Чешки, моравски и шлески Немци

Чешки , моравски и шлески Немци (нем. Deutschböhmen, Deutschmährer, Deutschschlesier),, или често скраћено чешки Немци , колективна је ознака за немачко говорно становништво Чешке круне . Израз Судетски Немци (нем. Sudetendeutsche) такође се користи од 20. века и још увек је контроверзан. Његова тачност се доводи у питање и, пре свега, негативно је обојена у вези са нацизмом . За подручја насељено овом етничком групом (пре 1945), често се користи нетачна колективна ознака Судетски крајеви. Међутим, треба имати на уму да су у Чешкој живеле и десетине хиљада људи јеврејског порекла и вероисповести, од којих су многи говорили немачки.

Велика већина чешких Немаца расељена је из својих домова након Другог светског рата . Немци и даље живе у Чешкој, али на попису становништва 2001. године изјаснило се мање од 40.000 људи немачке националности, што је делом и због чињенице да је велики део младих чешких Немаца већ у потпуности асимилиран и изјашњавају се као Чеси, док су старије генерација полако изумиру.

Историја

Фазе немачке колонизације истока од 8. до 14. века

Немци у Шумави

Der Ackermann aus Böhmen („ Боемски орач“), рукопис из 15. века, Универзитет у Хајделбергу

Средњи век и рани модерни период

Немачки досељеници појавили су се у Чешкој и Моравској већ у 12. и 13. веку . Они су на овај простор дошли на основу споразума између чешких владара Пшемишловића и римско-немачког цара о насељавању планинске границе Чешког краљевства од стране немачких насељеника, посебно фармера, занатлија и трговаца који су имали искуства из живота у планинском окружењу .  Ова миграција позната као Продор на исток , тицала се прилива досељеника из Старобавора , Франка , Горње Саксоније , Шлеске , Рајне , Холандије и Аустрије и Фландрије. Касније, као резултат хуситских ратова , епидемија куге или Тридесетогодишњег рата, ови имигранти , који су углавном говорили немачки језик, више пута су напуштали то подручје да би се вратили у напуштене делове Чешке и Моравске. Остали имигранти који су говорили немачки тада су долазили у Бохемију, Моравску и Шлеску током унутрашње миграције из региона који су говорили немачки у оквиру Хабзбуршке монархије .

Карлов универзитет који је основан у Прагу 1348. године, држао је наставу на латинском језику до краја 18. века, који је касније замењен немачким. До друге половине 19. века универзитет је културно и језички обликован углавном у немачком духу. Културно значајан пример је и средњовековно прозно дело Орач из Чешке (Der Ackermann aus Böhme) из  15. века , чији је аутор Јан из Жатеца .

Економска корист

Немачко становништво је вековима играло важну економску и политичку улогу у Чешкој. Већину градова, који су временом постали економски центри подручја, основали су немачки колонисти; у великим градовима становништво које је говорило немачки задржало је своју доминацију све до друге половине 19. века, пре него што су градови били испуњени чешким руралним радницима.Становници који су говорили Немачки језик остварили су значајне економске резултате, посебно у областима стакла , прераде порцелана, металургије и хемијске и текстилне индустрије, који су постали важни економски сектори на територији Чешке, на којој се говори немачки језик.

Међутим, независна чешко-немачка самосвест обично није била велика тема у свакодневном животу и никада није имала пресудну улогу. Становници ових подручја су у већини случајева сматрани да су углавном Чеси, Моравци, Шлези, поданици монарха или Светог римског царства у целини.

Посебни периоди били су догађаји хуситских ратова , активности чешке браће, Тридесетогодишњи рат , у који су биле укључене земље чешке круне. Ратови пруског краља Фридриха Другог такође су били катастрофални . Великани против Аустрије за доминацију над Шлеском , који се за Аустрију, а самим тим и Чешку, завршио губитком ових територија. Овај губитак значио је слабљење немачког елемента у Чешкој. Међутим, нови немачки становници убрзо су поново дошли у опуштена подручја.

Чињеница да су Чешком управљали Хабсбурговци који говоре немачки, обично из  Беча , такође је допринела предности и накнадном доминантном положају немачке и немачке културе у Чешкој . Штавише, после изгубљене битке на Белој планини , изворно чешко племство постало је практично безначајно.

19. век

У 19. веку почео је да јача отпор међу чешким интелектуалцима против доминације немачког елемента, који се касније проширио и на остатак Чешке (и немачко) становништво.

После 1848. године, када је чешки национални препород промовисао решење између Немаца и Чеха, Немци који су претежно живели у Бохемији и у њој настојали да одрже политичку и културну сувереност, бар у оним областима у којима су чинили већину. На конгресу у Теплицама 1848. године, они су формулисали своје захтеве.

Територија Цислајтанија ознаачено наранџастом бојом

Децембарски устав из 1867. године такође је садржао захтев за равноправност аустријских грађана свих националности, што је био почетак уставне монархије. Аустријски царски законик такође излази на чешком од 1849. године. Одржавање немачке доминације од тада постаје све теже и крајње немогуће у целој Цислајтанији (нем. Cisleithanien', на немачком — на другој страни Лајте) аустријској половини Aустроугарске.

Између 1868. и 1871. позив немачких становника Чешке и Моравске за уставним решењем у Чешком краљевству постајао је све гласнији. Постулат једног од затворених подручја скоро је усвојио резолуцију која захтева чак и потпуно изузеће Чешке. Разграничење је требало да послужи потпуно новој подели ратних територија, којом би управљака одређена националност.

Подела је такође забележена у програму од 20. маја 1899. године, који је обухватио детаљене прописе за немачко становништво. У 1900. години, све су гласнији предлози за поделу Чешке у немачким и чешким областима. У 1903. , лекар Јозеф Тита са својим присталицама основао је немачко народно већа , које је имало за циљ да уједини спорне немачке странке у Чешкој, како би тако уједињене могле да нађу решење за заједничке националне проблеме. Иако Национално веће није могло да утиче на коалицију немачких партија, ипак се сматрало важним и утицајним немачким заштитним удружењем у Цислајтанији.

Моравски пакт је скупни израз за четири покрајинска закона усвојена 1905. године, која су требало да гарантују решење националних проблема између Немаца и Чеха у Моравској, да успоставе аустро-чешке области.

У 1907. години, аустријски Царски савет, предлитвански парламент, изабран је први пут под општим и једнаким зборним правима. Чешки политичари дуго су делимично доводили у питање надлежност Царског савета у Бечу за Чешку, и ометали преговоре, вршили опструкцију, и захтевали свој парламент у Прагу, али су у Бечу такође активно учествовали у неким преговорима. Као резултат преговора, настале су нове поделе изборних округа, на изборне јединице немачке и чешке територије, које су биле раздвојене што је више било могуће. У 1909. , немачки одбор покренуо је иницијативу, на основу које је предложена потпуна подела Чешке и стварање административног подручја немачке Чешке.

Основни захтеви по којима су Чеси желели да владају из Прага није било могуће решити, док су се чешки и моравски Немци ослањали на регион Цислајтаније.

Поједине земље и становништво 1910.

Процентуални удео немачког становништва у Чешкој 1930-тих

Територије на којима се говори немачки, углавном у Чешкој (1930-тих)

Територија насељена чешким и моравским Немцима била је географски подељена на:

• Пошумави - етнографска регију у подножју планине Шумава,

• Чебску (на немачком Egerland, латински Regio Egrensis) - историјску територију у најзападнијем делу Чешке и на суседној граници Немачке . Кроз историју, Чеб је мењао обим и власнике. Центар подручја је град Чеб.

• Северночешки регион - која се граничила са западночешком регијом на западу, Централном бохемском регијом на југу, Источночешком регијом на истоку, немачком савезном државом Саксонијом на северозападу и пољским Доњошлеским војводством на северу .

• Источну Чешка

• Чешка Шлеска - (чеш. České Slezsko, шл. Czeski Ślůnsk, нем. Tschechisch-Schlesien, пољ. Śląsk Czeski; понекад Моравска Шлеска или Шлезија (чеш. Moravské Slezsko, шл. Morawski Ślůnsk, нем. Mährisch-Schlesien, пољ. Śląsk Morawski), је једна од историјских три историјских чешких земаља (земаља чешке круне). Налази се на крајњем северо-истоку Чешке Републике и чини њен мали део. Иако се често назива и само Шлеска или Шлезија, Чешка Шлеска чини тек мањи део историјске области Шлеска. Некада је била позната и као Аустријска Шлеска или Шлезија, а од 1918. до 1945. године као Судетска Шлеска или Шлезија (нем. Sudetenschlesien, чеш. Sudetské Slezsko, шл. Sudecki Ślůnsk, пољ. Śląsk Sudecki).

• Јужна и Северна Моравска - једна од историјских чешких земаља (земаља чешке круне). Налази се у источном делу Чешке Републике. Добила је име по реци Морави, највећој реци у Моравској. Престоница Моравске је првобитно била Оломоуц а од 1642. до 1948 године Брно.

Поред тога, постојале су и енклаве на немачком језику, као што је Хребечско (немачки: „Schönhengstgau“ ) и делови немачке мањине у градовима са претежно чешким становништвом.

Према попису становништва из 1910. године у чешким земљама Аустроугарске монархије живело је око 3,25 милиона Немаца (око трећина са трендом опадања) у држави са укупно скоро десет милиона становника.

Проценат језичких група према попису из 1910.

Крунска земља	Популација	Немачки	Чешки	Пољски
Бохемиа	6,6 мил.	2,2 мил.	4,2 мил.
Моравска	2.604.857	719.462	1.868.985
Шлеска	756.949.	332.301	183.938	239.953
Укупно	9,962,000	3.252.000	6.253.000	234.000

20. век

Главни чланак: Судетски Немци

Детаљније информације могу се наћи у чланку Судетски Немци .

Етничка мапа Чехословачке из 1930.

Дијалекти

Мапа немачких дијалеката из 1894. године показује регионалне утицаје на граници. Јужночешки и јужноморавски дијалекти били су повезани са горњонемачким дијалектом (Аустрија, Баварска), северночешки и северно-моравски дијалекти са блискоисточним ( Саксонија , Шлезија ).

  0-25%

  25-50%

  50-75%

  75-100%

У немачким областима бохемских земаља говорили су се исти дијалекти као и у суседним баварским, источнофранковским, тириншко-горњосаксонским и лужичко-шлеским дијалектима:

Дијалекти немачко-чешке и немачко-моравске регије лексикографски су забележени и описани у судетском немачком речнику . Лингвистичка географија забележена је у атласу историјских немачких дијалеката на територији Чешке . Будући да више не постоји затворено немачко-бохемско и немачко-моравско подручје насељавања, неким од ових дијалеката прети изумирање. Ово се посебно односи на шлеске дијалекте и народне говоре некадашњих језичких острва.

Литература

• Wilhelm Weizsäcker: Quellenbuch zur Geschichte der Sudetenländer, I. Band: Von der Urzeit bis zu den verneuerten Landesordnungen (1627/1628), Lerche, München 1960
• Karl Bosl : Handbuch der Geschichte der böhmischen Länder. 4 Bände, Hiersemann, Stuttgart 1966–1971, ISBN 3-7772-6602-7.
• Emil Franzel: Sudetendeutsche Geschichte. Mannheim 1978, ISBN 3-8083-1141-X.
• Hermann Raschhofer, Otto Kimminich: Die Sudetenfrage. Ihre völkerrechtliche Entwicklung vom Ersten Weltkrieg bis zur Gegenwart. 2., ergänzte Auflage, Olzog, München 1988, ISBN 3-7892-8120-4.
• Walter Koschmal, Marek Nekula, Joachim Rogall (Hrsg.): Deutsche und Tschechen. Geschichte – Kultur – Politik. – Mit einem Vorwort von Václav Havel (= Beck’sche Reihe. Band 1414). Beck, München 2001, ISBN 3-406-45954-4 (In tschechischer Sprache: Češi a Němci. Dějiny – Kultura – Politika. Slovo úvodem: Václav Havel. Paseka, Prag 2001, ISBN 80-7185-370-4).
• Robert Luft u. a. (Hrsg.): Ferdinand Seibt – Deutsche, Tschechen, Sudetendeutsche. Festschrift zu seinem 75. Geburtstag. Oldenbourg, München 2002, ISBN 3-486-56675-X (urn:nbn:de:bvb:12-bsb00092911-0).
• Rudolf Meixner: Geschichte der Sudetendeutschen. Preußler, Nürnberg 1988, ISBN 3-921332-97-4.
• Friedrich Prinz (Hrsg.): Deutsche Geschichte im Osten Europas: Böhmen und Mähren. Siedler, Berlin 2002, ISBN 3-88680-773-8.
• Julia Schmid: „Deutschböhmen“ als Konstrukt deutscher Nationalisten in Österreich und dem Deutschen Reich. In: Bohemia . Band 48, 2008, Nr. 2, S. 464–479 (Digitalisat).
• Ferdinand Seibt : Deutschland und die Tschechen. Geschichte einer Nachbarschaft in der Mitte Europas. 3. Auflage, Piper, München 1997, ISBN 3-492-11632-9.
• Tomáš Staněk : Internierung und Zwangsarbeit. Das Lagersystem in den böhmischen Ländern 1945–1948 (= Veröffentlichungen des Collegium Carolinum. Band 92). Oldenbourg / Collegium Carolinum, München 2007, ISBN 978-3-486-56519-5 / ISBN 978-3-944396-29-3 (urn:nbn:de:bvb:12-bsb00092903-6; Originaltitel: Tábory v českých zemích 1945–1948, übersetzt von Eliška und Ralph Melville, ergänzt und aktualisiert vom Autor, mit einer Einführung von Andreas R. Hofmann).
• Tomáš Staněk: Verfolgung 1945. Die Stellung der Deutschen in Böhmen, Mähren und Schlesien (außerhalb der Lager und Gefängnisse) (= Buchreihe des Institutes für den Donauraum und Mitteleuropa . Band 8). Übersetzt von Otfrid Pustejovsky, bearbeitet und teilweise übersetzt von Walter Reichel. Böhlau, Wien/Köln/Weimar 2002, ISBN 3-205-99065-X.