Антропологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антропологија (грч. άνθρωπος - човек) је збирни назив за дисциплине које проучавају људска бића из биолошке, друштвене и лингивстичке перспективе. Антропологија је холистичка наука у два смисла: увек се бави целим човечанством, и са свим димензијама човечанства. Једна од главних карактеристика која је традиционално одвојила антропологију од осталих хуманистичких дисциплина је њена значајна улога у поређењу различитих култура. Међутим, ова карактеристика је данас оспорена, јер се антрополошке методе све више примењују на истраживање појединачних друштава и група.

Дели се на: физичку антропологију, која се бави биолошком еволуцијом и адаптацијом људских бића на различита окружења; на социо-културну антропологију, која се бави друштвом и културом, односно различитим културама, језицима и обичајима; лингвистичку антропологију и арехологију.

Битна имена светске антропологије су Адолф Бастијан, Алфред Кребер, Бронислав Малиновски, Чарлс Дарвин, Едвард Тејлор, Емил Диркем, Франц Боас, Фридрих Рацел, Јован Цвијић, Клифорд Герц, Клод Леви-Строс, Луис Морган, Маргарет Мид, Марсел Мос, Мери Даглас, Рут Бенедикт, Сигмунд Фројд, Валтазар Богишић, Жорж Баландије, као и многи други.

Подела антропологије[уреди]

Физичка антропологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Физичка антропологија

Физичка антропологија проучава приматологију, односно понашање примата, људску еволуцију и популацијску генетику. Физичка антропологија се, такође, понекад зове биолошка антропологија.

Културна антропологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Културна антропологија

Културна антропологија је позната и као социјална антропологија (претежно у Великој Британији), или социо-културна антропологија. Области истраживања које обухвата културна антропологија су многобројне. Између осталог, то обухвата социјалне мреже, дифузију, друштвено понашање, сродничке обрасце, закон, политику, идеологију, религију, веровање, обрасце производње и конзумирања, размену, социјализацију, пол, као и друге изразе културе, стављајући снажан акценат на важност рада на терену, тј. живљења унутар друштвене групе која се проучава током дужег временског периода.

Лингвистичка антропологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Лингвистичка антропологија

Лингвистичка антропологија проучава временске и просторне варијације у језику, друштвене употребе језика и однос између језика и културе.

Археологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Археологија

Археологија проучава материјалну оставштину људских друштава. Генерално, археологија се често сматра одвојеном (мада повезаном) облашћу, иако је она у блиској вези са антрополошком облашћу материјалне културе, која се бави физичким предметима створеним или употребљаваним од стране живуће или прошле друштвене групе, као средствима разумевања њених културних вредности.

Значајни антрополози[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Основне подобласти друштвених наука
Антропологија | Демографија | Економија | Образовање | Историја | Лингвистика |
Руковођење | Политичке науке | Психологија | Социологија