Медуза

За митско биће погледајте страницу Медуза (митологија).

Jellyfish
Pacific sea nettle (Chrysaora fuscescens)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Cnidaria
Подтип:	Medusozoa
Укључене групе
Acraspeda Cubozoa—box jellyfish Scyphozoa—true jellyfish Staurozoa—stalked jellyfish some Hydrozoa—small jellyfish
Кладистички укључене, мада традиционално искључене из таксона
some Hydrozoa, such as Hydra

Spotted jellies swimming in a Tokyo aquarium

медуза врсте Aurelia aurita

Медуза је један од морфолошких облика жарњака (Cnidaria) који води слободнопливајући начин живота, размножава се полно и има облик звона чиме се разликује од другог облика - полипа. Углавном су скоро прозирне и тело им садржи велики удео воде. Jellyfish are mainly free-swimming marine animals with umbrella-shaped bells and trailing tentacles, although a few are anchored to the seabed by stalks rather than being mobile. The bell can pulsate to provide propulsion for highly efficient locomotion. The tentacles are armed with stinging cells and may be used to capture prey and defend against predators. Jellyfish have a complex life cycle; the medusa is normally the sexual phase, which produces planula larvae that disperse widely and enter a sedentary polyp phase before reaching sexual maturity.

Jellyfish are found all over the world, from surface waters to the deep sea. Scyphozoans (the "true jellyfish") are exclusively marine, but some hydrozoans with a similar appearance live in freshwater. Large, often colorful, jellyfish are common in coastal zones worldwide. The medusae of most species are fast-growing, and mature within a few months then die soon after breeding, but the polyp stage, attached to the seabed, may be much more long-lived. Jellyfish have been in existence for at least 500 million years, and possibly 700 million years or more, making them the oldest multi-organ animal group.

Jellyfish are eaten by humans in certain cultures. They are considered a delicacy in some Asian countries, where species in the Rhizostomae order are pressed and salted to remove excess water. Australian researchers have described them as a "perfect food", sustainable, and protein-rich but relatively low in food energy.

They are also used in research, where the green fluorescent protein used by some species to cause bioluminescence has been adapted as a fluorescent marker for genes inserted into other cells or organisms.

The stinging cells used by jellyfish to subdue their prey can injure humans. Thousands of swimmers worldwide are stung every year, with effects ranging from mild discomfort to serious injury or even death. When conditions are favourable, jellyfish can form vast swarms, which can be responsible for damage to fishing gear by filling fishing nets, and sometimes clog the cooling systems of power and desalination plants which draw their water from the sea.

Спољашња и унутрашња грађа

На звону се уочавају две површине:

• ексумбрела, спољашња и испупчена;
• субумбрела је унутрашња и удубљена; на њој се налазе уста.

Обод звона може да садржи набор, велум, или да је без њега што представља једну од главних карактеристика за разликовање хидромедуза од сцифомедуза.

Тело медузе изграђено је од само два слоја ћелија :

• ектодермиса, спољашњег
• ендодермиса, унутрашњег.

Између ових слојева се налази желатинозна, пихтијаста маса тзв. мезоглеја. Мезоглеја је цемент који повезује те слојеве и истовремено даје читавом телу чврстину неопходну да се одупру јаким ударима морских таласа. У унутрашњости је дупља са само једним отвором који је истовремено и усни и анални. Око тог отвора налази се венац пипака који су присутни и на ободу кишобрана.

Оба слоја ћелија (спољашњи и унутрашњи), од којих се састоји њихово тело, изграђена су у основи од епитело-мишићних ћелија. Оне нису ни праве епителне ни праве мишићне, већ имају улогу и једних и других. Састоје се од једног проширеног дела који има улогу епителијалне ћелије и на њега се наставља издужен део – мишићно влакно. Контракцијама мишићних влакана у спољашњем слоју долази до издуживања и скраћивања тела и пипака. Контракције мишићних влакана унутрашњег слоја изазивају скупљање и ширење тела. Ови једнолични покрети су довољни да се читавог живота неуморно крећу лебдећи и пливајући испупченом страном кишобрана окренутом у правцу кретања.

Медузе су животиње код којих се први пут јавља нервни систем, наравно, у најпростијем облику – тзв. мрежаст нервни систем. Састоји се од звездастих нервних ћелија међособно повезаних у мрежу. Ако медузи дотакнете само један пипак, она ће се читава згрчити јер се надражај овом мрежом пренео кроз читаво тело.

Садрже највише воде од свих животиња. Ако медуза доспе на копно и осуши се, од ње остаје сићушна грудва која је око хиљаду пута лакша од живе медузе (преко 95% њиховог тела чини вода). Овако једноставне животиње успеле су да преживе период од, сматра се, 650 милиона година. (Упоређења ради, старост савременог човека, Homo sapiens sapiens, процењује се на око 35 – 40 000 година.) Дакле, с' правом им припада титула најстаријих еуметазоа. Титула би могла да им припадне и по лепоти јер се неке од њих живо обојене сврставају међу најлепше животиње.

Размножавање и смена генерација

Медузе су одвојених полова, односно постоје мужјаци и женке али се они морфолошки међусобно не разликују. Разлика се огледа у томе што мужјаци производе сперматозоиде, а женке јајне ћелије. Обе врсте полних ћелија се избацују у воду где се изврши оплођење да би се, затим, из оплођене јајне ћелије развила трпељаста ларва (планула). После одређеног времена ова ларва пада на дно мора, причврсти се за њега и развија у полип.

Осим по грађи, полип се од медузе разликује по свему осталом:

• облику – има облик цилиндра;
• начину живота – једним својим крајем причвршћен је за подлогу (сесилан);
• начину размножавања – полип се размножава бесполно, пупљењем, док се медузе размножавају полно.

Зоолози су их управо због полипа све до друге половине 19. века означавали као биљне животиње или Zoophyta.

Жарне ћелије

Посебна особина ових животиња јесу жарне ћелије или книде по којима су и добиле латинско име – Книдарија (гр. knide=жара, коприва). Жарне ћелије су сконцентрисане највише око усног отвора и на пипцима. Састоје се се из сићушне капсуле у којој је спакован кончић на чијем се крају налази бодљица са улогом харпуна (забада се у тело жртве). Ове ћелије луче паралишућу отровну супстанцу која може бити фатална и за човека (у питању су неке тропске медузе). Жарне ћелије које су једном употребљене брзо пропадају и замењују се новим. (Паралисан плен помоћу пипака померају до усног отвора и гутају. Могу да прогутају плен који је неколико пута крупнији од њих самих. Варење започиње у дупљи, где се плен разлаже на ситне честице, а затим њих захватају посебне ћелије (називају се амебоидне) у којима се варење доводи до краја. Сварена храна се из амебоидних ћелија преноси до свих осталих ћелија процесима дифузије. Дакле, варење почиње као ванћелијско, а завршава се као унутарћелијско. Несварени део плена и производи самог варења се истим оним отвором избацују у морску воду.

Пресликавање на таксономске групе

A purple-striped jellyfish at the Monterey Bay Aquarium

Филогиенија

Дефиниција

The term jellyfish broadly corresponds to medusae, that is, a life-cycle stage in the Medusozoa. The American evolutionary biologist Paulyn Cartwright gives the following general definition:

Typically, medusozoan cnidarians have a pelagic, predatory jellyfish stage in their life cycle; staurozoans are the exceptions [as they are stalked].

The Merriam-Webster dictionary defines jellyfish as follows:

A free-swimming marine coelenterate that is the sexually reproducing form of a hydrozoan or scyphozoan and has a nearly transparent saucer-shaped body and extensible marginal tentacles studded with stinging cells.

Given that jellyfish is a common name, its mapping to biological groups is inexact. Some authorities have called the comb jellies and certain salps jellyfish, though other authorities state that neither of these are jellyfish, which they consider should be limited to certain groups within the medusozoa.

The non-medusozoan clades called jellyfish by some but not all authorities (both agreeing and disagreeing citations are given in each case) are indicated with "???" on the following cladogram of the animal kingdom:

Animalia	Porifera       Ctenophora (comb jellies) ???       Cnidaria (includes jellyfish and other jellies)   Bilateria   Protostomia   Deuterostomia   Ambulacraria   Chordata   Tunicata (includes salps) ???     Vertebrata

Класификација

Медузе су име добиле по личности из грчке митологије Медузи, једној од три наказне кћери морског бога Форкија. Прича каже да је Медуза била прелепа девојка са дугом, таласастом косом док је богиња Атена није претворила у наказу, а њену косу у змије отровнице. Свако ко би је угледао скаменио би се од страха. Медузе припадају двема класама у оквиру типа жарњака: хидрозое (Hydrozoa), сцифозое (Scyphozoa).

Класа хидромедузе

Хидромедузама припадају врсте код којих долази до смене генерација (полипа и медуза) или су те генерације мање-више редуковане. Ивица звона се продужава у набор (велум) на коме се налазе тентакуле. Подељена је на следеће редове:

1. Hydroidea
2. Trachylina
3. Hydrocorallina
4. Chondrophora
5. Pteromedusae
6. Siphonophora

Галерија хидромедуза

• 
• 
• 

Класа сцифомедузе

Припадају јој искључиво морски, пелашки организми који највећи део живота проводе као медузе и већина не пролази кроз стадијум полипа, односно, нема смену генерација. За разлику од хидромедуза немају велума на ободу звона.

Дели се на редове:

1. Srauromedusae
2. Cubomedusae
3. Coronatae
4. Semaeostomeae
5. Rhizostomae

Галерија сцифомедуза

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• жарњаци

Литература

• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - биологија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
• Juli Berwald (2017). Spineless: The Science of Jellyfish and the Art of Growing a Backbone. Riverhead Books. ISBN 978-0-7352-1126-1. 

Спољашње везе

• Бионет школа
• Sea Science: Jellyfish
• Cotylorhiza tuberculata Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2010)
• Rhizostoma pulmo
• Jellyfish information
• Keeping Jellies in an Aquarium
• Treatment of Coelenterate and Jellyfish Envenomations