Унутрашње уво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Унутрашње уво
Gray923.png
Кохлеа (пуж) и вестибулум (трем), гледано одозго.
Bony labyrinth.srpski.jpg
Коштани лавиринт (поглед са спољне стране)

Map =

Латински Аuris interna
Грејова анатомија subject #232 1047 ((en))
Артерија labyrinthine artery
MeSH Inner+ear ((en))

Унутрашње уво, ушни лавиринт (лат. auris interna) је једна од засебних анатомских целина ува смештена медијално од средњег ува, у којој базални део пужа представља медијални зид шупљине и састоји се из два дела слушног-акаустичног (лат. pars acustica) и дела за одржавање равнотеже-вестибуларног (лат. pars vestibularis). Унутрашње уво чини замршен систем цеви и шупљина, окружених тврдом склеротичном кости коју која има назив коштани лавиринт. У њему се налази мембранозни лавиринт, орган ектодермалног порекле, и у коме завршава акустични или вестибуларни део осмог живца.

Иако чини засебну анатомску целину, унутрашње уво представља посебан спој двају периферних анализатора - органа слуха и равнотеже. Како је орган слуха настало диференцијацијом из вестибуларног апарата, многе морфолошке, физиолошке и патолошке особине ова два органа остале су заједничке.

Због ограниченог простора у пирамиди темпоралне кости, и због потреба обављања функција, ове структуре имају компликован систем канала и проширења, који је по томе и добио назив „лавиринт“.

Грађа[уреди]

Основне структуре унутрашљег ува су; коштани лавиринт, мембранозни лавиринт. Унутрашњем уву припада и унутрашњи слушни ходник (лат. meatus acusticus internus) кроз који пролази заједнички живац органа слуха и вестибуларног апарата (лат. nervus statoacusticus), затим интермедијални и живац лица (лат. n. facialis et intermedius) и артерија лавиринта (лат. arteria labyrinthi).

Коштани лавиринт[уреди]

Унутрашње уво-пресек кроз слепоочну кост
1 = лат. Pars squamosa (сквамозни део)
2 = лат. Spina suprameatalis (супрамалеолани гребен)
3 = лат. Meatus acusticus externus (спољашњи ушни ходник)
4 = лат. Pars tympanica (тимпанични део)
5 = лат. Processus mastoideus (мастоидни наставак)
6 = лат. Fenestra vestibuli ovalis (овални тремни прозор)
7 = лат. Promontorium (гремен између овалног и округлог прозора)
8 = лат. Fenestra cochleae rotunda (пужни отвор)
9 = лат. Eminentia pyramidalis (пирамидална еминенција, удубљење мишића стапедијуса)
10 = лат. Apertura tympanica canaliculi chordae tympani (отвор за пролазак живца лица и комуникацију са спољним ваздухом);
11 = лат. Sulcus tympanicus (тимпанични жлеб)
12 = лат. Aditus ad antrum (шупљина у мастоидном наставку)
13 = лат. Canalis nervi facialis (канал живца лица)
14 = лат. Cochlea (пуж)

Коштани лавиринт или отичка капсула, (лат. Labyrhintus osseos) је примарна анатомска структура унутрашњег ува, која лежи нешто иза и унутра од бубне дупље и која се састоји од три дела централног дела вестибулума, предњег-доњег званог пуж (лат. (cochlea) и горњег или задњег који се састоји од три коштана полукружна канала (лат. canales semicirculares ossei) Дебљина зидова коштаног лавиринта износи свега 1-2 мм

Предњи-доњи део коштани лавиринта, чини пуж, кохлеа (лат. (cochlea) у коме је смештен слушни орган. Иза пужа, а испред полукружних канала у овом делу коштаног лавиринта налазе се трем (вестибулум), централни део коштаног лавиринта.

Централни део коштаног лавиринта, је предворје, трем (лат. vestibulum) као централне шупљине лавиринта која има облик призме са многобројним отворима.

Задњи-горњи део коштаног лавиринта чине коштани полукружни канали (лат. canales semicirculares ossei), ​​којих има три, и који су постављени у различите равни простора. Отварају се у шупљини трема са оба своја крака. Изузетак чине предњи и задњи полукружни канали, који спајајући се својим задњим крацима, чине заједнички крак (лат. crus communе)

На унутрашњем зиду лавиринта налазе се плитка коштана удубљења уз која су приљубљене мешница (лат. utriculus) и кесица (лат. sacculus), као и рупичасте површине (лат. maculae cribrosae) кроз које пролазе гранчице вестибуларног дела вестибулокохлеарног живца. На овом зиду се налази и улазни отвор тремног канала (лат. aqeuductus vestibuli)), кроз који опнасти ендолимфатични канал (лат. ductus endolymphaticus) напушта пирамиду темпоралне кости.

Између коштаног лавиринта и мембранозног лавиринта који је уметнут у коштани и прати његов облик, налази се простор испуњен перилимфом, која је по свом саставу слична ликвору. Перилимфа садржи висок ниво натријума, а мало калијума.

Пуж[уреди]

Предње-доњи део коштаног лавиринта чини пуж-кохлеа (лат. cochlea) који асоцира на кућицу пужа са два и по завоја. Базални завој је највећ и чини основу пужа, средњи је мањи, а апикални формира купасти врх (лат. apex) пужа. Базални завој се избочује према средњем уву као промонториум, а на његовом доњем делу је округли прозор, који се због тога зове и пужни прозор лат. fenestra cochleae.

Канал пужа се у ствари обавија око шупље коштане купе - стожера (лат. modiolus), у коме је смештен спирални ганглион-(лат. Corti). Са модиолуса полази коштана преграда (лат. lamina spiralis ossea), која делимично дели целом дужином канал пужа. Потпуну преграду употпуњава мембранозни лавиринт, тако да је канал пужа тиме подељен на две скале - горњу (лат. scala vestibuli) и доњу ({јез-лат|scala tympani}}). Преграда недостаје једино на врху пужа, где постоји отвор (лат. helicotrema) преко кога две скале међусобно комуницирају.

Вестибулум[уреди]

Централни део коштаног лавиринта чини вестибулум у који су смештене две кесице мембранозног лавиринта утрикулус (мешница) и сакулус (кесица), потом канал који их спаја, затим канал који води према ендолимфатичној кесици, а на предњем зиду је отвор који води према пужу. На спољњем зиду вестибулума налази се овални отвор (лат. fenestra ovalis) у коме лежи плочица треће кошчице средњег ува (лат. stapes), па се зато овај прозор зове још и тремни прозор (лат. fenestra vestibuli).

Vestibular organs- canals, otolith, cochlea.srpski-1.JPG

Полукружни канали[уреди]

Задњи-горњи део коштаног лавиринта чине три полукружна коштана канала која полазе и завршавају у вестибулуму и која су размештена у три равни. Ове равни нису међусобом потпуно ортогоналне нити се поклапају са одговарајућим равнима простора, па су због тога и канали добијали различита имена:

  • Спољни полукружни канал (латерале) заузима, при вертикалном положају главе, угао од 30° према хоризонтали, па је правилнији назив спољни, него хоризонтални канал.
  • Горњи полукружни канал (супериор) се назива још и предњи (антериор), јер лежи у приближно сагиталној равни управно на осу пирамиде,
  • Задњи полукружни канал (постериор) носи назив и фронтални-чеони, јер је паралелан са целом задњом страном пирамиде, као и са њеном осом.

Сва три полукружна канала, близу једног од својих ушћа у трему-вестибулум има вретенасто проширење (ампулу) у којој је смештен одговарајући сензорни апарат.

Мембранозни лавиринт[уреди]

Ради што безбеднијег функционисања сензорни елементи оба органа (слуха и равнотеже) смештена су у мембранозном лавиринту (лат. labyrinthus membranaceus) који се налази у коштаном лавиринту (лат. labyrinthus osseus). Задње-горњи део лавиринта, или лавиринт у ужем смислу, припада вестибуларном апарату док се у његовом предње-доњем делу, или пужу, налази периферни рецепторни органа слуха - Кортијев орган.

Опнасти систем[уреди]

Опнасти систем канала мембранозног лавиринта у основи подсећа на коштани, с тим што им је лумен неколико пута мањи а показује и неке специфичности грађе. Тако у јединственом коштаном вестибулуму постоје две мембранозне кесице:

  • Утрикулус или мешница , је димензија 4 x 2 мм у којој се налази хоризонтално постављена макула мешнице (
    macula utriculi
    ) и пет отвора мембранозних полукружних канала који из њега полазе;
  • Сакулус или кесица, пречника око 2 мм у којој се налази вертикално постављена макула кесице (лат. macula sacculi).

Две кесице спаја (лат. ductus utriculosaccularis) а сакулус је везан за кохлеу дуктус-ом реуниенс-ом. Сваки од мембранозних полукружних канала има своју ампулу близу једног од отвора у утрикулусу, с тим што горњи и задњи полукружни канал имају своје друге крајеве спојене у један заједнички. Сваку ампулу по средини дели криста састављена од сензорних ћелија, чије су цилије смештене у желатинастој маси и са њом чине купулу. Из макула и криста полазе влакна статичког дела осмог можданог живца.

Мембранозни пуж (лат. ductus cochlearis) заједно са коштаном ламином спиралис чини поделу између двеју скала пужа, па се зове средишња скала. Дужине је око 35 мм а на пресеку троугластог облика. Основу тог троугла и границу према скали тимпани чини базална мембрана, најужа на почетку базалног завоја кохлеје, а све шира што се иде ближе врху.

Границу према скали вестибули чини танка мембрана Рејснери, а према коштаном зиду је спирални лигамент са крвним судовима из којих се лучи ендолимфа. У друге две скале је перилимфа. На базиларној мембрани лежи сензорни епител органа слуха у посебној структури названој Кортијев орган. Он има три реда спољњих и један ред унутрашњих сензорних ћелија смештених међу потпорним ћелијама и прекривених посебном мембраном (лат. membrana tectoria) која додиром са цилијама изазива слушни надражај. Влакна статичког и акустичког дела осмог живца пролазе заједно кроз унутрашњи акустички отвор, дуг око 10 а пречника око 5 мм, који се отвара у задњој можданској јами.

Кроз унутрашњи слушни ходник пролазе још живац лица, као и артерија лабиринта, терминална гране артерије базиларис. По изласку ис унутрашњег слушног ходника влакна статичког и акустичног дела се раздвајају и долазе до одговарајућих синапси у продуженој мождини. Она одатле преко бројних једара у можданом стаблу досежу до одговарајуих кортикалних центара.

Извори[уреди]

  1. The Internal Ear or Labyrinth (Auris Interna) education.yahoo.com
  2. Radmila Kovačević, Čulo sluha, Prirodno matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju Predmet: Osnovi neurobiologije Šk. 2010/11
  3. Slobodanka Lemajić-Komazec „Evaluacija auditivnog i vestibularnog sistema kod pacijenata sa multiplom sklerozom“ Doktorska disertacija, Novi Sad, 2011.
  4. Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија, Савремена администрација Београд 1999 ISBN 86-387-0599-9

Спољашње везе[уреди]