Фолксономија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Фолксономија''' је систем класификација изведен из праксе и метода заједничког стварања и превођења ознака {{јез-енг|tag}} да би обележили и категоризовали садржај; ова пракса ја такође позната као '''заједничко означавање'''<ref>{{Cite book| publisher = Springer Berlin Heidelberg| isbn = 978-3-540-34383-7 978-3-540-34384-4| volume = 3993| pages = 1114–1117| editors = Vassil N. Alexandrov, Geert Dick van Albada, Peter M. A. Sloot, Jack Dongarra (eds.)| last1 = Hutchison| first1 = David| last2 = Kanade| first2 = Takeo| last3 = Kittler| first3 = Josef| last4 = Kleinberg| first4 = Jon M.| last5 = Mattern| first5 = Friedemann| last6 = Mitchell| first6 = John C.| last7 = Naor| first7 = Moni| last8 = Nierstrasz| first8 = Oscar| last9 = Pandu Rangan| first9 = C.| last10 = Steffen| first10 = Bernhard| last11 = Sudan| first11 = Madhu| last12 = Terzopoulos| first12 = Demetri| last13 = Tygar| first13 = Dough| last14 = Vardi| first14 = Moshe Y.| last15 = Weikum| first15 = Gerhard| last16 = Lambiotte| first16 = Renaud| last17 = Ausloos| first17 = Marcel| title = Computational Science – ICCS 2006| chapter = Collaborative Tagging as a Tripartite Network| location = Berlin, Heidelberg| accessdate = 2015-09-30| date = 2006| chapterurl = http://link.springer.com/10.1007/11758532_152}}</ref>, '''социјална класификација''', '''социјално индексирање''' и '''социјално означавање'''. [https://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Vander_Wal Thomas Vander Wal] је сковао појам ''фолксономија'', спајањем речи ''фолк'' и ''[[таксономија]]''.<ref>{{cite news |
|||
| ⚫ | |||
| title = Folksonomy Coinage and Definition |
|||
| url = http://www.vanderwal.net/folksonomy.html |
|||
| first = Tomas |
|||
| last = Vander Wal |
|||
| date = 11 December 2005 |
|||
}}</ref><ref>Vander Wal, T. (2005). "[http://www.vanderwal.net/random/category.php?cat=153 Off the Top: Folksonomy Entries]." Visited November 5, 2005. See also: Smith, Gene. "[https://web.archive.org/web/20040828035712/http://atomiq.org/archives/2004/08/folksonomy_social_classification.html Atomiq: Folksonomy: social classification]." Aug 3, 2004. Retrieved January 1, 2007.</ref><ref>http://vanderwal.net/folksonomy.html Origin of the term</ref> as a [[portmanteau]] of ''[[Volk (German word)|folk]]'' and ''[[Taxonomy (general)|taxonomy]]''. Folksonomies became popular as part of [[social software]] applications such as [[social bookmarking]] and photograph annotation that enable users to collectively classify and find information via shared tags. Some websites include [[tag cloud]]s as a way to visualize tags in a folksonomy.<ref>{{Cite journal |
|||
| last1 = Lamere | first1 = Paul |
|||
| title = Social Tagging And Music Information Retrieval |
|||
| journal = Journal of New Music Research |
|||
| volume = 37 |
|||
| issue = 2 |
|||
| pages = 101–114 |
|||
| date = June 2008 |
|||
| url = http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all~content=a906001732 |
|||
| ⚫ | | doi = 10.1080/09298210802479284 }}</ref> Он објашњава неке карактеристике фолксономије идентификацијом две врсте: широка и уска. Широка фолксономија је она у којој више корисника генерише ознаку за одређени садржај са разноврсним појмовима са веома разноврсним вокабуларом, тако стварајући већу количину метаподатака за тај садржај. Уска фолксономија настаје када мало корисника, углавном они који креирају садржај, означе садржај са ограниченим бројем појмова. Иако оба, уска и широка фолксономија, омогућавају лакше налаженје садржаја додавањем текстуалног описа, или приступних тачака том садржају, уска фолксономија не даје подједнако добре разултате као широка фолксономија, која омогућава праћенје нових трендова у коришћењу ознака и развоју вокабулара. Фолксономије су на [https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web Вебу] / [[Светска мрежа|Светској мрежи]] постале популарне око 2004. године као део социјалног софтвера апликације као на пример социјално банкарство и означавање слика. Означавање, које је једно од дефинишућих карактеристика [https://en.wikipedia.org/wiki/Web_2.0 Веб 2.0] сервиса, дозвољава кориснику да колективно класификују и нађу информације. Неке веб странице укључују облак ознака као начин да визуелизују ознаке у фолксономији. Ипак, облак ознака визуелизује само вокабулар, али не и структуру фолксономија, као што то раде ''графови ознака''. |
||
Емпиријска анализа комплексне динамике система за означавање, објављене 2007, је показала да слагање око стабилног распореда и заједничког вокабулара ипак појављује, чак и у одсуству централно контролисаног вокабулара. Да би садржај био претражив, он би требало да буде категоризован и груписан. Док се веровало да то захтева заједнички договорен скуп ознака које означавају садржај (као кључне речи новинског чланка), скорашња истраживања су показала да, у великим фолксономијама, заједничка структура настаје на нивоу категорија. Према томе, могуће је извести математички модел заједничког означавања који би омогућио превођенје из персоналног означавајућег вокабулара (персономије) у заједнички вокабулар за већину корисника. |
Емпиријска анализа комплексне динамике система за означавање, објављене 2007, је показала да слагање око стабилног распореда и заједничког вокабулара ипак појављује, чак и у одсуству централно контролисаног вокабулара. Да би садржај био претражив, он би требало да буде категоризован и груписан. Док се веровало да то захтева заједнички договорен скуп ознака које означавају садржај (као кључне речи новинског чланка), скорашња истраживања су показала да, у великим фолксономијама, заједничка структура настаје на нивоу категорија. Према томе, могуће је извести математички модел заједничког означавања који би омогућио превођенје из персоналног означавајућег вокабулара (персономије) у заједнички вокабулар за већину корисника. |
||
| Ред 9: | Ред 24: | ||
Фолксономија је тип заједничког система означавања у којем корисници класификују податке. Фолксономије се састоје од три основна ентитета: корисник, ознака и [[ресурс]]. Корисник креира ознаке које обележавају ресурсе као на пример: [[веб страница|веб странице]], [[слике]] и [[видео]]. Ове ознаке се користе да организују, категоришу и сажму садржај на мрежи. Овај заједнички систем за обележавање се такође корити за организовање [[информација]], олакшавање претрага и усмеравање ресурса. Фолксономија такође укључује скуп [[Веб-адреса|УРЛ]]-ова који се користе за идентификацију ресурса на које се позивају корисници разних [[веб страница]]. Ови системи такође укључују шеме категорија које имају могућност организовања ознака на различитим нивоима прецизности. |
Фолксономија је тип заједничког система означавања у којем корисници класификују податке. Фолксономије се састоје од три основна ентитета: корисник, ознака и [[ресурс]]. Корисник креира ознаке које обележавају ресурсе као на пример: [[веб страница|веб странице]], [[слике]] и [[видео]]. Ове ознаке се користе да организују, категоришу и сажму садржај на мрежи. Овај заједнички систем за обележавање се такође корити за организовање [[информација]], олакшавање претрага и усмеравање ресурса. Фолксономија такође укључује скуп [[Веб-адреса|УРЛ]]-ова који се користе за идентификацију ресурса на које се позивају корисници разних [[веб страница]]. Ови системи такође укључују шеме категорија које имају могућност организовања ознака на различитим нивоима прецизности. |
||
Постоје две различите групе фолксономија. Постоји широка фолксономија, која има много корисника који доприносе креирању ознака и уска фолксономија где мали број корисника означава одређене предмете. Широка фолксономија дозвољава великом броју корисника да означе исти ресурс својим вокабуларом. Код уске фолксономије, само мали број људи има могућност да креира ознаке, и ове ознаке користе други корисници да би нашли жељени садржај. За разлику од широке фолксономије, уска фолксономија није веома честа. Пример широке фолксономије је del.icio.us, на овој веб страници корисници могу да означе било који ресурс на мрежи који налазе да је релевантан њиховој ознаци. Пример уске фолксономије могу бити нађени у системима коришћеним од стране великих пословница; ови типови фолксономија су углавном коришћени за истраживање и у радним групама. |
Постоје две различите групе фолксономија. Постоји широка фолксономија, која има много корисника који доприносе креирању ознака и уска фолксономија где мали број корисника означава одређене предмете. Широка фолксономија дозвољава великом броју корисника да означе исти ресурс својим вокабуларом. Код уске фолксономије, само мали број људи има могућност да креира ознаке, и ове ознаке користе други корисници да би нашли жељени садржај. За разлику од широке фолксономије, уска фолксономија није веома честа. Пример широке фолксономије је del.icio.us, на овој веб страници корисници могу да означе било који ресурс на мрежи који налазе да је релевантан њиховој ознаци. Пример уске фолксономије могу бити нађени у системима коришћеним од стране великих пословница; ови типови фолксономија су углавном коришћени за истраживање и у радним групама.<ref>{{cite web |title=Explaining and Showing Broad and Narrow Folksonomies |url=http://www.vanderwal.net/random/entrysel.php?blog=1635 | last = Vander Wal | first=Thomas |accessdate= 2013-03-05}}</ref> |
||
Рани покушаји и експерименти укључују [https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web_Consortium World Wide Web Consortium] [https://en.wikipedia.org/wiki/Annotea Аннотеа] пројекат са кориснички генерисаним ознакама у 2002. По Вандер Валу, фолксономија је „означавање које функционише“. |
Рани покушаји и експерименти укључују [https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web_Consortium World Wide Web Consortium] [https://en.wikipedia.org/wiki/Annotea Аннотеа] пројекат са кориснички генерисаним ознакама у 2002. По Вандер Валу, фолксономија је „означавање које функционише“. |
||
Фолксономија није повезана са фолк таксономијом, културолошком праксом која је добро документована у [[Антропологија|антрополошким]] и [[фолклор]]ним радом. Фолк таксономије су културолошки поткрепљене, међугенерацијски преношене и релативно стабилни системи класификације које људи дате културе користе да направе смисао целог света око њих (не само [[интернет]]). |
Фолксономија није повезана са фолк таксономијом, културолошком праксом која је добро документована у [[Антропологија|антрополошким]] и [[фолклор]]ним радом. Фолк таксономије су културолошки поткрепљене, међугенерацијски преношене и релативно стабилни системи класификације које људи дате културе користе да направе смисао целог света око њих (не само [[интернет]]).<ref>{{Cite book| isbn = 978-1-4008-6259-7 978-0-691-09469-4 978-0-691-60126-7| last = Berlin| first = Brent| title = Ethnobiological classification: principles of categorization of plants and animals in traditional societies| accessdate = 2015-09-30| date = 1992| url = http://alltitles.ebrary.com/Doc?id=10898829}}</ref> |
||
== Семантички Веб == |
== Семантички Веб == |
||
| Ред 29: | Ред 44: | ||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
[https://en.wikipedia.org/wiki/Folksonomy Folksonomy] |
|||
[[Категорија:Метаподаци]] |
[[Категорија:Метаподаци]] |
||
Верзија на датум 30. септембар 2015. у 20:04
Фолксономија је систем класификација изведен из праксе и метода заједничког стварања и превођења ознака енгл. tag да би обележили и категоризовали садржај; ова пракса ја такође позната као заједничко означавање[1], социјална класификација, социјално индексирање и социјално означавање. Thomas Vander Wal је сковао појам фолксономија, спајањем речи фолк и таксономија.[2][3][4] as a portmanteau of folk and taxonomy. Folksonomies became popular as part of social software applications such as social bookmarking and photograph annotation that enable users to collectively classify and find information via shared tags. Some websites include tag clouds as a way to visualize tags in a folksonomy.[5] Он објашњава неке карактеристике фолксономије идентификацијом две врсте: широка и уска. Широка фолксономија је она у којој више корисника генерише ознаку за одређени садржај са разноврсним појмовима са веома разноврсним вокабуларом, тако стварајући већу количину метаподатака за тај садржај. Уска фолксономија настаје када мало корисника, углавном они који креирају садржај, означе садржај са ограниченим бројем појмова. Иако оба, уска и широка фолксономија, омогућавају лакше налаженје садржаја додавањем текстуалног описа, или приступних тачака том садржају, уска фолксономија не даје подједнако добре разултате као широка фолксономија, која омогућава праћенје нових трендова у коришћењу ознака и развоју вокабулара. Фолксономије су на Вебу / Светској мрежи постале популарне око 2004. године као део социјалног софтвера апликације као на пример социјално банкарство и означавање слика. Означавање, које је једно од дефинишућих карактеристика Веб 2.0 сервиса, дозвољава кориснику да колективно класификују и нађу информације. Неке веб странице укључују облак ознака као начин да визуелизују ознаке у фолксономији. Ипак, облак ознака визуелизује само вокабулар, али не и структуру фолксономија, као што то раде графови ознака.
Емпиријска анализа комплексне динамике система за означавање, објављене 2007, је показала да слагање око стабилног распореда и заједничког вокабулара ипак појављује, чак и у одсуству централно контролисаног вокабулара. Да би садржај био претражив, он би требало да буде категоризован и груписан. Док се веровало да то захтева заједнички договорен скуп ознака које означавају садржај (као кључне речи новинског чланка), скорашња истраживања су показала да, у великим фолксономијама, заједничка структура настаје на нивоу категорија. Према томе, могуће је извести математички модел заједничког означавања који би омогућио превођенје из персоналног означавајућег вокабулара (персономије) у заједнички вокабулар за већину корисника.
Порекло
Термин фолксономија се обично приписује Тхомас Вандер Вал-у. Реч је настала творбом речи фолк ("folk") (или фолкс ("folks")) и речи таксономија која се специфчно односи на систем обележавања по теми унутар интернет зајдница. Фолксономија има мало везе са таксономијом - односи се на онтолошки, хијерархијски начин категоризације, док фолксономија успоставља категорије (свака ознака је категорија) које су теоретски "једнаке" једна према другој (нпр. нема хијерархије или отац-син односа између ознака).
Фолксономија је тип заједничког система означавања у којем корисници класификују податке. Фолксономије се састоје од три основна ентитета: корисник, ознака и ресурс. Корисник креира ознаке које обележавају ресурсе као на пример: веб странице, слике и видео. Ове ознаке се користе да организују, категоришу и сажму садржај на мрежи. Овај заједнички систем за обележавање се такође корити за организовање информација, олакшавање претрага и усмеравање ресурса. Фолксономија такође укључује скуп УРЛ-ова који се користе за идентификацију ресурса на које се позивају корисници разних веб страница. Ови системи такође укључују шеме категорија које имају могућност организовања ознака на различитим нивоима прецизности.
Постоје две различите групе фолксономија. Постоји широка фолксономија, која има много корисника који доприносе креирању ознака и уска фолксономија где мали број корисника означава одређене предмете. Широка фолксономија дозвољава великом броју корисника да означе исти ресурс својим вокабуларом. Код уске фолксономије, само мали број људи има могућност да креира ознаке, и ове ознаке користе други корисници да би нашли жељени садржај. За разлику од широке фолксономије, уска фолксономија није веома честа. Пример широке фолксономије је del.icio.us, на овој веб страници корисници могу да означе било који ресурс на мрежи који налазе да је релевантан њиховој ознаци. Пример уске фолксономије могу бити нађени у системима коришћеним од стране великих пословница; ови типови фолксономија су углавном коришћени за истраживање и у радним групама.[6]
Рани покушаји и експерименти укључују World Wide Web Consortium Аннотеа пројекат са кориснички генерисаним ознакама у 2002. По Вандер Валу, фолксономија је „означавање које функционише“.
Фолксономија није повезана са фолк таксономијом, културолошком праксом која је добро документована у антрополошким и фолклорним радом. Фолк таксономије су културолошки поткрепљене, међугенерацијски преношене и релативно стабилни системи класификације које људи дате културе користе да направе смисао целог света око њих (не само интернет).[7]
Семантички Веб
Фолксономија можда држи кључ развијању Семантичког Веб-а. у коме би свака Веб страница садржала податке разумљиве машини метадата које описују дати садржај. Таква метадата би драстично побољшале прецизност (проценат релевантних докумената) у претраживачким повратним листама. Ипак, тешко је видети како да велико друштво аутора Веб страница буде убеђено да дода метадата на њихове странице у доследном, поузданом начину; аутори веб страница који желе то да ураде, сносе велике трошкове зато што метадата системи захтевају доста времена за учење. Из овог разлога, мало Веб аутора користи предности Дублин Цоре метадата стандард, иако би кроз Дублин Цоре мета-ознаке могли да повећају рејтинг њихове странице међу претраживачима. За разлику од више формалних, класификације одозго на доле које користе контролисан вокабулар, фолксономија је раширени систем класификације са малим почетним трошковима. Инсемтивес пројекат истражује методе за мотивацију корисника да допринесу семантици садржаја.
Библиотечки каталог
Неке библиотеке додају опцију означавања у њиховим каталозима са јавим приступом, или ОПАЦ-и, поред коришћења стандардних наслова садржаја, да би се подстакла више друштвена, учесничка, или Веб 2.0 природа каталога. Док ово охрабрује кориснике да доприносе иначе затвореном систему каталога, то може само да допуни, али не и да у потпуности замени традиционални начин прављења каталога.
Фолксонтологија
Студија структуирања или класификације фолксономија је фолксонтологија. Ова грана онтологије се бави са укрштањима између веома структуиране таксономије или хијерархије и лоше структуиране фолксономије, питајући се шта је најбоље из оба система класификације. Снага шема означавања без хијерархије је у њиховој моћи да се један предмет односи и на друге сличне њему. Фолксономија омогућава великим различитим групама корисника да заједно означавају огромне, динамичне системе информација. Снага таксономија је у њиховој лакој претраживости; корисници могу лако да крену од више генерализованог појма и кроз упитнике да стигну до одређеног и детаљног појма. Фолксономија покушава да категоризује ознаке и тако креира претраживе просторе информација који се лако одржавају и проширују.
Извори
- ^ Hutchison, David; Kanade, Takeo; Kittler, Josef; Kleinberg, Jon M.; Mattern, Friedemann; Mitchell, John C.; Naor, Moni; Nierstrasz, Oscar; Pandu Rangan, C.; Steffen, Bernhard; Sudan, Madhu; Terzopoulos, Demetri; Tygar, Dough; Vardi, Moshe Y.; Weikum, Gerhard; Lambiotte, Renaud; Ausloos, Marcel (2006). „Collaborative Tagging as a Tripartite Network”. Ур.: Vassil N. Alexandrov, Geert Dick van Albada, Peter M. A. Sloot, Jack Dongarra (eds.). Computational Science – ICCS 2006. 3993. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. стр. 1114—1117. ISBN 978-3-540-34383-7 978-3-540-34384-4 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). Приступљено 2015-09-30. - ^ Vander Wal, Tomas (11. 12. 2005). „Folksonomy Coinage and Definition”.
- ^ Vander Wal, T. (2005). "Off the Top: Folksonomy Entries." Visited November 5, 2005. See also: Smith, Gene. "Atomiq: Folksonomy: social classification." Aug 3, 2004. Retrieved January 1, 2007.
- ^ http://vanderwal.net/folksonomy.html Origin of the term
- ^ Lamere, Paul (јун 2008). „Social Tagging And Music Information Retrieval”. Journal of New Music Research. 37 (2): 101—114. doi:10.1080/09298210802479284.
- ^ Vander Wal, Thomas. „Explaining and Showing Broad and Narrow Folksonomies”. Приступљено 2013-03-05.
- ^ Berlin, Brent (1992). Ethnobiological classification: principles of categorization of plants and animals in traditional societies. ISBN 978-1-4008-6259-7 978-0-691-09469-4 978-0-691-60126-7 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). Приступљено 2015-09-30.