Мартин Лутер Кинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Лутер Кинг

Martin Luther King, Jr..jpg

Датум рођења: 15. јануар 1929.
Место рођења: Атланта (САД)
Датум смрти: 4. април 1968.
Место смрти: Мемфис (САД)

Мартин Лутер Кинг (енгл. Martin Luther King, Jr.; Атланта, 15. јануар 1929Мемфис, 4. април 1968) је био амерички баптистички свештеник и борац за грађанска права.

У борби за равноправност Афроамериканаца у САД користио је методе ненасиља и грађанске непослушности. 4. априла 1968. у Мемфису га је убио Џејмс Ерл Реј, пред почетак промоције „Кампање сиромашних“, коју је покренуо почетком те године. Добитник је и Нобелове награде за мир 1964. године.

Сматра се једним од најбољих говорником у историји Сједињених Држава. Његови говори и проповеди попут „Волите своје непријатеље“ и „Имам сан“, данас су баштина не само Американаца већ и целог човечанства. Заједно са говорима Махатме Гандија и делом Толстоја „Истина Божија је у теби“, постали су манифест ненасилне борбе за људска права.

Мартина Лутера Кинга је постхумно, 1977. године, одликовао председник Џими Картер Председничком медаљом слободе. Од 1986. године се у САД обележава дан посвећен њему, а 2004. године му је постхумно додељена конгресна Златна медаља. Иако за живота оспораван и критикован од стране режима (ФБИ га је пратио и прислушкивао) и својих сународника (Малколм Икс и Црни пантери били су за револуционарну борбу) постао је један од симбола САД и афроамеричке заједнице. Данас око 730 већих и мањих градова у САД има улицу која носи његово име [1] .

Биографија[уреди]

Ране године и школовање[уреди]

Мартин Лутер Кинг је рођен као средње дете у свештеничкој породици. Његови родитељи, истоимени отац Мартин Лутер Кинг и мајка Алберта Вилијамс Кинг су имали троје деце, најстарију Вили Кристину Кинг, Мартина Лутера Кинг и најмлађег сина Алфреда Даниела Вилијамса Кинга.

Мартин Лутер Кинг је растао поред цркве и учествовао у активностима поред цркве. Са 10 година је са црквеним хором у Атланти 1939. године наступио на премијери филма „Прохујало с вихором“. Још као дете, размишљао је о хришћанству и ономе што оно проповеда. Његова скептичност коју је у почетку имао према многим хришћанским тврдњама се огледа и у томе што је као тринаестогодишњак у Недељној школи порицао телесно васкрсење Исуса Христа. Међутим, временом је закључио да Библија садржи „многе дубоке истине од којих се не може побећи“ и одлучио да се упише на богословију.

Одрастући у Атланти, Кинг је похађао средњу школу „Букер Т. Вашингтон“ (енгл. Booker T. Washington High School). Прескочивши прву и четврту годину, превремено је уписао Морхаус Колеџ (енгл. Morehouse College) са петнаест година, а да није формално ни завршио средњу школу. 1948. године је на Морхаусу дипломирао из социологије, да би се одмах уписао на Крозер Теолошку Богословију у Честеру, у Пенсилванији, где је након три године дипломирао из богословља.

Мартин Лутер Кинг са својом супругом Коретом Скот Кинг

18. јуна 1953. Кинг се оженио Коретом Скот у кући њених родитеља у њеном родном граду Хејбергеру (Heiberger) у Алабами. Њих двоје су имали четворо деце - Јоланду, Мартина Лутера III, Декстера Скота и Бернису. Са 25 година, 1954., Кинг је постао свештеник баптистичке цркве Декстер авеније у Монтгомерију у Алабами. Након тога је започео своје докторске студије из систематичне теологије на Бостонском Универзитету, да би 5. јуна 1955. докторирао филозофију са дисертацијом „Упоређивање концепције Бога у размишљањима Паула Тилича и Хенри Нелсона Вимана" ("A Comparison of the Conceptions of God in the Thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman"). Осамдесетих година двадесетог века, између двадесет и тридесет година након његовог докторирања, истрага је утврдила да су делови његове дисертације плагирани и да се Кинг понашао непрописно, али да његова дисертација и даље „даје интелигентан допринос науци“.

Каснији живот[уреди]

Мартин Лутер Кинг 1964. године
Марш на Вашингтон 1963.
Одломак са конференције Мартина Лутера Кинга на "Схипхол“ аеродрому 15. септембра 1964. године

Кинг 1955. године започиње промоцију на пољу систематичне теологије. Исте године је предводио протестне акције у оквиру Бојкота аутобуса Монтгомерија подстичући људе да акције остану ненасилне. Следеће године бива ухапшен, јер је возио 30 миља на сат у зони где је дозвољено возити 25 миља на сат. Те године је 30. јануара извршен и бомбашки атентат на његову кућу. Две године касније, 1958. године, изашла је његова прва књига „Корачати према слободи“ ("Stride Toward Freedom"), у којој је он описао своја сећања на овај бојкот.

Јужноисточна хришћанска конференција о вођству[уреди]

Кинг је 1957. године номинован за првог председника Јужноисточне хришћанске конференције о вођству (Southern Christian Leadership Conference), организовану од стране афроамериканских свештеника. Током ове године, за коју су демонстрације биле типичне, Кинг је пропутовао 780 хиљада миља и одржао 208 говора.

Утицај Махатме Гандија[уреди]

Кинг је посетио Индију 1959. године. Његово дивљење Махатма Гандију довело је до тога да је он његове методе успешно применио у борби Покрета за грађанску равноправност. И наредних година је радио на борби за грађанска права. 1962. године се сусрео са председником Џоном Ф. Кенедијем, а 1963. је водио протесте против расне поделе у робним кућама и других начина дискриминације. У априлу 1963. године је био ухапшен, након што је, упркос судској забрани, учествовао у демонстрацијама. У затвору је написао познато „Писмо из Бирмингам затвора“ ("Letter From Birmingham Jail"), које је постало класични документ покрета за грађанска права.

Марш на Вашингтон[уреди]

Такозвани Марш на Вашингтон је одржан 28. августа 1963. на Линколн Меморијалу, када се окупило 250 хиљада људи испред којих је Кинг одржао познати говор „Ја имам сан“ ("I have a dream"). 1963. године Кинг бива проглашен „Човеком године“ од стране Тајм Магазина (Time Magazin).

Нобелова награда[уреди]

Под именом „Зашто не можемо да чекамо“ ("Why We Can't Wait") Кинг је 1964. године објавио своју другу књигу, да би исте године посетио председника западног Берлина, Вилија Бранта, као и Папу Павла VI 10. децембра 1964., са својих тридесет пет година, постаје најмлађи носилац Нобелове награде свих времена.

Марш од Селме до Монтгомерија[уреди]

Кинг се следеће године успешно регистровао као учесник на изборима у Селми, у Алабами. Међутим, у фебруару Кинг поново доспева у затвор, након што је демонстрирао против дискриминације црнаца при регистровању на учешће у изборима. Успео је да се сусретне са председнком Линдоном Б. Џонсоном и другим важним личностима и с њима разговара и о изборном праву за црнце. Заједно са 3.200 људи Кинг је учествовао је у маршу од Селме до Монтгомерија.

Атентат и крај живота[уреди]

Мартин Лутер Кинг је убијен у Тенесију, у Мемфису, 4. априла 1968. године, након што је на њега Џејмс Ерл Реј извршио атентат. Кингов рођендан се први пут слави као национални празник 20. јануара 1968. године.

Имам сан[уреди]

Најпознатији говор Мартина Лутера Кинга, одржан 28. августа 1963. године, у оквиру тзв. Марша на Вашингтон за послове и слободу, који представља једно од највећих окупљања људи у америчкој историји.

Викицитати „ ... Мој сан је да на црвенкастим пропланцима Џорџије, једног дана за столом братски седе синови некадашњих робова и синови некадашњих робовласника. Мој сан је да Мисисипи, држава која гори од неправде, једног дана постане оаза слободе и правде. Мој сан је да моје четворо деце (Јоланда, Бани, Декстер Скот, Мартин III) једног дана живе у земљи где ће људи о њима судити не на основу боје коже, већ на основу њиховог карактера ... Истину по којој смо сви створени једнаки, не треба доказивати. ... Имам још један сан. Он је дубоко укорењен у америчком сну. Сањам да ће ова нација једнога дана устати како би уживала у снази својих чланова. Имам сан ...“
({{{2}}})

Референце[уреди]

  1. ^ ((en)) Alderman, Derek H.. „Naming Streets for Martin Luther King, Jr.: No Easy Road“ (PDF). Landscape and Race in the United States. Routledge Press. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :