Берлин

Берлин нем. Berlin
Панорама Берлина
Основни подаци
Држава	Немачка
Савезна држава	Берлин
Становништво
Становништво	3.439.100
Агломерација	5.000.000
Густина становништва	3.831 ст/km²
Положај
Координате	52°30′59″N 13°22′39″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	34 -115 m
Површина	892 km²
Берлин Берлин на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник	Клаус Воверајт (СПД)
Веб-страна	berlin.de

Берлин је највећи и главни град Немачке са 3.439.100 становника (податак из септембра 2009). Пре Другог светског рата имао је 4,3 милиона. Берлин је други по реду највећи град Европске уније после Лондона. Од 1949. до 1990. био је подељен на Источни Берлин и Западни Берлин.

Берлин је смештен на рекама Шпреји и Хафел на североистоку Немачке. Берлин је једна од 16 немачких држава, и са свих страна је окружен државом Бранденбург.

Географија

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима

Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °C, и средњом минималном темературом у интервалу од 12 до 14 °C, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °C и просечном најнижом температуром имеђу -2 и 0 °C. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C веће од температура у приградским областима.

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.

Клима Берлина
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	15,2	18,6	25,1	30,9	33,2	35,0	37,2	37,7	34,2	27,5	19,5	15,7	37,7
Средњи максимум, °C	2,9	4,2	8,5	13,2	18,9	21,6	23,7	23,6	18,8	13,4	7,1	4,4	13,4
Средњи минимум, °C	−1,9	−1,5	−1,3	4,2	9,0	12,3	14,3	14,1	10,6	6,4	2,2	−0,4	5,7
Апсолутни минимум, °C	−21	−26	−16,5	−6,7	−2,9	0,8	5,4	4,7	−0,5	−9,6	−16,1	−20,2	−26
Количина падавина, mm	42	33	41	37	54	69	56	58	45	37	44	55	571
Извор: World Weather, Погода и Климат

Политика Берлина

Држава

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990. године, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.

Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД). Погледајте листу досадашњих градоначелника Берлина.

Градски и државни парламент се назива „-{Abgeordnetenhaus}-“ или кућа представника грађана.

Градске општине

За више информација погледајте чланак Општине Берлина

Берлин је подељен на 12 општина.

Свака општина има владу (нем. Bezirksamt), коју чине од пет министара и председник.

Историја

Први досељеници

Око 720. године два словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хавел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Претпоставња се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.

Берлин и Келн

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Mitte – средина). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена. Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Њихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Поглед са Александер плаца

Урбанизам између 15. и 17. века

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Келн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду. Током Тридесетогодишњег рата (1618-1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640. Фридрих Вилхелм преузео је власту у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линден. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја - на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихсштад је изграђен и насељен.

Пруска

18. јануара 1701, Фредерик III је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град Пруске.

1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.

Вајмарска република и Трећи рајх

Берлинска катедрала

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства (1871.). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требао је да добије име Главни град света Германија.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 метара а дугачка 56 km. На другом крају, требала је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром Темпелхоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

Подељени град

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944): сваки за

• САД, (обухватао општине: Нојкелн (Нови Келн), Кројцберг (Кројц брдо), Темпелхоф, Шенеберг (Лепо брдо), Штеглиц, Целендорф;
• Велику Британију, (обухватао општине: Тиргартен, Шарлотенбург, Вилмерсдорф и Шпандау);
• Француску, (обухватао општине: Вединг и Рајникедорф);
• Совјетски Савез, (обухватао општине: Мите (Средина), Пренцлауер берг (Пренцлауерско брдо), Панков, Вајсензе (Бело језеро), Фридрихсхајн, Лихтенберг*, Трептов и Кепеник.

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снадбевали тзв. ваздушним мостом (die Luftbrücke), назван од стране Берлинаца.

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био у Бону. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.

Шездесетих година двадесетог века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

Поновно уједињење

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.

Туристичке атракције

Потсдамер Плац

Историјске грађевине у центру града

Бранденбуршка капија

Рајхстаг (лето 2000.)

• Спомен-црква цара Вилхелма

Види још

• Берлински телевизијски торањ - висок 368 метара, саграђен 1969. близу Алексанерплаца. Са његове осматрачнице, високе 104 метара, се може видети цео град.

Обележја и симболи

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Buddy Bears који су били креирани 2001-ве године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао ’’у свету преносе поруку хармоније и мира’’.

Зоолошки вртови

Берлински зоолошки врт поседује више од 15.000 животиња.

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године, и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету. Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту, који је у њему и рођен, децембра 2006.

Други берлински зоо-врт, Тирпарк Фридрихсфелде, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга, је, по својој површини, највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.

Образовање и наука

Универзитет

Технички универзитет у Берлину

• Слободни берлински универзитет [1]
• Humboldt-Universität zu Berlin [2]
• Технички универзитет у Берлину [3]
• Charité [4] (Medical Faculty of Freie and Humboldt-Universität)
• Universität der Künste [5]

Универзитет примењених наука

• Alice-Salomon-Fachhochschule für Sozialarbeit/-pädagogik [6]
• Evangelische Fachhochschule [7]
• Katholische Fachhochschule [8]
• Fachhochschule für Technik und Wirtschaft [9]
• Fachhochschule für Wirtschaft [10]
• Hochschule für Musik Hanns Eisler [11]
• Technische Fachhochschule [12]

Култура

Музеји

Unter den Linden

Музејско острво

• Музејско острво на коме се налазе Стари музеј (Altes Museum), Пергамонски музеј (Pergamonmuseum) и Стара национална галерија (Alte Nationalgalerie)
• Немачки музеј технологије у Кројцбергу
• Музеј поште и телекомуникација
• Нова национална галерија, једно од последњих дела Лудвиг Миес ван дер Рохеа
• Стара национална галерија, 19. век – слике и скулптуре
• Јеврејски музеј у Берлину
• Хамбуршка железничка станица
• Музеј европске културе
• Берлинска државна галерија
• Музеј Баухаус
• Broehan Museum
• Deutsche Guggenheim Museum
• Немачки музеј филма
• Музеј Кете Колвиц (Käthe Kollwitz Museum)
• Музеј европске културе
• Vitra Design Museum
• Бергруенска колекција (Пикасо и његово доба)
• Берлинска галерија слика
• Ф. Ц. Флик колекција
• Природњачки музеј (Museum für Naturkunde)
• Музеј саобраћаја и технике (Museum für Verkehr und Technik)
• Музеј историје медицине
• Документациони центар Берлинског зида
• Пруске палате и паркови у Берлину

Позоришта

Западно позориште (Theater des Westens)

• Schaubühne [13]
• Volksbühne [14]
• Немачко народно позориште [15]
• Берлински ансамбл [16]
• Западно позориште [17]
• Grips-позориште
• Позориште Максим Горки [18]
• Ренесансно позориште

Опере

• Немачка опера
• Градска опера Унтер ден Линден
• Комична опера

Клубови

• 2BE Club (Old WMF Location)
• Arena
• Bastard (Prater)
• Big Eden
• Icon
• Kalkscheune kalkscheune.de
• Kato
• Kinzo
• Knaack Club knaack-berlin.de
• Magnet magnet-club.de
• Maria am Ostbahnhof clubmaria.de
• Matrix
• Polar.tv
• Sage Club sage-club.de
• SO36
• Soda Club at Kulturbrauerei
• Steinhaus steinhaus-berlin.de
• Sternradio
• Tresor
• Watergate water-gate.de
• WMF (Café Moskau) wmfclub.de
• 90°

Спорт

• 1936. године. Берлин је био домаћин Летњим олимпијским играма.

Транспорт

Јавни градски саобраћај

• U-Bahn, (У-воз) – систем подземног метроа
• S-Bahn, (С-воз) - првенстваено надземни метро систем

Погледајте Берлински метро

• Берлинска главна железничка станица
• Tram/Straßenbahn, трамвајски систем. Нарочито распрострањен у источном делу
• Аутобуски саобраћај
• Фериботи
• У сва превозна средства јавног градског саобраћаја се може ући једном картом
• Мапа тренутне јавне саобраћајне мреже (BVG)

Аеродроми

Међународни аеродром Тегел

Берлин располаже са два комерцијална аеродрома. Прометнији, Међународни аеродром Тегел (TXL) и Међународни аеродром Шенефелд (SXF) су 2009. заједно превезли више од 21 милион путника. Према летњем реду летења из 2010. године заједно су опслуживали 166 дестинација (од тога 123 европске) у 50 земаља. Аеродром Тегел се налази у оквиру градског подручја Берлина и представља европско авио чвориште компаније Ер Берлин. Са друге стране, Шенефелд углавном користе нискотарифне авио-компаније, пошто се налази изван југоисточне границе Берлина, у држави Бранденбург.

Власти у Берлину планирају да, од марта 2013, преусмере сав берлински ваздушни саобраћај на новији аеродром Шенефелд, који ће бити преименован у аеродром Берлин-Бранденбург. Ту би се отворило и европско авио чвориште које би се користило за летове ка Азији.

Трећи берлински аеродром, Темпелхоф (THF) је затворен 2006. године.

Луке

• Westhafen (Западна лука) – највећа лука у Берлину 173000 квадратних метара, за пшеницу и тешка добра.
• Südhafen (Јужна лука) – површине од око 103000 метара квадратних, за пшеницу и тешка добра.
• Berlin Osthafen (Источна лука) – површине 57500 метара квадратних, и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
• Hafen Berlin Neukölln (Лука Нојкелн) – са само 19000 метара квадратних, намања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација

• Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.

• Берлин је учествовао у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.

• Берлин је 2009. организовао Светско првентство у атлетици.

Побратимљени градови и међународна сарадња

Берлин је побратимљен са следећим градовима:

Лос Анђелес (Калифорнија, САД), од 27. јуна 1967. Париз (Француска), од 2. јула 1987. Мадрид (Шпанија), од 4. новембра 1988. Истанбул (Турска), од 17. новембра 1989. Москва (Русија), од 12. новембра 1990. Варшава Пољска), од 12. августа 1991. Будимпешта (Мађарска), од 14. децембра 1991. Брисел (Белгија), од 1. јуна 1992. Џакарта (Индонезија), од 22. априла 1992.

Ташкент (Узбекистан), од 30. априла 1993. Мексико Сити (Мексико), од 1. септембра 1993. Пекинг (Кина), од 5. априла 1994. Токио (Јапан), од 14. маја 1994. Буенос Ајрес (Аргентина), од 19. маја 1994. Праг (Чешка), од 10. јуна 1995. Виндхук (Намибија), од 6. јула 2000. Лондон (Уједињено Краљевство), од 10. октобра 2000.

Спољашње везе

Портал Немачка Део Википедије посвећен темама везаним за Немачку.

• Илусторвана Политика - чланак о Берлину
• Званична интернет презентација Берлина
• Панораме Берлина
• Alt-Berlin Архива историјских мапа Берлина, од 1738. до данас. (На немачком)
• Статистика Берлина (На немачком)
• Берлински уметници
• Слике берлина од 1989. до 1999.
• Берлин на Wikitravel-у
• Берлинска архитектура
• Уметност, музика и култура у Берлину