Информација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Информација је примљена и схваћена порука. (Принстон)

У информатици су основни појмови информација, као феномен и комуникација као процес. Интуитивна представа тих појмова је позната, али њихова научна заснованост и интерпретација припада информатичкој науци. Информација је постала релевантан појам за све науке које се баве симболичком комуникацијом у распону од математике до рачунарске науке, или од логике до лингвистике, односно од електронике до библиотекарства, као и од хуманистичких наука и уметности до документалистике, али и од друштвених наука до медицине и др. То је информацији дало интердисциплинарну димензију, јер је свака наука покушала и још покушава да протумачи тај комплексан појам. Све ово указује да појам информација није лако схватити нити једноставно протумачити. Информација је реч латинског порекла in formare и изворно је значила стављање у одређену форму, односно, давање облика нечему, али је током времена изгубила првобитно значење. Данас нема јединственог приступа феномену информације, а још мање једнозначне и опште прихваћене дефиниције информације:

  • „Људи су творци и носиоци информација“,
  • „Информација мора, пре свега, да има одређени смисао, она мора бити носилац значења“,
  • „Информација је све оно што даје нове податке, или нова обавештења о некој чињеници или неком догађају, који нису били раније познати“,
  • „Информације су они делови вести који за примаоца имају вредност новости и који му омогућавају да боље изврши своје задатке“,
  • „Информације су сазнања која постају доступна помоћу средстава комуникација, а поседују обавештајну вреденост“,
  • "... садржај оног што размењујемо са спољним светом док му се прилагођавамо и док утичемо на њега“,
  • "... свесна или циљна организованост података“...

У универзитетској литератури најчешће дефиниције појма информација су :

  • „Информација је инкремент знања“, њеним постојањем је наше знање о нечему увећано
  • „Информација је значење које додељујемо податку“
  • „Информација је скуп података у неком контексту“
Разлика између податка и информације

Важно је направити разлику између податка и информације, појмова који се често поистовећују. На пример број 6 је податак и он као такав нема посебно значење, међутим „Сада је 6 часова“ је информација јер је податку додељено неко значење. Тако можемо увидети да се информација састоји од податка и значења које му је додељено.

Литература[уреди]

  • Ђорђе Надрљански, Информатика за учитеље, УФ Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]

Типови Главне области технологије измени
Примењене науке Чување енергије | Рачунарство | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Нанотехнологија | Нуклеарна технологија
Привреда/информација Грађевинарство | Информациона технологија | Производња | Машинство | Рударство | Телекомуникације | Дрвна индустрија
Одбрана Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија
Кућно/станарско Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна
Инжењерство Биоинжењеринг | Биохемијско инжењерство | Хемијско инжењерство | Грађевинарство | Електротехника | Машинство | Софтверскo инжењерство | Пољопривредно инжењерство | Рачунарство | Мехатроника
Здравље Биомедицинско инжењерство | Биотехнологија | Медицинска технологија | Фармакологија
Саобраћај и трговина Астронаутика | Астронаутичка индустрија | Астронаутичко инжењерство | Моторна возила | Астронаутичка технологија | Транспорт | Космодром