Пређи на садржај

Социјална правда — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
преведено са енгл
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Social Justice Week Cardboard Village.JPG|thumb|upright=2| Студенти који живе у шаторима недељу дана ради подизања свести за шта они верују да је потребно за социјалну правду]]
{{Популизам}}
'''Социјална правда''' је [[Једнакост|једнак]] и [[Правда|праведан]] однос између [[Појединац|појединца]] и [[Друштво|друштва]]. Она је мерена експлицитним и одређеним терминима који означавају расподелу богатства, шансе за личне активности и [[Привилегија|друштвене привилегије]]. У [[Западна култура|Западним]], као и у старим [[Азијска култура|Азијским културама]], концепт друштвене правде је често означавао процес којим се обезбеђује испуњење [[Друштвена улога|друштвених улога]] појединаца како би добили оно што им је дугује друштво.<ref>[[Aristotle]], ''[[The Politics]]'' (ca 350 п.н.е.)</ref><ref name="Augustine ">{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8djVCRFoyQTZYS0k | title="Augustine on Justice," a Chapter in Augustine and Social Justice | publisher=Lexington Books | author=Clark, Mary T. | year=2015 | pages=3–10 | isbn=9781498509183}}</ref><ref name="Global Dynamics">{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8eXZMWHU3ckpQVUk | title=Social Justice, Global Dynamics : Theoretical and Empirical Perspectives | publisher=Taylor and Francis |author1=Banai, Ayelet |author2=Ronzoni, Miriam |author3=Schemmel, Christian | year=2011 | location=Florence | isbn=9780203819296}}</ref> У данашњим глобалним [[Грасрутс иницијативе|Грасрутс иницијативама]] за социјалну правду, нагласак је на укидању препрека за [[Друштвена покретљивост|друштвене покретљивости]], стварању мрежа сигурности и економске правде. <ref>{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8V3hpa0V1ekFQZms | title=Seeking Social Justice Through Globalization Escaping a Nationalist Perspective | publisher=Pennsylvania State University Press | author=Kitching, G. N. | year=2001 | location=University Park, Pa | pages=3–10 | isbn=0271023775}}</ref><ref name="Globalization and Social Justice">{{cite journal | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8R2tWbXFmelhzVDA | title=Globalization and Social Justice | author=Hillman, Arye L. | journal=The Singapore Economic Review | year=2008 | volume=53 | issue=2 | pages=173–189}}</ref><ref name="The Question of Social Justice">{{cite journal | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8Qm8zcHRRQ0xFN2c | title=Globalization and the Question of Social Justice | author=Agartan, Kaan | journal=Sociology Compass | year=2014 | volume=8 | issue=6 | pages=903–915 | doi=10.1111/soc4.12162}}</ref><ref name="A propositional political approach">{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8MTk1Qkp2b0ZaNDg | title=Globalization Development and Social Justice : A propositional political approach | publisher=Taylor and Francis | author=El Khoury, Ann | year=2015 | location=Florence | pages=1–20 | isbn=9781317504801}}</ref><ref name="Movements in Time ">{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8MWpSSGRWUllXTEE | title=Movements in Time Revolution, Social Justice, and Times of Change | publisher=Cambridge Scholars Pub |author1=Lawrence, Cecile |author2=Natalie Churn |lastauthoramp=yes | year=2012 | location=Newcastle upon Tyne, UK: | pages=xi–xv | isbn=1443845523}}</ref>
'''Социјална правда''' је стање у коме већина или сви чланови [[друштво|друштва]] имају иста основна [[право|права]], могућности, обавезе и социјалне бенефиције. Као кључна вредност [[социјални рад|социјалног рада]], она захтева заступање [[клијент|клијената]] како би се супротставили [[дискриминација|дискриминацији]], [[репресија|репресији]] и институционалним неједнакостима.
Социјална правда додељује права и обавезе [[Установа|установама]] друштва, што омогућава људима добијање основних предности и терета сарадње. Битне институције често укључују [[Порез|опорезивање]], [[Социјално осигурање|социјално осигурање]], [[Јавно здравље|јавно здравље]], [[Школа|државну школу]], [[Јавне услуге|јавне услуге]], [[Радно право|радно право]] и [[Регулисање|регулисање]] [[Тржиште|тржишта]], да би обезбедиле једнаку расподелу богатства и једнаке шансе. <ref>John Rawls, ''A Theory of Justice'' (1971) 4, "the principles of social justice: they provide a way of assigning rights and duties in the basic institutions of society and they define the appropriate distribution of benefits and burdens of social co-operation."</ref>
Тумачења која доводе у везу правду са реципрочним односом према друштву су посредоване разликама у културним традицијама, од којих неке наглашавају одговорност појединца према друштву, а неке равнотежу између приступа моћи и њене одговорне употребе. <ref>{{cite journal | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8cTlPd2dzZ3d3TG8 | title=THE ANTECEDENTS OF HELP GIVING IN CHINESE CULTURe: ATTRIBUTION, JUDGMENT OF RESPONSIBILITY, EXPECTATION CHANGE AND THE REACTION OF AFFECT | author=Zhang, Aiqing, Feifei Xia and Chengwei Li | journal=Social Behavior and Personality | year=2007 | volume=35 | issue=1 | pages=135–142}}</ref> Стога, социјална правда се данас јавља поновним тумачењем историјских фигура, као што су [[Bartolomé de las Casas]], у филозофским дебатама о разликама између људских бића у циљу борби за пол, расне и [[Друштвена једнакост|друштвене једнакости]], за заштиту правде за [[Емиграција|мигранте]], затворенике, [[Заштита животне средине|животну средину]] и физички и [[Ментална заосталост|ментално заостале особе]]. <ref name="Indigenous Peoples ">{{cite journal | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8R1pZQm1WeVEwVVE | title=Indigenous Peoples and the Capitalist World System: Researching, Knowing, and Promoting Social Justice | author=Jalata, Asafa | journal=Sociology Mind | year=2013 | volume=3 | issue=2 | pages=156–178}}</ref><ref name="Human Nature">{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8MWRYV0xVUzNlRlU | title=Nature, Human Nature, and Human Difference : Race in Early Modern Philosophy | publisher=Princeton University Press | author=Smith, Justin E. H. | year=2015 | pages=17 | isbn=9781400866311}}</ref><ref name="Migration, Gender and Social Justice">{{cite book | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8RGJGb0RiZEc0NzA | title=Migration, Gender and Social Justice: Perspectives on Human Insecurity | publisher=Springer | author=Trương, Thanh-Đạm | year=2013 | pages=3–26 | isbn=9783642280122}}</ref><ref name="We Cannot Clap">{{cite journal | url=https://drive.google.com/open?id=0B5cQDUWg9Kd8bERZaWVUVGRPLTA | title=We Cannot Clap with One Hand: Global Socio–Political Differences in Social Support for People with Visual Impairment | author=Teklu, Abebe Abay | journal=International Journal of Ethiopian Studies | year=2010 | volume=5 | issue=1 | pages=93–105}}</ref>
Иако се концепту социјалне правде може ући у траг кроз теологију [[Аугустин|Августина]] и филозофију [[Томас Пејн|Томаса Пејна]], израз „социјална правда“ се почео експлицитно користити од 1840-их. [[Исусовци|Језуитском]] свештенику [[Luigi Taparelli|Луиђи Тапарелију]] се обично приписује ковање израза, и он се проширио током револуција 1848. године радовима [[Antonio Rosmini-Serbati|Антонија Росмини-Сербатија]]. <ref name="Augustine "/><ref>{{cite book|last1=Paine|first1=Thomas|title=Agrarian Justice}}</ref><ref>J. Zajda, S. Majhanovich, V. Rust, ''Education and Social Justice'', 2006, ISBN 1-4020-4721-5</ref> У касној индустријској револуцији, [[Прогресивизам|прогресивни]] Амерички ученици почели су чешће да користе тај израз, нарочито [[Louis Brandeis|Луис Брандејс]] и [[Roscoe Pound|Роско Паунд]]. Почетком 20-ог века такође је уграђен и у [[Међународни уговор|међународни закон]] и институције; увод за успостављање [[Међународна организација рада|Међународне организације рада]] подсећа да „универзални и трајни мир може бити успостављен једино ако је заснован на социјалној правди.“ Касније у 20-ом веку, социјална правда је постала средиште филозофије [[Друштвени уговор|друштвеног уговора]], првобитно од стране [[Џон Ролс|Џона Ролса]] у делу ''[[A Theory of Justice|Теорија Правде]]'' (1971). 1993. године Бечка декларација и програм акције третира социјалну правду као покушај образовања о људским правима. <ref>[[s:Constitution of the International Labour Organization|The Preamble of ILO Constitution]]</ref><ref>Vienna Declaration and Programme of Action, Part II, D.</ref>
== Здравствена заштита ==
Социјална правда је недавно пронашла пут до поља [[Биоетика|биоетике]]. Дискусија укључује теме као што су приступачност здравственој заштити, посебно за домаћинства и породице са ниским приходом. Дискусија такође поставља питања као што су, да ли друштво треба да сноси цене здравствене заштите за породице са ниским приходом, или је глобално тржиште најбољи начин за расподелу здравствене заштите. [[Ruth Faden|Рут Фејден]] са [[Института за биоетику Џонс Хопкинс Берман]] и Медисон Пауерс са Универзитета Џорџтаун фокусирају своју анализу социјалне правде на то које неједнакости су од највећег значаја. Развили су теорију социјалне правде која одговара на неке од тих питања на конкретан начин.
Друштвене неједнакости се дешавају када постоје разлике у здравственом стању унутар популације људи које се могу спречити. Ове друштвене неправде се јављају у облику здравствених неједнакости када непожељна здравствена стања, као што су неухрањеност и инфективне болести, су више преовлађујућа у осиромашеним нацијама.<ref>Farmer, Paul E., Bruce Nizeye, Sara Stulac, and Salmaan Keshavjee. 2006. Structural Violence and Clinical Medicine. PLoS Medicine, 1686–1691</ref> Ова непожељна здравствена стања се обично могу спречити пружањем социјалних и економских структура као што су, основна здравствена заштита која омогућава читавој популацији једнак приступ здравственим установама, без обзира на ниво прихода, пол, образовање или било који други стратификујући фактор. Интегрисање социјалне правде са здрављем суштински одражава друштвене одреднице здравственог модела без дискоунтинг улоге био-медицинског модела. <ref>Cueto, Marcos. 2004. The ORIGINS of Primary Health Care and SELECTIVE Primary Health Care. Am J Public Health 94 (11):1868</ref>
== Образовање за људска права ==
[[Бечка декларација и програм акције]] потврђују да „Образовање за људска права треба да укључује мир, демократију, развој и социјалну правду, даље постављени као [[међународни и регионални инструменти људских права]], како би постигли опште разумевање и свест са погледом ка јачању универзалне обавезе према људским правима.“ <ref>Vienna Declaration and Programme of Action, Part II, paragraph 80</ref>
== Види још ==
{{div col||30em|small=yes}}
* “[[Beyond Vietnam: A Time to Break Silence]]” , [[анти-вијетнамски рат]] и говор о просоцијалној правди [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга]] из 1967.
* [[Контракултура 1960-их]]
* [[Климатска правда]]
* [[Еколошка правда]]
* [[Еколошки расизам]]
* [[Радно право]]
* [[Левица]]
* [[Право на образовање]]
* [[Право на здравље]]
* [[Право на становање]]
* [[Право на социјално осигурање]]
* [[Уметност социјалне правде]]
* [[Борац за социјалну правду]]
* [[Социјално право]]
* [[Социјални рад]]
* [[Солидарност]]
* [[Светски дан Социјалне правде]]
{{div col end}}


== Литература ==
== Литература ==
* {{РСР}}
{{reflist|30em}}
== Референце ==

== Чланци ==
* [[LD Brandeis]], 'The Living Law' (1915–1916) 10 Illinois Law Review 461
* A Etzioni, '[http://www.gwu.edu/~ccps/etzioni/documents/A348-TheFairSociety.pdf The Fair Society, Uniting America: Restoring the Vital Center to American Democracy]' in N Garfinkle and D Yankelovich (eds) (Yale University Press 2005) pp.&nbsp;211–223
*[[Otto von Gierke]], ''[https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2861875 The Social Role of Private Law]'' (2016) translated and introduced by E McGaughey, originally ''[[Die soziale Aufgabe des Privatrechts]]''
* M Novak, '[http://www.firstthings.com/article/2007/01/defining-social-justice-29 Defining Social Justice]' (2000) First Things
* B O'Neill, '[https://mises.org/daily/5099/The-Injustice-of-Social-Justice The Injustice of Social Justice]' ([[Mises Institute]])
* [[R Pound]], 'Social Justice and Legal Justice' (1912) 75 Central Law Journal 455
* M Powers and R Faden, 'Inequalities in health, inequalities in health care: four generations of discussion about justice and cost-effectiveness analysis' (2000) 10(2) Kennedy Inst Ethics Journal 109–127
* M Powers and R Faden, 'Racial and Ethnic Disparities in Health Care: An Ethical Analysis of When and How They Matter,' in ''Unequal Treatment: Confronting Racial and Ethnic Disparities in Health Care'' (National Academy of Sciences, Institute of Medicine, 2002) 722–38
* United Nations, Department of Economic and Social Affairs, 'Social Justice in an Open World: The Role of the United Nations' (2006) [http://www.un.org/esa/socdev/documents/ifsd/SocialJustice.pdf ST/ESA/305]
== Књиге ==
* [[AB Atkinson]], ''Social Justice and Public Policy'' (1982) [https://books.google.com/books?lr=&id=UiZ2HdkNHBAC&oi=fnd&pg=PP11&dq=%22Social+Justice+and+Public+Policy%22&ots=-6iPmku71A&sig=yACP-Kt6h174KR5dh3lsPDfGX64#PPP1,M1 previews]
* [[Gad Barzilai]], ''Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities'' (University of Michigan Press) analysis of justice for non-ruling communities
* [[Thomas Nixon Carver|TN Carver]], ''Essays in Social Justice'' (1915) Chapter [https://books.google.com/books?lr=&id=kE0tAAAAYAAJ&oi=fnd&pg=PA3&dq=zDo9sLfoyZ&sig=PvrKeGno0zH1SBhr39xLwbPfm2g#PPP13,M1 links.]
* [[Carroll Quigley|C Quigley]] ''The Evolution Of Civilizations: An Introduction to Historical Analysis'' (1961) 2nd edition 1979
* P Corning, ''[http://www.themontrealreview.com/2009/fairness-and-the-social-contract.php The Fair Society: The Science of Human Nature and the Pursuit of Social Justice]'' (Chicago UP 2011)
* R Faden and M Powers, ''Social Justice: The Moral Foundations of Public Health and Health Policy'' ([https://books.google.com/?id=mTLSzjg9yiIC&printsec=frontcover&dq=ISBN9780195189261&cd=1#v=onepage&q&f=false OUP 2006])
* J Franklin (ed), ''Life to the Full: Rights and Social Justice in Australia'' (Connor Court 2007)
* [[FA Hayek]], ''[[Law, Legislation and Liberty]]'' (1973) vol II, ch 3
* [[G Kitching]], ''Seeking Social Justice through Globalization: Escaping a Nationalist Perspective'' (2003)
* [[JS Mill]], ''[[Utilitarianism (book)|Utilitarianism]]'' (1863)
* [[John Rawls]], ''[[A Theory of Justice]]'' (Harvard University Press 1971)
* [[John Rawls]], ''[[Political Liberalism]]'' (Columbia University Press 1993)
* C Philomena, B Hoose and G Mannion (eds), ''Social Justice: Theological and Practical Explorations'' (2007)
* [[A Swift]], ''Political Philosophy'' (3rd edn 2013) ch 1
* [[Michael J. Thompson]], ''[https://www.academia.edu/214008/The_Limits_of_Liberalism_A_Republican_Theory_of_Social_Justice The Limits of Liberalism: A Republican Theory of Social Justice]'' (International Journal of Ethics: vol. 7, no. 3 (2011)
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commons category}}
{{Commonscat|Social justice}}
{{Library resources box|by=no|onlinebooks=no|others=no|about=yes|label=Social justice}}
* [http://www.firstthings.com/ftissues/ft0012/opinion/novak.htm Defining social justice]
* [http://www.socialjustice.org Centre for social justice]
* [http://www.startguide.org/orgs/orgs06.html Leading Social Justice Organizations in the United States]
* [http://www.socialjusticemonth.org Social Justice Month]

* [http://www.forward.com/articles/129833/ The Forward covers the emergent Jewish Social Justice Roundtable]
* [http://socialjustice.ccnmtl.columbia.edu/index.php Social Justice Movements in the US]
* [http://www.isarc.ca Interfaith Social Assistance Reform Coalition, Ontario, Canada]
* [http://www.socialjusticenow.org Social Justice Now – Global Social Justice News]
* [http://www.socialjusticesolutions.org Social Justice Solutions – Social Justice News, Topics & Issues]
* [http://www.lancaster.ac.uk/fass/centres/sjwe/ - Centre for Social Justice and Wellbeing in Education, UK]
[[Категорија:Политичка филозофија]]
[[Категорија:Политичка филозофија]]
[[Категорија:Етика]]
[[Категорија:Етика]]

Верзија на датум 11. мај 2017. у 01:10

Студенти који живе у шаторима недељу дана ради подизања свести за шта они верују да је потребно за социјалну правду

Социјална правда је једнак и праведан однос између појединца и друштва. Она је мерена експлицитним и одређеним терминима који означавају расподелу богатства, шансе за личне активности и друштвене привилегије. У Западним, као и у старим Азијским културама, концепт друштвене правде је често означавао процес којим се обезбеђује испуњење друштвених улога појединаца како би добили оно што им је дугује друштво.[1][2][3] У данашњим глобалним Грасрутс иницијативама за социјалну правду, нагласак је на укидању препрека за друштвене покретљивости, стварању мрежа сигурности и економске правде. [4][5][6][7][8] Социјална правда додељује права и обавезе установама друштва, што омогућава људима добијање основних предности и терета сарадње. Битне институције често укључују опорезивање, социјално осигурање, јавно здравље, државну школу, јавне услуге, радно право и регулисање тржишта, да би обезбедиле једнаку расподелу богатства и једнаке шансе. [9] Тумачења која доводе у везу правду са реципрочним односом према друштву су посредоване разликама у културним традицијама, од којих неке наглашавају одговорност појединца према друштву, а неке равнотежу између приступа моћи и њене одговорне употребе. [10] Стога, социјална правда се данас јавља поновним тумачењем историјских фигура, као што су Bartolomé de las Casas, у филозофским дебатама о разликама између људских бића у циљу борби за пол, расне и друштвене једнакости, за заштиту правде за мигранте, затворенике, животну средину и физички и ментално заостале особе. [11][12][13][14] Иако се концепту социјалне правде може ући у траг кроз теологију Августина и филозофију Томаса Пејна, израз „социјална правда“ се почео експлицитно користити од 1840-их. Језуитском свештенику Луиђи Тапарелију се обично приписује ковање израза, и он се проширио током револуција 1848. године радовима Антонија Росмини-Сербатија. [2][15][16] У касној индустријској револуцији, прогресивни Амерички ученици почели су чешће да користе тај израз, нарочито Луис Брандејс и Роско Паунд. Почетком 20-ог века такође је уграђен и у међународни закон и институције; увод за успостављање Међународне организације рада подсећа да „универзални и трајни мир може бити успостављен једино ако је заснован на социјалној правди.“ Касније у 20-ом веку, социјална правда је постала средиште филозофије друштвеног уговора, првобитно од стране Џона Ролса у делу Теорија Правде (1971). 1993. године Бечка декларација и програм акције третира социјалну правду као покушај образовања о људским правима. [17][18]

Здравствена заштита

Социјална правда је недавно пронашла пут до поља биоетике. Дискусија укључује теме као што су приступачност здравственој заштити, посебно за домаћинства и породице са ниским приходом. Дискусија такође поставља питања као што су, да ли друштво треба да сноси цене здравствене заштите за породице са ниским приходом, или је глобално тржиште најбољи начин за расподелу здравствене заштите. Рут Фејден са Института за биоетику Џонс Хопкинс Берман и Медисон Пауерс са Универзитета Џорџтаун фокусирају своју анализу социјалне правде на то које неједнакости су од највећег значаја. Развили су теорију социјалне правде која одговара на неке од тих питања на конкретан начин. Друштвене неједнакости се дешавају када постоје разлике у здравственом стању унутар популације људи које се могу спречити. Ове друштвене неправде се јављају у облику здравствених неједнакости када непожељна здравствена стања, као што су неухрањеност и инфективне болести, су више преовлађујућа у осиромашеним нацијама.[19] Ова непожељна здравствена стања се обично могу спречити пружањем социјалних и економских структура као што су, основна здравствена заштита која омогућава читавој популацији једнак приступ здравственим установама, без обзира на ниво прихода, пол, образовање или било који други стратификујући фактор. Интегрисање социјалне правде са здрављем суштински одражава друштвене одреднице здравственог модела без дискоунтинг улоге био-медицинског модела. [20]

Образовање за људска права

Бечка декларација и програм акције потврђују да „Образовање за људска права треба да укључује мир, демократију, развој и социјалну правду, даље постављени као међународни и регионални инструменти људских права, како би постигли опште разумевање и свест са погледом ка јачању универзалне обавезе према људским правима.“ [21]

Види још

Литература

  1. ^ Aristotle, The Politics (ca 350 п.н.е.)
  2. ^ а б Clark, Mary T. (2015). "Augustine on Justice," a Chapter in Augustine and Social Justice. Lexington Books. стр. 3—10. ISBN 9781498509183. 
  3. ^ Banai, Ayelet; Ronzoni, Miriam; Schemmel, Christian (2011). Social Justice, Global Dynamics : Theoretical and Empirical Perspectives. Florence: Taylor and Francis. ISBN 9780203819296. 
  4. ^ Kitching, G. N. (2001). Seeking Social Justice Through Globalization Escaping a Nationalist Perspective. University Park, Pa: Pennsylvania State University Press. стр. 3—10. ISBN 0271023775. 
  5. ^ Hillman, Arye L. (2008). „Globalization and Social Justice”. The Singapore Economic Review. 53 (2): 173—189. 
  6. ^ Agartan, Kaan (2014). „Globalization and the Question of Social Justice”. Sociology Compass. 8 (6): 903—915. doi:10.1111/soc4.12162. 
  7. ^ El Khoury, Ann (2015). Globalization Development and Social Justice : A propositional political approach. Florence: Taylor and Francis. стр. 1—20. ISBN 9781317504801. 
  8. ^ Lawrence, Cecile & Natalie Churn (2012). Movements in Time Revolution, Social Justice, and Times of Change. Newcastle upon Tyne, UK:: Cambridge Scholars Pub. стр. xi—xv. ISBN 1443845523. 
  9. ^ John Rawls, A Theory of Justice (1971) 4, "the principles of social justice: they provide a way of assigning rights and duties in the basic institutions of society and they define the appropriate distribution of benefits and burdens of social co-operation."
  10. ^ Zhang, Aiqing, Feifei Xia and Chengwei Li (2007). „THE ANTECEDENTS OF HELP GIVING IN CHINESE CULTURe: ATTRIBUTION, JUDGMENT OF RESPONSIBILITY, EXPECTATION CHANGE AND THE REACTION OF AFFECT”. Social Behavior and Personality. 35 (1): 135—142. 
  11. ^ Jalata, Asafa (2013). „Indigenous Peoples and the Capitalist World System: Researching, Knowing, and Promoting Social Justice”. Sociology Mind. 3 (2): 156—178. 
  12. ^ Smith, Justin E. H. (2015). Nature, Human Nature, and Human Difference : Race in Early Modern Philosophy. Princeton University Press. стр. 17. ISBN 9781400866311. 
  13. ^ Trương, Thanh-Đạm (2013). Migration, Gender and Social Justice: Perspectives on Human Insecurity. Springer. стр. 3—26. ISBN 9783642280122. 
  14. ^ Teklu, Abebe Abay (2010). „We Cannot Clap with One Hand: Global Socio–Political Differences in Social Support for People with Visual Impairment”. International Journal of Ethiopian Studies. 5 (1): 93—105. 
  15. ^ Paine, Thomas. Agrarian Justice. 
  16. ^ J. Zajda, S. Majhanovich, V. Rust, Education and Social Justice, 2006, ISBN 1-4020-4721-5
  17. ^ The Preamble of ILO Constitution
  18. ^ Vienna Declaration and Programme of Action, Part II, D.
  19. ^ Farmer, Paul E., Bruce Nizeye, Sara Stulac, and Salmaan Keshavjee. 2006. Structural Violence and Clinical Medicine. PLoS Medicine, 1686–1691
  20. ^ Cueto, Marcos. 2004. The ORIGINS of Primary Health Care and SELECTIVE Primary Health Care. Am J Public Health 94 (11):1868
  21. ^ Vienna Declaration and Programme of Action, Part II, paragraph 80

Референце

Чланци

Књиге

Спољашње везе

Социјална правда на Викимедијиној остави.
Библиотечки ресурси о
Social justice
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социјална_правда&oldid=12718533”