should We Grade Lumbar Disc Herniation and Nerve Root Compression? A Systematic Review”. Clinical Orthopaedics & Related Research (на језику: енглески). 473 (6): 1896—1902. ISSN 0009-921X. doi:10.1007/s11999-014-3674-y. 
  21. ^ Neuroimaging, Part II (на језику: енглески). Newnes. 2016-07-12. ISBN 978-0-7020-4538-7. 
  22. ^ а б Huang, Weimin; Qian, Ying; Zheng, Kai; Yu, Lili; Yu, Xiuchun (јануар 2016). „Is smoking a risk factor for lumbar disc herniation?”. European Spine Journal. 25 (1): 168—176. ISSN 1432-0932. PMID 26160690. S2CID 9617696. doi:10.1007/s00586-015-4103-y. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повреда_леђа&oldid=27442758”