Омов закон
У електротехници и електроници, напон, струја и отпор су најважније величине које су дефинисане Омовим законом и међусобно су обрнуто или директно пропорционалне.
Напон представља разлику потенцијала и јавља се између две тачке у електричном пољу, а струја представља усмерено кретање електрона кроз електрични проводник. Ово кретање ће бити утолико веће уколико је отпор проводника мањи и обрнуто.
Релација између ових величина је изражена Омовим законом, који је формулисао немачки научник Георг Симон Ом.
где је R електрични отпор, I јачина струје, а U електрични напон.
Садржај |
Омов закон за коло наизменичне струје или једносмерне струје са реактансама [уреди]
У колу наизменичне струје или једносмерне струје у којима осим активне постоји и реактивна компонента импедансе, долази до изражаја електрична импеданса кола Z. Омов закон за такво коло онда постаје:
Омов закон за део струјног кола [уреди]
Однос напона и јачине струје за дати проводник је константан.
Омов закон за цело струјно коло [уреди]
Јачина електричне струје сразмерна је укупној електромоторној сили извора, а обрнуто сразмерна збиру отпора спољашњег кола и унутрашњег отпора извора.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Омов закон везан је за физику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
| Овај незавршени чланак Омов закон је везан за електротехнику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |

