Брно

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Брно
чеш. Brno

Поглед на Брно са замка Шпилберк

Основни подаци

Држава

Чешка

Крај

Јужноморавски крај

Становништво

369.949

Агломерација

729.510

Густина становништва

1.593 ст/km²

Положај

Координате

49°11′43″N 16°36′30″E / 49.195278, 16.608333

Надморска висина

190-425 m

Површина

230,2 km²

Брно

Брно на мапи Чешке

Остали подаци

Градоначелник

Роман Ондерка

Веб-страна

brno.cz

Координате: 49° 11′ 43" СГШ, 16° 36′ 30" ИГД Брно (чеш. Brno, нем. Brünn) је први по величини град у Моравској земљи - други у Чешкој Републици. Брно је престоница историјске крајине Моравске, и седиште управне јединице Јужноморавски крај, где чини засебан градски округ Брно-град.

У Брну се налази седиште Уставног суда Чешке Републике.

Порекло назива [уреди]

Данас постоје три претпоставке о пореклу назива града:

Најчешће навођена је да је данашњи назив града добио име од старословенске речи Брнен у значењу „мочваран, барски";
Друга навођена претпоставка је такође везана за Старословенски језик, по којој је назив настао од речи Брнити у значењу „утврђивати, подизати одбрамбене грађевине";
Задња претпоставка везана је за древно келтско становништво и по њој је данашњи назив изведен од одговарајуће речи за брдо (Велш. bryn).

Природни услови [уреди]

Брно се налази на око два сата вожње колима од три европске престонице. Беч, главни град Аустрије, се налази на 110 km. Братислава, главни град Словачке је на 120 km. Праг, главни град Чешке републике, је на око 200km.

Рељеф: Брно се налази на југоистоку Чешке Републике, односно Чешко-Моравске висоравни. Град и околина су на брежуљкастом терену.

Клима: Клима области Брна је умерено континентална. Просечна годишња температура је 9,4°С.

Воде: Град Брно се налази на месту где се река Свитава улива у реку Свратку.

Историја [уреди]

лого Брна

Средишњи део Брна на почетку 20. века

Поглед на град из ваздуха

Поглед на Катедралу св. Петра и Павла

Главни трг - Трг Слободе (Náměstí Svobody)

Масарикова улица - пешачка зона у граду

Прва насеља на месту Брна везују се за доба праисторије (Келти). Ова област била насељена још од 5-ог века Словенима. Од 1021. године овде се налазио замак владајуће чешке династије Пжемисловаца. Брну је градске повластице дао 1243. године краљ Чешке Вацлав I.

Средином 14. века, Брно је постало једно од два места одржавања моравских скупштина (друго је било Оломоуц). Ове скупштине су одлучивале о политичким, правним и финансијаким питањима.

Град Брно је остао веран краљу Жигмунду за време Хуситских ратова.

У току Тридесетогодишњег рата, Брно је било једини град који се успешно одупро Шведским опсадама, чиме је помогао Аустријском царству да се одбрани. Касније је град претворен у изузетно јаку барокну тврђаву, тако да Пруси нису успели да га освоје 1742. г.

Године 1805. године, у близини града се одиграла битка код Аустерлица, у којој је Наполеонова војска поразила аустријско-руску војску.

Индустрија и трговина су се развиле у граду током 18. века. Почетком индустријске револуције Брно је постало значајно индустријско средиште. Први воз је стигао у град 1839. године, гасно осветљење је уведено 1847. године, а систем трамваја 1869. године. Са растом индустрије, расла су и приградска насеља, тако да је град изгубио своја војна утврђења.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918 - 1938.) Брно је наставило са напретком. Основан је Масариков универзитет (1919.), и сајам (1928.). Неки од великана културе и науке који су у то време стварали у Брну су: Грегор Мендел, Леош Јаначек, Виктор Каплан и Бохуслав Фухс. У ово време Брно губи немачки карактер, који је имао вековима.

За време Другог светског рата Брно је претрпело велику штету. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Све немачко становништво је протерано после рата. Око 40.000 локалних Немаца (нем. Brünner-Deutsche) је натерано на марш према аустријској граници, при чему је неколико хиљада умрло на путу од исцрпљености. Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и имали је све до „Плишане револуције“ 1989. г.

Становништво [уреди]

Последњих година број становника у граду опада на рачун раста предграђа.

Брно - демографски развој од 1389 до 2000
1389	1645	1850	1900	1919	1925	1937	1940	1950	1970	1990	2000
8.400	4.500	49.460	138.000	221.545	242.401	289.326	238.204	284.670	335.701	391.979	383.034

Брно данас [уреди]

Уставни суд Чешке Републике, Врховни суд Чешке Републике и Уред врховног тужиоца Чешке Републике се налазе у Брну од 1993, када се поделила Чехословачка.
Замак Шпилберк и Катедрала св. Петра и Павла су најзначајнији историјски споменици у граду. Катедрала је изграђена током 14-ог и 15-ог века. Њена звона означавају подне свакога дана у 11 пре подне, што је традиција остала од времена Шведске опсаде 1645.
Игнис Бруненсис (Ignis Brunensis, ватра Брна), је интернационално такмичење ватромета које се одржава у јуну месецу у Брну. Сваке године ова манифестација привуче више од 200.000 посетилаца.
Вила Тугендхат је изваредан пример функционалистичке архитектуре. Пројектовао ју је архитекта Мис ван дер Рое. Саграђена је касних 1920-их близу центра Брна. УНЕСКО је 2002. прогласио овај споменик архитектуре културном баштином човечанства.
У Брну има више спортских клубова: фудбалски клуб 1. ФЦ Брно, хокејашки клуб Комета Брно, Рагби клуб Драгон Брно и други. У Брну се такође налази и Масарикова стаза на којој се одржавају многобројне аутомобилске и мото-трке.