Мартин Лутер Кинг
| Мартин Лутер Кинг | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 15. јануар 1929. |
| Место рођења: | Атланта (САД) |
| Датум смрти: | 4. април 1968. |
| Место смрти: | Мемфис (САД) |
Мартин Лутер Кинг (енгл. Martin Luther King, Jr.; 15. јануар. 1929 — 4. април. 1968.) је био амерички баптистички свештеник и борац за грађанска права.
У борби за равноправност Афроамериканаца у САД користио је методе ненасиља и грађанске непослушности. 4. априла 1968. у Мемфису га је убио Џејмс Ерл Реј, пред почетак промоције „Кампање сиромашних“, коју је покренуо почетком те године. Добитник је и Нобелове награде за мир 1964.
Сматра се једним од најбољих говорником у историји Сједињених Држава. Његови говори и проповеди попут „Волите своје непријатеље“ и „Имам сан“, данас су баштина не само Американаца већ и целог човечанства. Заједно са говорима Махатме Гандија и делом Л. Н. Толстоја „Истина божија је у теби“, постали су манифест ненасилне борбе за људска права.
Мартина Лутера Кинга је постхумно, 1977. године, одликовао председник Џими Картер Председничком медаљом слободе. Од 1986. године се у САД обележава дан посвећен њему, а 2004. године му је постхумно додељена конгресна Златна медаља. Иако за живота оспораван и критикован од стране режима (ФБИ га је пратио и прислушкивао) и својих сународника (Малколм Икс и Црни пантери били су за револуционарну борбу) постао је један од симбола САД и афроамеричке заједнице. Данас око 730 већих и мањих градова у САД има улицу која носи његово име [1] .
[уреди] Извори
- ^ ((en)) Alderman, Derek H.. Naming Streets for Martin Luther King, Jr.: No Easy Road (PDF). Landscape and Race in the United States. Routledge Press.
[уреди] Спољашње везе
- ((sr)) Биографија Мартина Лутера Кинга
- ((sr)) Превод скраћене верзије чувеног говора „Имам сан“ („I have a dream“)
| Лични подаци | |
|---|---|
| ИМЕ | Лутер Кинг, Мартин |
| ДРУГА ИМЕНА | Мартин Лутер Кинг Млађи, Martin Luther King, Jr. |
| КРАТАК ОПИС | амерички баптистички свештеник, борац за грађанска права |
| ДАТУМ РОЂЕЊА | 15. јануар. 1929. |
| МЕСТО РОЂЕЊА | Атланта, Џорџија, САД |
| ДАТУМ СМРТИ | 4. април. 1968. |
| МЕСТО СМРТИ | Мемфис, Тенеси, САД |
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Шутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман
