Георг Ом — разлика између измена

Георг Ом
Георг Ом
	Георг Симон Ом
Лични подаци
Датум рођења	16. март 1789.
Место рођења	Ерланген, Баварска
Датум смрти	6. јул 1854. (65 год.)
Место смрти	Минхен, Баварска
Образовање	Универзитет у Ерлангену-Нирнбергу
Научни рад
Поље	физика

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. фебруар 2023. у 21:21

Георг Симон Ом (нем. Georg Simon Ohm;^[1] Ерланген, 16. март 1789 — Минхен, 6. јул 1854) је био немачки физичар.^[2]^[3]

Као средњошколски учитељ, Ом је започео истраживање електрохемијске ћелије, коју је скоро био открио италијански гроф Алесандро Волта. Користећи опрему коју је сам направио, Ом је утврдио да је струја која тече кроз жицу директно пропорционална са површином попречног пресека и обрнуто пропорционална са њеном дужином — однос који је данас познат као Омов закон.

Користећи резултате својих експеримената, Ом је био у стању да дефинише суштински однос између волтаже, струје и отпора, што представља прави почетак анализе електричних кола.

Биографија

Детињство и младост

Џорџ Симон Ом рођен је у протестантској породици у Ерлангену, Бранденбург-Бајреут (тада део Светог римског царства), као син Јохана Волфганга Ома, бравара и Марије Елизабет Бек, ћерке кројача у Ерлангену. Иако његови родитељи нису били формално образовани, Омов отац био је угледан човек који се самостално образовао до високог нивоа и био је у стању да својим синовима пружи изврсно образовање.^[4] Од седморо деце у породици, само троје је преживело до пунолетства: Џорџ Симон, његов млађи брат Мартин, који је касније постао познати математичар, и његова сестра Елизабет Барбара. Мајка му је умрла кад је имао десет година.

Од раног детињства Џорџа и Мартина учио је њихов отац који их је довео до високих стандарда у математици, физици, хемији и филозофији. Џорџ Симон је похађао Ерланген Гимназију од једанаесте до петнаесте године, где је добио мало научног образовања.

Живот на универзитету

Отац Џорџа Ома, забринут због тога што његов син не користи прилику да се образује, послао је Ома у Швајцарску. Тамо је септембра 1806 Ом прихватио место наставника математике у школи у Gottstadt bei Nidau. Карл Кристиан вон Лангсдорф напустио је Универзитет у Ерлангену почетком 1809. године и запослио се на Универзитету у Хајделбергу. Ом је желео да поново започне своје математичке студије код Лангсдорфа у Хајделбергу. Лангсдорф је, међутим, саветовао Ома да се самостално бави математичким студијама и предложио је да Ом прочита дела Ојлера, Лапласеа и Лакроика. Ом је, невољно, послушао његов савет, али је напустио своје учитељско место у манастиру Готштад у марту 1809. године и постао приватни учитељ у Нојшателу. Две године обављао је своје дужности наставника, док је следио Лангсдорфов савет и наставио приватни студије математике. Затим се у априлу 1811. вратио на Универзитет у Ерлангену.

Наставничка каријера

Омове студије су га припремиле за докторат који је стекао на Универзитету у Ерлангену 25. октобра 1811. Одмах се придружио тамошњем факултету као предавач математике, али је након три семестра отишао зато што ту није видео перспективу. Није могао да преживи од плате предавача. Баварска влада понудила му је место наставника математике и физике у неквалитетној школи у Бамбергу, што је Ом прихватио у јануару 1813. Незадовољан послом, Џорџ је почео да пише основни уџбеник из геометрије као начин да докаже своје способности. Та школа је затворена у фебруару 1816. године. Баварска влада послала је Ома у пренатрпану школу у Бамбергу да помогне у настави математике.

После задатка у Бамбергу, Ом је послао свој завршени рад пруском краљу Вилијаму III. Краљ је био задовољан Омовом књигом и понудио је Ому место у језуитској гимназији у Келну 11. септембра 1817. Ова школа је имала репутацију доброг научног образовања и од Ома се захтевало да предаје и физику поред математике. Лабораторија за физику била је добро опремљена, омогућавајући Ому да започне експерименте из физике. Као син бравара, Ом је имао неко практично искуство са механичким уређајима.

Ом је објавио Die galvanische Kette, (Математички истражен галвански круг) 1827. Омов колеџ није ценио његов рад и Ом је поднео оставку на својој функцији. Затим је поднео пријаву и запослио се у Политехничкој школи у Нирнбергу. Ом је 1833. године стигао у Политехничку школу у Нирнбергу, а 1852. године постао је професор експерименталне физике на Универзитету у Минхену.

Ом је 1849. године објавио Beiträge zur Molecular-Physik. У предговору овог дела рекао је да се нада да ће написати други и трећи део „а ако ми Бог да дужину дана, четврти“. Међутим, када је открио да је шведски научник очекивао оригинално откриће забележено у њему, није га објавио, рекавши: „Епизода је за мој ум дала свеж и дубок смисао изреци„ Човек предлаже, а Бог располаже “ Пројекат који је дао први замах мом истраживању распршио се у маглу, а на његовом месту је изведен нови, који нисам дизајнирао.

Смрт

Ом је умро у Минхену 1854, и сахрањен је у Алтер Судфриедхофу. Збирка његових породичних писама била би састављена у немачкој књизи, која показује да је некада своја писма потписивао изразом "Gott befohlen, G S Ohm," што значи „Бог је заповедио Џ. С. Ом “.

Откриће Омовог закона

Ohm's law first appeared in the famous book Die galvanische Kette, mathematisch bearbeitet (The Galvanic Circuit Investigated Mathematically) (1827) in which he gave his complete theory of electricity.^[5] In this work, he stated his law for electromotive force acting between the extremities of any part of a circuit is the product of the strength of the current, and the resistance of that part of the circuit.^[6]^[7]

The book begins with the mathematical background necessary for an understanding of the rest of the work. While his work greatly influenced the theory and applications of current electricity,^[8] it was coldly received at that time. Ohm presents his theory as one of contiguous action, a theory which opposed the concept of action at a distance. Ohm believed that the communication of electricity occurred between "contiguous particles" which is the term he himself used. The paper is concerned with this idea, and in particular with illustrating the differences in this scientific approach of Ohm's and the approaches of Joseph Fourier and Claude-Louis Navier.^[9]

A study of the conceptual framework used by Ohm in producing Ohm's law has been presented by Thomas Archibald.^[10] The work of Ohm marked the early beginning of the subject of circuit theory, although this did not become an important field until the end of the century.^[11]

Ohm's acoustic law

Ohm's acoustic law, sometimes called the acoustic phase law or simply Ohm's law, states that a musical sound is perceived by the ear as a set of a number of constituent pure harmonic tones. It is well known to be not quite true.^[12]

Студија и публикације

His first paper in 1825 examined the decrease in the electromagnetic force produced by a wire as the length of the wire increased. In 1826, he gave a description of conduction in circuits modelled on Fourier's study of heat conduction. This paper continued Ohm's deduction of results from experimental evidence and, particularly in the second, he was able to propose laws which went a long way to explaining results of others working on galvanic electricity.^[13] The most important was his pamphlet published in Berlin in 1827, with the title Die galvanische Kette mathematisch bearbeitet. This work, the germ of which had appeared during the two preceding years in the journals of Schweigger and Poggendorff, has exerted an important influence on the development of the theory and applications of electric current. Ohm's name has been incorporated in the terminology of electrical science in Ohm's Law (which he first published in Die galvanische Kette...),^[8] the proportionality of current and voltage in a resistor, and adopted as the SI unit of resistance, the ohm (symbol Ω).

Although Ohm's work strongly influenced theory, at first it was received with little enthusiasm. However, his work was eventually recognized by the Royal Society with its award of the Copley Medal in 1841.^[14] He became a foreign member of the Royal Society in 1842, and in 1845 he became a full member of the Bavarian Academy of Sciences and Humanities. At some extent, Charles Wheatstone drew attention to the definitions which Ohm had introduced in the field of physics.^[15]

Радови

Grundlinien zu einer zweckmäßigen Behandlung der Geometrie als höheren Bildungsmittels an vorbereitenden Lehranstalten [Guidelines for an appropriate treatment of geometry in higher education at preparatory institutes] (на језику: немачки). Palm und Enke. 1817 — преко Google Books.

Erlangen : Palm und Enke, 1817. – XXXII, 224 S., II Faltbl. : graph. Darst. (PDF, 11.2 MB) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2021)

Die galvanische Kette : mathematisch bearbeitet (на језику: немачки). Berlin: T.H. Riemann. 1827 — преко Google Books.

Berlin : Riemann, 1827. – 245 S. : graph. Darst. (PDF, 4.7 MB)

- English translation: The Galvanic circuit investigated mathematically. Превод: Francis, William. New York: D. Van Nostrand Company. 1891 — преко Google Books.
Beiträge zur Molecular-Physik. Erster Band. Elemente der analytischen Geometrie im Raume am schiefwinkligen Coordinatensysteme [Contributions to molecular physics. First volume. Elements of analytic geometry concerning the skew coordinate system] (на језику: немачки). Nürnberg: Schrag. 1849 — преко Internet Archive.

Nürnberg : Schrag, 1849. – XII, 590 S. – (Ohm, Georg S.: Beiträge zur Molecular-Physik ; 1) (PDF, 81 MB) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2021)

Erklärung aller in einaxigen Krystallplatten zwischen geradlinig polarisirstem Lichte wahrnehmbaren Interferenz-Erscheinungen in mathematischer Form mitgetheilt (на језику: немачки). München: k. bayr. Akademie der Wissenschaften.
- Erste Hälfte [First half], 1852 — via Munich Digitization Center
- Zweite Hälfte [Second half], 1853 — via Google Books
Grundzüge der Physik als Compendium zu seinen Vorlesungen [Fundamentals of physics: Compendium of lectures]. Nürnberg: Schrag.

Nürnberg : Schrag, 1854. – X, 563 S. : Ill., graph. Darst. Erschienen: Abth. 1 (1853) – 2 (1854) (PDF, 38 MB) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2021)

- Erste Abtheilung, Allgemeine Physik [Volume 1 General Physics], 1854 — via Google Books
- Zweite Abtheilung, Besondere Physik [Volume 2 Special Physics], 1854 — via Google Books
Bibliography and PDF files of all articles and books by Georg Simon Ohm

Референце

^ "Ohm". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
^ Dudenredaktion; Kleiner, Stefan; Knöbl, Ralf (2015) [First published 1962]. Das Aussprachewörterbuch [The Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки) (7th изд.). Berlin: Dudenverlag. стр. 398, 645. ISBN 978-3-411-04067-4.
^ Krech, Eva-Maria; Stock, Eberhard; Hirschfeld, Ursula; Anders, Lutz Christian (2009). Deutsches Aussprachewörterbuch [German Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки). Berlin: Walter de Gruyter. стр. 536, 788. ISBN 978-3-11-018202-6.
^ Keithley, Joseph F. (1999). The Story of Electrical and Magnetic Measurements: From 500 BC to the 1940s. John Wiley & Sons
^ Chisholm 1911, стр. 34.
^ Die galvanische kette: mathematisch By Georg Simon Ohm Pg. 181
^ The galvanic circuit investigated mathematically By Georg Simon Ohm Pg. 202
^ ^а ^б Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Ohm, Georg Simon”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 20 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 34.
^ Pourprix, B. (1995). „G. S. Ohm théoricien de l'action contiguë”. Archives internationales d'histoire des sciences (на језику: француски). 45 (134): 30—56.
^ Archibald, Thomas (1988). „Tension and potential from Ohm to Kirchhoff”. Centaurus. 31 (2): 141—163. Bibcode:1988Cent...31..141A. doi:10.1111/j.1600-0498.1988.tb00684.x.
^ Belevitch, V. (мај 1962). „Summary of the history of circuit theory”. Proceedings of the IRE. 50 (5): 848—855. doi:10.1109/JRPROC.1962.288301 .
^ Robert Sekuler (1974). „Spatial Vision”. Ур.: Mark R. Rosenzweig. Annual Review of Psychology, Vol. 25. Annual Reviews Inc. стр. 215. ISBN 978-0-8243-0225-2.
^ Tatum, Jeremy (11. 8. 2020). „Resistance and Ohm's Law”. Physics – Libre texts. Приступљено 13. 4. 2021.
^ Bray, John (1995). „Georg Simon Ohm (1789–1854)”. The communications miracle : the telecommunication pioneers from Morse to the information superhighway. New York: Springer Science. стр. 8—10. ISBN 978-1-4899-6038-2.
^ Merz, John Theodore (1903). "A history of European thought in the nineteenth century", pp. 365–366

Спољашње везe

Енциклопедија Britannica,чланак " Георг Симон Ом"
Georg Simon Ohm - a summary of the life of Georg Simon Ohm, the man who discovered electrical resistance and gave his name to Ohm's Law.
Georg Ohm
Georg Ohm
Georg Simon Ohm
O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Георг Ом”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
„Ohm, Georg Simon”. The American Cyclopædia. 1879.

[1] "Ohm". Random House Webster's Unabridged Dictionary.

[2] Dudenredaktion; Kleiner, Stefan; Knöbl, Ralf (2015) [First published 1962]. Das Aussprachewörterbuch [The Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки) (7th изд.). Berlin: Dudenverlag. стр. 398, 645. ISBN 978-3-411-04067-4.

[3] Krech, Eva-Maria; Stock, Eberhard; Hirschfeld, Ursula; Anders, Lutz Christian (2009). Deutsches Aussprachewörterbuch [German Pronunciation Dictionary] (на језику: немачки). Berlin: Walter de Gruyter. стр. 536, 788. ISBN 978-3-11-018202-6.

[4] Keithley, Joseph F. (1999). The Story of Electrical and Magnetic Measurements: From 500 BC to the 1940s. John Wiley & Sons

[FOOTNOTEChisholm191134-5] Chisholm 1911, стр. 34.

[6] Die galvanische kette: mathematisch By Georg Simon Ohm Pg. 181

[7] The galvanic circuit investigated mathematically By Georg Simon Ohm Pg. 202

[EB1911-8] а ^б Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Ohm, Georg Simon”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 20 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 34.

[9] Pourprix, B. (1995). „G. S. Ohm théoricien de l'action contiguë”. Archives internationales d'histoire des sciences (на језику: француски). 45 (134): 30—56.

[10] Archibald, Thomas (1988). „Tension and potential from Ohm to Kirchhoff”. Centaurus. 31 (2): 141—163. Bibcode:1988Cent...31..141A. doi:10.1111/j.1600-0498.1988.tb00684.x.

[11] Belevitch, V. (мај 1962). „Summary of the history of circuit theory”. Proceedings of the IRE. 50 (5): 848—855. doi:10.1109/JRPROC.1962.288301 .

[12] Robert Sekuler (1974). „Spatial Vision”. Ур.: Mark R. Rosenzweig. Annual Review of Psychology, Vol. 25. Annual Reviews Inc. стр. 215. ISBN 978-0-8243-0225-2.

[13] Tatum, Jeremy (11. 8. 2020). „Resistance and Ohm's Law”. Physics – Libre texts. Приступљено 13. 4. 2021.

[14] Bray, John (1995). „Georg Simon Ohm (1789–1854)”. The communications miracle : the telecommunication pioneers from Morse to the information superhighway. New York: Springer Science. стр. 8—10. ISBN 978-1-4899-6038-2.

[15] Merz, John Theodore (1903). "A history of European thought in the nineteenth century", pp. 365–366

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

@@ Ред 44: / Ред 44: @@
 Ом је умро у Минхену 1854, и сахрањен је у Алтер Судфриедхофу. Збирка његових породичних писама била би састављена у немачкој књизи, која показује да је некада своја писма потписивао изразом "Gott befohlen, G S Ohm," што значи „Бог је заповедио Џ. С. Ом “.
+== Откриће Омовог закона ==
-== Дела ==
+{{rut}}
+Ohm's law first appeared in the famous book {{lang|de|Die galvanische Kette, mathematisch bearbeitet}} (''The Galvanic Circuit Investigated Mathematically'') (1827) in which he gave his complete theory of electricity.{{sfn|Chisholm|1911|p=34}} In this work, he stated his law for [[electromotive force]] acting between the extremities of any part of a [[electrical circuit|circuit]] is the product of the strength of the [[electric current|current]], and the [[electrical resistance|resistance]] of that part of the circuit.<ref>Die galvanische kette: mathematisch By Georg Simon Ohm [https://archive.org/details/bub_gb_tTVQAAAAcAAJ/page/n188 Pg. 181]</ref><ref>The galvanic circuit investigated mathematically By Georg Simon Ohm [https://books.google.com/books?id=Qkh8AAAAIAAJ&pg=PA202 Pg. 202]</ref>
+The book begins with the mathematical background necessary for an understanding of the rest of the work. While his work greatly influenced the theory and applications of current electricity,<ref name=EB1911/> it was coldly received at that time. Ohm presents his theory as one of contiguous action, a theory which opposed the concept of [[action at a distance]]. Ohm believed that the communication of electricity occurred between "contiguous particles" which is the term he himself used. The paper is concerned with this idea, and in particular with illustrating the differences in this scientific approach of Ohm's and the approaches of [[Joseph Fourier]] and [[Claude-Louis Navier]].<ref>{{cite journal |first=B. |last=Pourprix |title=G. S. Ohm théoricien de l'action contiguë |journal=Archives internationales d'histoire des sciences |volume=45 |issue=134 |year=1995 |pages=30–56 |language=fr}}</ref>
+A study of the [[conceptual framework]] used by Ohm in producing Ohm's law has been presented by Thomas Archibald.<ref>{{cite journal |last1=Archibald |first1=Thomas |title=Tension and potential from Ohm to Kirchhoff |journal=Centaurus |date=1988 |volume=31 |issue=2 |pages=141–163 |doi=10.1111/j.1600-0498.1988.tb00684.x|bibcode=1988Cent...31..141A }}</ref> The work of Ohm marked the early beginning of the subject of [[circuit theory]], although this did not become an important field until the end of the century.<ref>{{cite journal |last1=Belevitch |first1=V. |author-link=Vitold Belevitch |title=Summary of the history of circuit theory |journal=Proceedings of the IRE |date=May 1962 |volume=50 |issue=5 |pages=848–855 |doi=10.1109/JRPROC.1962.288301 |doi-access=free}}</ref>
+==Ohm's acoustic law==
+Ohm's acoustic law, sometimes called the acoustic phase law or simply Ohm's law, states that a musical sound is perceived by the ear as a set of a number of constituent pure harmonic tones.  It is well known to be not quite true.<ref>
+{{cite book
+ | title = Annual Review of Psychology, Vol. 25
+ | chapter = Spatial Vision
+ | author = Robert Sekuler
+ | editor = Mark R. Rosenzweig
+ | publisher = Annual Reviews Inc
+ | page = 215
+ | year = 1974
+ | chapter-url = https://books.google.com/books?id=xjKMgA94MdoC&q=%22ohm%27s+acoustic+law%22+%22quarter+truth%22&pg=PA215
+ | isbn = 978-0-8243-0225-2
+ }}</ref>
+== Студија и публикације ==
+His first paper in 1825 examined the decrease in the electromagnetic force produced by a wire as the length of the wire increased. In 1826, he gave a description of conduction in circuits modelled on Fourier's study of heat conduction. This paper continued Ohm's deduction of results from experimental evidence and, particularly in the second, he was able to propose laws which went a long way to explaining results of others working on galvanic electricity.<ref>{{Cite web | url=https://phys.libretexts.org/Bookshelves/Electricity_and_Magnetism/Book%3A_Electricity_and_Magnetism_(Tatum)/04%3A_Batteries%2C_Resistors_and_Ohm%27s_Law/4.02%3A_Resistance_and_Ohm%27s_Lawl |title = Resistance and Ohm's Law |date=11 August 2020|publisher=Physics – Libre texts|first =Jeremy|last= Tatum|access-date=13 April 2021 }}</ref> The most important was his pamphlet published in [[Berlin]] in 1827, with the title ''Die galvanische Kette mathematisch bearbeitet''. This work, the germ of which had appeared during the two preceding years in the journals of Schweigger and Poggendorff, has exerted an important influence on the development of the theory and applications of [[electric current]].  Ohm's name has been incorporated in the terminology of [[Electrical engineering|electrical science]] in Ohm's Law (which he first published in ''Die galvanische Kette''...),<ref name=EB1911>{{EB1911|wstitle=Ohm, Georg Simon |volume=20 |page=34|inline=1}}</ref> the [[Proportionality (mathematics)|proportionality]] of current and [[voltage]] in a [[resistor]], and adopted as the [[SI]] unit of [[electrical resistance|resistance]], the [[ohm (unit)|ohm]] (symbol Ω).
+Although Ohm's work strongly influenced theory, at first it was received with little enthusiasm. However, his work was eventually recognized by the [[Royal Society]] with its award of the [[Copley Medal]] in 1841.<ref>{{cite book |last1=Bray |first1=John |title=The communications miracle : the telecommunication pioneers from Morse to the information superhighway |date=1995 |publisher=Springer Science |location=New York |isbn=978-1-4899-6038-2 |pages=8–10 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=RDQBCAAAQBAJ&pg=PA8 |chapter=Georg Simon Ohm (1789–1854)}}</ref> He became a foreign member of the Royal Society in 1842, and in 1845 he became a full member of the [[Bavarian Academy of Sciences and Humanities]]. At some extent, [[Charles Wheatstone]] drew attention to the definitions which Ohm had introduced in the field of physics.<ref>Merz, John Theodore (1903). ''[https://archive.org/stream/historyofeuropea01merziala#page/364/mode/2up "A history of European thought in the nineteenth century"]'', pp. 365–366</ref>
+=== Радови ===
 {{refbegin|}}
-* ''Grundlinien zu einer zweckmäßigen Behandlung der Geometrie als höheren Bildungsmittels an vorbereitenden Lehranstalten / entworfen'' (''Guidelines for an appropriate treatment of geometry in higher education at preparatory institutes / notes'')
+* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=DAZkAAAAcAAJ |title=Grundlinien zu einer zweckmäßigen Behandlung der Geometrie als höheren Bildungsmittels an vorbereitenden Lehranstalten |trans-title=Guidelines for an appropriate treatment of geometry in higher education at preparatory institutes |publisher=Palm und Enke |date=1817 |language=de|via=[[Google Books]]}}
-:Erlangen : Palm und Enke, 1817. – XXXII, 224 S., II Faltbl. : graph. Darst. [http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundlinien.pdf (PDF, 11.2 MB)] {{Wayback|url=http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundlinien.pdf |date=20210125123229 }}
+: Erlangen : Palm und Enke, 1817. – XXXII, 224 S., II Faltbl. : graph. Darst. [http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundlinien.pdf (PDF, 11.2 MB)] {{Wayback|url=http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundlinien.pdf |date=20210125123229 }}
-* ''Die galvanische Kette : mathematisch bearbeitet'' (''The Galvanic Circuit Investigated Mathematically'')
+* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=wBtkAAAAcAAJ |title=Die galvanische Kette : mathematisch bearbeitet |language=de |location=Berlin |publisher=T.H. Riemann |year=1827 |via=Google Books}}
 :Berlin : Riemann, 1827. – 245 S. : graph. Darst. [https://web.archive.org/web/20060619102047/http://www.mb.fh-nuernberg.de/bib/textarchiv/Ohm.Die_galvanische_Kette.pdf (PDF, 4.7 MB)]
+**English translation: {{cite book |translator-last1=Francis |translator-first1=William |title=The Galvanic circuit investigated mathematically |date=1891 |publisher=D. Van Nostrand Company |location=New York |url=https://books.google.com/books?id=M6I3AAAAMAAJ |via=Google Books}}
-* ''Elemente der analytischen Geometrie im Raume am schiefwinkligen Coordinatensysteme'' (''Elements of analytic geometry concerning the skew coordinate system'')
+* {{cite book |url=https://archive.org/details/elementederanal00ohmgoog |title=Beiträge zur Molecular-Physik. Erster Band. Elemente der analytischen Geometrie im Raume am schiefwinkligen Coordinatensysteme |trans-title=Contributions to molecular physics. First volume. Elements of analytic geometry concerning the skew coordinate system |location=Nürnberg |publisher=Schrag |year=1849 |language=de |via=[[Internet Archive]]}}
-:Nürnberg : Schrag, 1849. – XII, 590 S. – (Ohm, Georg S.: Beiträge zur Molecular-Physik ; 1) [http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Molecular-Physik_1.pdf (PDF, 81 MB)] {{Wayback|url=http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Molecular-Physik_1.pdf |date=20210125125208 }}
+: Nürnberg : Schrag, 1849. – XII, 590 S. – (Ohm, Georg S.: Beiträge zur Molecular-Physik ; 1) [http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Molecular-Physik_1.pdf (PDF, 81 MB)] {{Wayback|url=http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Molecular-Physik_1.pdf |date=20210125125208 }}
-* ''Grundzüge der Physik als Compendium zu seinen Vorlesungen'' (''Fundamentals of physics: Compendium of lectures'')
+* {{cite book |title=Erklärung aller in einaxigen Krystallplatten zwischen geradlinig polarisirstem Lichte wahrnehmbaren Interferenz-Erscheinungen in mathematischer Form mitgetheilt |language=de |publisher=k. bayr. Akademie der Wissenschaften |location=München }}
-:Nürnberg : Schrag, 1854. – X, 563 S. : Ill., graph. Darst. Erschienen: Abth. 1 (1853) – 2 (1854) [http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundzuege_der_Physik.pdf (PDF, 38 MB)] {{Wayback|url=http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundzuege_der_Physik.pdf |date=20210125142254 }}
+** [https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb10058628?page=,1 {{lang|de|Erste Hälfte}} &#91;First half&#93;, 1852] — via [[Munich Digitization Center]]
+** [https://books.google.com/books?id=-J8_AAAAcAAJ {{lang|de|Zweite Hälfte}} &#91;Second half&#93;, 1853] — via Google Books
+* {{cite book |title=Grundzüge der Physik als Compendium zu seinen Vorlesungen |trans-title=Fundamentals of physics: Compendium of lectures |location=Nürnberg |publisher=Schrag}}
+: Nürnberg : Schrag, 1854. – X, 563 S. : Ill., graph. Darst. Erschienen: Abth. 1 (1853) – 2 (1854) [http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundzuege_der_Physik.pdf (PDF, 38 MB)] {{Wayback|url=http://www2.ohm-hochschule.de/bib/textarchiv/Ohm.Grundzuege_der_Physik.pdf |date=20210125142254 }}
+** [https://books.google.com/books?id=KusGAAAAcAAJ {{lang|de|Erste Abtheilung, Allgemeine Physik}} &#91;Volume 1 General Physics&#93;, 1854] — via Google Books
+** [https://books.google.com/books?id=OesGAAAAcAAJ {{lang|de|Zweite Abtheilung, Besondere Physik}} &#91;Volume 2 Special Physics&#93;, 1854] — via Google Books
 * [https://web.archive.org/web/20110722070107/http://www.ohm-hochschule.de/index.php?id=1731 Bibliography and PDF files of all articles and books by Georg Simon Ohm]
 {{refend}}

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Италија Израел Белгија Сједињене Државе Јапан Чешка Аустралија Грчка Холандија Ватикан
Академске	CiNii MathSciNet zbMATH
Људи	BMLO Deutsche Biographie Trove
Остале	Енциклопедија Британика 2 SNAC IdRef