Брно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брно
чеш. Brno

Brno View from Spilberk 128.JPG
Поглед на Брно са замка Шпилберк

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Чешке Републике Чешка
Крај Јужноморавски крај
Становништво
Становништво 369.949
Агломерација 729.510
Густина становништва 1.593 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 49°11′43″N 16°36′30″E / 49.195278, 16.608333
Надморска висина 190-425 м
Површина 230,2 км²
Брно на мапи Чешке
{{{alt}}}
Брно
Брно на мапи Чешке
Остали подаци
Градоначелник Роман Ондерка
Веб-страна brno.cz


Координате: 49° 11′ 43" СГШ, 16° 36′ 30" ИГД
Брно (чеш. Brno, нем. Brünn) је први по величини град у Моравској земљи - други у Чешкој Републици. Брно је престоница историјске крајине Моравске, и седиште управне јединице Јужноморавски крај, где чини засебан градски округ Брно-град.

У Брну се налази седиште Уставног суда Чешке Републике.

Порекло назива[уреди]

Данас постоје три претпоставке о пореклу назива града:

  • Најчешће навођена је да је данашњи назив града добио име од старословенске речи Брнен у значењу „мочваран, барски";
  • Друга навођена претпоставка је такође везана за Старословенски језик, по којој је назив настао од речи Брнити у значењу „утврђивати, подизати одбрамбене грађевине";
  • Задња претпоставка везана је за древно келтско становништво и по њој је данашњи назив изведен од одговарајуће речи за брдо (Велш. bryn).

Природни услови[уреди]

Брно се налази на око два сата вожње колима од три европске престонице. Беч, главни град Аустрије, се налази на 110 km. Братислава, главни град Словачке је на 120 km. Праг, главни град Чешке републике, је на око 200km.

Рељеф: Брно се налази на југоистоку Чешке Републике, односно Чешко-Моравске висоравни. Град и околина су на брежуљкастом терену.

Клима: Клима области Брна је умерено континентална. Просечна годишња температура је 9,4°С.

Воде: Град Брно се налази на месту где се река Свитава улива у реку Свратку.

Историја[уреди]

лого Брна
Средишњи део Брна на почетку 20. века
Поглед на град из ваздуха
Поглед на Катедралу св. Петра и Павла
Главни трг - Трг Слободе (Náměstí Svobody)
Масарикова улица - пешачка зона у граду

Прва насеља на месту Брна везују се за доба праисторије (Келти). Ова област била насељена још од 5-ог века Словенима. Од 1021. године овде се налазио замак владајуће чешке династије Пжемисловаца. Брну је градске повластице дао 1243. године краљ Чешке Вацлав I.

Средином 14. века, Брно је постало једно од два места одржавања моравских скупштина (друго је било Оломоуц). Ове скупштине су одлучивале о политичким, правним и финансијаким питањима.

Град Брно је остао веран краљу Жигмунду за време Хуситских ратова.

У току Тридесетогодишњег рата, Брно је било једини град који се успешно одупро Шведским опсадама, чиме је помогао Аустријском царству да се одбрани. Касније је град претворен у изузетно јаку барокну тврђаву, тако да Пруси нису успели да га освоје 1742. г.

Године 1805. године, у близини града се одиграла битка код Аустерлица, у којој је Наполеонова војска поразила аустријско-руску војску.

Индустрија и трговина су се развиле у граду током 18. века. Почетком индустријске револуције Брно је постало значајно индустријско средиште. Први воз је стигао у град 1839. године, гасно осветљење је уведено 1847. године, а систем трамваја 1869. године. Са растом индустрије, расла су и приградска насеља, тако да је град изгубио своја војна утврђења.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918 - 1938.) Брно је наставило са напретком. Основан је Масариков универзитет (1919.), и сајам (1928.). Неки од великана културе и науке који су у то време стварали у Брну су: Грегор Мендел, Леош Јаначек, Виктор Каплан и Бохуслав Фухс. У ово време Брно губи немачки карактер, који је имао вековима.

За време Другог светског рата Брно је претрпело велику штету. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Све немачко становништво је протерано после рата. Око 40.000 локалних Немаца (нем. Brünner-Deutsche) је натерано на марш према аустријској граници, при чему је неколико хиљада умрло на путу од исцрпљености. Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и имали је све до „Плишане револуције1989. г.

Становништво[уреди]

Последњих година број становника у граду опада на рачун раста предграђа.

Брно - демографски развој од 1389 до 2000
1389 1645 1850 1900 1919 1925 1937 1940 1950 1970 1990 2000
8.400 4.500 49.460 138.000 221.545 242.401 289.326 238.204 284.670 335.701 391.979 383.034

Брно данас[уреди]

Слике градских грађевина[уреди]

Чувени људи из Брна[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Брно


title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: