Стапедектомија — разлика између измена
→Компликације: Glasscock ME, Storper IS, Haynes DS, Bohrer PS (September 1995). "Twenty-five years of experience with stapedectomy". The Laryngoscope. 105 (9 Pt 1): 899–904. |
|||
Ред 55: | Ред 55: | ||
== Компликације == |
== Компликације == |
||
Као могуће компликације стапедектомије могу се јавити:<ref>{{Cite journal|last1=Savić|first1=D.|last2=Djerić|first2=D.|date=May 1991|title=[Complications of stapedectomy involving the middle ear structures]|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1792562/|journal=Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo|volume=119|issue=5–6|pages=130–133|issn=0370-8179|pmid=1792562}}</ref><ref>{{Citation|last1=Dawes|first1=J. D. K.|title=Complications of stapedectomy|date=1985|url=https://doi.org/10.1007/978-94-009-5002-3_49|work=Surgery and Pathology of the Middle Ear: Proceedings of the International Conference on ‘The Postoperative Evaluation in Middle Ear Surgery’ held in Antwerp on June 14–16, 1984|pages=201–205|editor-last=Marquet|editor-first=Jean F. E.|place=Dordrecht|publisher=Springer Netherlands|language=en|doi=10.1007/978-94-009-5002-3_49|isbn=978-94-009-5002-3|access-date=2022-03-27|last2=Welch|first2=A. R.}}</ref> |
|||
Као могуће компликације стапедектомије могу се јавити: |
|||
* Парализа лица |
* Парализа лица |
Верзија на датум 2. мај 2023. у 18:10
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Стапедектомија је микрохируршка интервенција на средњем уху, која се изводи у циљу обнављања физиолошког механизма преноса звука потпуним или делимичним обнављањем вибрације течности унутар пужнице, повећањем комуникације и секундарним појачањем звука, што би требало да доведе нивое слуха до прихватљивих прагова.[1] Према томе стапедектомије служи као начин да се поново успостави пренос звука кроз ланац ушних костију који је вероватно био укрућен током болести познате као отосклероза, и резултовала кондуктивним губитком слуха. Најважнији фактор за успешан хируршки исход је искуство хирурга који користи савремене технике и технологије које се стално мењају у овој области.
Историја
Поступак стапедектомије први пут је изведен 1892. године, када је Frederick L. Jack урадио двоструку стапедектомију пацијенту који наводно још увек имао слух десет година након поступка.[1][2][3]
Након више од 150 година John Shea је препознао важност овог поступка и раних 1950-их и предложио употребе протезе која имитира стуб.[4]
Шест година касније John J. Shea је 1. маја 1956. године са потпуним успехом извео прву стапедектомију тефлонском протезом стапеса на пацијенту са отосклерозом.[5]
Релевантна анатомија
Слушне кошчице леже у бубној дупљи и преносе звучне таласе од бубне опне у унутрашње уво. Има их три, и то, идући од споља ка унутра:
Слушне кошчице су зглобљене међусобно и то: чекић с наковањем помоћу непокретног зглоба, а наковањ са узенгијом (стапесом) покретним зглобом.
Слушне кошчице пружају се од спољашњег, мембранозног до унутрашњег, лавиринтног зида бубне дупље. Чекић, који је најлатерарнија кошчица, уткан је у фиброзни слој мембране тyмпани, и то својом дршком чекића (manubrium mallei) и спољашњим наставком (processus lateralis). Узенгија, која је најмедијалнија кошчица, углављена је својом базом узенгије (basis stapedis) у тремни прозор (fenestra vestibuli), на лавиринтном зиду бубне дупље.
Чекић је највећа од три слушне кошчице. Његови саставни делови су: 1) глава чекића (caput mallei), која представља горњи проширени део кошчице, зглобљен са телом наковања; 2) врат чекића (collum mallei), који лежи испод главе; 3) дршка чекића (manubrium mallei), која се пружа наниже, а уткана је у фиброзни слој мембране тyмпани; 4) спољашњи наставак (procesus lateralis), који је такође уткан у фиброзни слој бубне опне, на чијој спољашњој страни проузрокује чекићно испупчење (prominentia mallearis), 5) предњи наставак (processus anterior), који је знатно дужи од претходног, а углављен је у петротимпаничну пукотину (fissura petrotympanica).
Наковањ се налази унутра и иза чекића, а састоји се из: 1) тела наковња (corpus incudis), на коме се налази седласта зглобна површина за зглобљавање са главом чекића; 2) дугог крака (crus longum), који се пружа управно наниже, паралелно са дршком чекића, а на доњем крају носи зглобну површину за зглобљавање са главом узенгије; 3) кратког крака (crus breve), који је управљен уназад.
Узенгија је најмања и најмедијалнија слушна кошчица. Њени саставни делови су: 1) глава узенгије (caput stapedis), која се зглобљава са дугим краком наковња, помоћу правог покретног зглоба; 2) предњи крак (crus anterius), који је раван; 3) задњи крак (crus posterius), који је савијен и дужи од предњег крака; 4) база узенгије (basis stapedis), која је углављена у тремни прозор (fenestra vestibuli). Предњи и задњи крак узенгије спајају њену главу са крајевима базе узенгије, ограничавајући отвор узенгије.
-
Локација осикуларног ланца у уху
-
Стапес десног уха
-
Стапес: релативна величина
Индикације
Сврха било ког поступка постављања узенгије је да обнови вибрацију течности унутар пужнице; побољша комуникацију и секундарно пјача звук, доводећи ниво чујности до прихватљивог прага.[3]
Када стремен постане непомичан, особа губи способност да чује. То се обично дешава из два разлога:
- урођена мана,
- аномалија темпоралне кости повезана са прекомерном минерализацијом (отосклероза).[6]
Стапедектомија је посебно честа индикација за лечење пацијената са отосклерозом.[7]
Генерално, индикације за стапедектомију могу бити следеће:
- проводни губитак слуха услед непокретности узенгије,
- несклад између проводљивости звука у кости и ваздуху који је више од 40 децибела.[8]
Контраиндикације
Контраиндикације за стапедектомију су:[1]
- стања декомпензације, тешка болест пацијента,
- проблем са слухом само у једном уху,
- мала функционална резерва пужева,
- осећај звона и буке у ушима, вртоглавица,
- активне отосклеротске зоне,
- ако пацијент има сталне проблеме са равнотежом, као што је истовремена Мениерова болест са губитком слуха од 45 дБ или више на 500 Хз и са губитком високог тона.[9]
Компликације
Као могуће компликације стапедектомије могу се јавити:[10][11]
- Парализа лица
- вртоглавица у периоду непосредно после операције
- повраћање
- цурење перилимфе
- пуцање бубне опне
- мртви лавиринт
- перилимфна фистула
- лавиринтитис
- гранулом (репаративни)
- тинитус
Када се стапедектомија уради у средњем уху са урођеном аномалијом, резултати могу бити одлични, али је ризик од оштећења слуха већи него када се кост узенгије уклони и замени (за отосклерозу). Ово је првенствено због ризика од додатних аномалија присутних у урођеном абнормалном уху. Ако постоји висок притисак у одељку за течност који се налази одмах испод подножја узенгије, онда може доћи до перилимфатичног цурења када се уклони узенгија. Чак и без непосредних компликација током операције, увек постоји забринутост да се перилимфна фистула формира после операције.
Према једној 25-годишњој студије (са преко 900 пацијената који су били подвргнути стапедектомији и стапедотомији), стопе компликација су следеће:[12]
- репаративни гранулом 1,3%,
- перфорација бубне опне 1,0%,
- укупан сензорнеурални губитак слуха 0,6%,
- делимични сензорнеурални губитак слуха 0,3%,
- вртоглавица 0,3%.
Извори
- ^ а б в Toscano, Michael L.; Shermetaro, Carl (2023), Stapedectomy, StatPearls Publishing, PMID 32965876, Приступљено 2023-05-02
- ^ Souza JC, Bento RF, Pereira LV, Ikari L, Souza SR, Della Torre AA, Fonseca AC. Evaluation of Functional Outcomes after Stapes Surgery in Patients with Clinical Otosclerosis in a Teaching Institution. Int Arch Otorhinolaryngol. 2016 Jan;20(1):39-42
- ^ а б Bajaj Y, Uppal S, Bhatti I, Coatesworth AP. Otosclerosis 3: the surgical management of otosclerosis. Int J Clin Pract. 2010 Mar;64(4):505-10.
- ^ Nazarian R, McElveen JT, Eshraghi AA. History of Otosclerosis and Stapes Surgery. Otolaryngol Clin North Am. 2018 Apr;51(2):275-290.
- ^ Cheng HCS, Agrawal SK, Parnes LS. Stapedectomy Versus Stapedotomy. Otolaryngol Clin North Am. 2018 Apr;51(2):375-392.
- ^ Markou, Konstantinos; Goudakos, John (2009). „An overview of the etiology of otosclerosis”. European archives of oto-rhino-laryngology: official journal of the European Federation of Oto-Rhino-Laryngological Societies (EUFOS): affiliated with the German Society for Oto-Rhino-Laryngology - Head and Neck Surgery. 266 (1): 25—35. ISSN 1434-4726. PMID 18704474. doi:10.1007/s00405-008-0790-x.
- ^ Saumil N. Merchant,a,b,c John J. Rosowski,a,b,c and Michael J. McKennaa,b,c Superior Semicircular Canal Dehiscence Mimicking Otosclerotic Hearing Loss Adv Otorhinolaryngol. 2007; 65: 137–145.
- ^ Batson, Lora; Rizzolo, Denise (2017). „Otosclerosis: An update on diagnosis and treatment”. JAAPA: official journal of the American Academy of Physician Assistants. 30 (2): 17—22. ISSN 1547-1896. PMID 28060022. doi:10.1097/01.JAA.0000511784.21936.1b.
- ^ Issa, T. K.; Bahgat, M. A.; Linthicum, F. H.; House, H. P. (1983). „The effect of stapedectomy on hearing of patients with otosclerosis and Meniere's disease”. The American Journal of Otology. 4 (4): 323—326. ISSN 0192-9763. PMID 6859241.
- ^ Savić, D.; Djerić, D. (мај 1991). „[Complications of stapedectomy involving the middle ear structures]”. Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo. 119 (5–6): 130—133. ISSN 0370-8179. PMID 1792562.
- ^ Dawes, J. D. K.; Welch, A. R. (1985), Marquet, Jean F. E., ур., „Complications of stapedectomy”, Surgery and Pathology of the Middle Ear: Proceedings of the International Conference on ‘The Postoperative Evaluation in Middle Ear Surgery’ held in Antwerp on June 14–16, 1984 (на језику: енглески), Dordrecht: Springer Netherlands, стр. 201—205, ISBN 978-94-009-5002-3, doi:10.1007/978-94-009-5002-3_49, Приступљено 2022-03-27
- ^ Glasscock ME, Storper IS, Haynes DS, Bohrer PS (September 1995). "Twenty-five years of experience with stapedectomy". The Laryngoscope. 105 (9 Pt 1): 899–904.
Спољашње везе
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |