Пређи на садржај

Шлагер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Жанр популарне музике}}{{rut}}
⚫
'''Шлагер''' је термин за стил или врсту [[забавна музика |забавне музике]]. Настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из [[оперета]] извођене ван музичке сцене. Касније настају и оригиналне [[Композиција (музика)|композиције]]. Отуда и израз шлагер (немачки -{Schlag}--удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину.<ref>[{{cite web|title=Zabavna muzika- istorija |url=https://sites.google.com/site/zabavnaamuzikaa/ |website=sites.google.com |accessdate=24. 1. 2019}}] Историја забавне музике</ref>
{{Музички жанр
| Жанр = Шлагер
| color =
| bgcolor =
| image =
| imagesize =
| caption =
| Стилско порекло = '''Original'''
{{hlist|[[pop music|Pop]]|[[rock and roll]]|[[swing music|swing]]|[[Country music|country]]|[[folk music|folk]]}}
'''Subsequent:'''{{hlist|[[pop music|Pop]]|[[Europop]]|[[Country music|country]]|[[folk music|folk]]}}
| Културолошко порекло = 1950s, West Germany,<ref>Creekmur, Corey K., and Linda Y. Mokdad. The International Film Musical. Edinburgh University Press, 2012.</ref> East Germany and Austria
| Типични инструменти =
| Мејнстрим популарност=
| Изведени облици =
| Поджанрови = [[Dansband]]
| Фузиони жанрови =
| Регионалне сцене = {{hlist|[[Central Europe]]|[[Northern Europe]]|[[Southeast Europe]]}}
| other_topics =
| Локалне сцене =
| Остале теме = [[Music of Germany]]
}}

⚫
'''Шлагер''' је термин за стил или врсту [[забавна музика |забавне музике]].<ref name="ASEPMP"/> Настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из [[оперета]] извођене ван музичке сцене. Касније настају и оригиналне [[Композиција (музика)|композиције]]. Отуда и израз шлагер (немачки -{Schlag}--удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину.<ref>[{{cite web|title=Zabavna muzika- istorija |url=https://sites.google.com/site/zabavnaamuzikaa/ |website=sites.google.com |accessdate=24. 1. 2019}}] Историја забавне музике</ref>


У Југославији су шлагери били веома популарни у периоду од 1960. до 1990. године. У то време је био веома познат музички фестивал [[Ваш шлагер сезоне]] у [[Сарајево|Сарајеву]].
У Југославији су шлагери били веома популарни у периоду од 1960. до 1990. године. У то време је био веома познат музички фестивал [[Ваш шлагер сезоне]] у [[Сарајево|Сарајеву]].

''Schlager'' is a loanword from German. It also came into some other languages (such as [[Danish language|Danish]], [[Norwegian language|Norwegian]], [[Swedish language|Swedish]], [[Dutch language|Dutch]], [[Czech language|Czech]], [[Hungarian language|Hungarian]], [[Lithuanian language|Lithuanian]], [[Latvian language|Latvian]], [[Estonian language|Estonian]], [[Serbian language|Serbian]], [[Turkish language|Turkish]], [[Russian language|Russian]],<ref>{{GSEn|124204|Шлягер (Shlyager)}}</ref> [[Hebrew]], and [[Romanian language|Romanian]],<ref>{{cite web|url=http://dexonline.ro/definitie/%C8%99lag%C4%83r|title=Dexonline|website=Dexonline.ro|access-date=8 July 2018}}</ref> for example), where it retained its meaning of a "(musical) hit". The style has been frequently represented at the [[Eurovision Song Contest]]<ref name="GoldenJubilee">{{cite web|first=Patrick |last=Jaquin |date=1 December 2004 |url=http://www.ebu.ch/en/union/diffusion_on_line/television/tcm_6-8971.php |archive-url=https://web.archive.org/web/20040811033906/http://www.ebu.ch/en/union/diffusion_on_line/television/tcm_6-8971.php |url-status=dead |archive-date=11 August 2004 |title=Eurovision's Golden Jubilee |publisher=[[European Broadcasting Union]] |access-date=18 July 2009}}</ref><ref name="Eurovision network">{{cite web |title=Eurovision: About us – who we are |url=https://www.eurovision.net/about/whoweare |publisher=[[Eurovision (network)|Eurovision Song Contest]] |access-date=28 June 2020}}</ref><ref>{{cite web |last=Sommerlad |first=Joe |title=Eurovision 2019: What exactly is the point of the annual song contest and how did it begin? |url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/tv/news/eurovision-2019-song-contest-what-is-the-point-purpose-pop-history-a8916801.html |work=[[The Independent]] |access-date=27 June 2020 |date=18 May 2019}}</ref> and has been popular since the contest began in 1956,<ref name="ASEPMP" /> although it is gradually being replaced by other [[pop music]] styles.


== Централна Европа ==
== Централна Европа ==

Корени немачког шлагера су стари. Првобитно је то значило погодити или ударити. Прва употреба речи примењена на музику, у њеном првобитном значењу, била је у критици уводне вечери у новинама ''Виенер Фремден-Блатт'' 17. фебруара 1867. о [[Плави Дунав|Плавом Дунаву]] од [[Јохан Штраус Млађи|Јохана Штрауса Млађег]].<ref>Norbert Linke: ''Musik erobert die Welt. Wie die Wiener Familie Strauß die „Unterhaltungsmusik“ revolutionierte''. Herold, Wien 1987, {{ISBN|3-7008-0361-3}}, S. 204.</ref> Један од предака шлагер музике у њеном садашњем значењу може бити оперета, која је била веома популарна почетком двадесетог века. Током 1920-их и 1930-их, Comedian Harmonists и [[Руди Шурике]] су поставили темеље за ову нову музику.<ref>{{Cite news|url=http://www.spiegel.de/einestages/deutsches-liedgut-a-949272.html|title=Der Schlager hat sich selbst entmannt|last=Alsmann|first=Götz|date=8 May 2008|work=[[Der Spiegel]]|access-date=26 September 2015|language=de}}</ref> Познати шлагер певачи 1950-их и раних 1960-их су [[Лале Андерсен]], [[Fredi Kvin|Фреди Квин]], [[Иво Робић]], Герхард Вендланд, [[Катарина Валенте]], [[Маргот Ескенс]] и [[Кони Фробос]] . Шлагер је достигао врхунац популарности у Немачкој и Аустрији 1960-их (са [[Петер Александар (аустријски глумац и певач)|Питером Александром]] и [[Рој Блек (певач)|Ројем Блеком]] ) и почетком 1970-их. Од средине 1990-их до раних 2000-их, шлагер је такође доживео опсежно оживљавање у Немачкој од стране, на пример, [[Гилд Хорн|Гилда Хорна]],<ref name="ASEPMP">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Eq7nilnv93cC|title=A Song for Europe: Popular Music and Politics in the Eurovision Song Contest|last=Raykoff|first=Ivan|last2=Deam Tobin|first2=Robert|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2007|isbn=9780754658795|location=London England and Burlington, Vt. USA|pages=37–58}}</ref> [[Дитер Томас Кун|Дитера Томаса Куна]], [[Мишел (немачка певачица)|Мишел]] и [[Петар Перле|Петра Перле]]. [[Ноћни клуб|Плесни клубови]] би свирали низ наслова шлагера током вечери, а формирани су и бројни нови бендови специјализовани за шлагер [[Обрада песме|верзије]] 1970-их и новији материјал.
Корени немачког шлагера су стари. Првобитно је то значило погодити или ударити. Прва употреба речи примењена на музику, у њеном првобитном значењу, била је у критици уводне вечери у новинама ''Виенер Фремден-Блатт'' 17. фебруара 1867. о [[Плави Дунав|Плавом Дунаву]] од [[Јохан Штраус Млађи|Јохана Штрауса Млађег]].<ref>Norbert Linke: ''Musik erobert die Welt. Wie die Wiener Familie Strauß die „Unterhaltungsmusik“ revolutionierte''. Herold, Wien 1987, {{ISBN|3-7008-0361-3}}, S. 204.</ref> Један од предака шлагер музике у њеном садашњем значењу може бити оперета, која је била веома популарна почетком двадесетог века. Током 1920-их и 1930-их, Comedian Harmonists и [[Руди Шурике]] су поставили темеље за ову нову музику.<ref>{{Cite news|url=http://www.spiegel.de/einestages/deutsches-liedgut-a-949272.html|title=Der Schlager hat sich selbst entmannt|last=Alsmann|first=Götz|date=8 May 2008|work=[[Der Spiegel]]|access-date=26 September 2015|language=de}}</ref> Познати шлагер певачи 1950-их и раних 1960-их су [[Лале Андерсен]], [[Fredi Kvin|Фреди Квин]], [[Иво Робић]], Герхард Вендланд, [[Катарина Валенте]], [[Маргот Ескенс]] и [[Кони Фробос]] . Шлагер је достигао врхунац популарности у Немачкој и Аустрији 1960-их (са [[Петер Александар (аустријски глумац и певач)|Питером Александром]] и [[Рој Блек (певач)|Ројем Блеком]] ) и почетком 1970-их. Од средине 1990-их до раних 2000-их, шлагер је такође доживео опсежно оживљавање у Немачкој од стране, на пример, [[Гилд Хорн|Гилда Хорна]],<ref name="ASEPMP">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Eq7nilnv93cC|title=A Song for Europe: Popular Music and Politics in the Eurovision Song Contest|last=Raykoff|first=Ivan|last2=Deam Tobin|first2=Robert|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2007|isbn=9780754658795|location=London England and Burlington, Vt. USA|pages=37–58}}</ref> [[Дитер Томас Кун|Дитера Томаса Куна]], [[Мишел (немачка певачица)|Мишел]] и [[Петар Перле|Петра Перле]]. [[Ноћни клуб|Плесни клубови]] би свирали низ наслова шлагера током вечери, а формирани су и бројни нови бендови специјализовани за шлагер [[Обрада песме|верзије]] 1970-их и новији материјал.


Ред 9: Ред 35:


Немци виде шлагер као своју кантри музику, а америчка кантри и тексашко-мексичка музика су главни елементи у култури шлагера. („Is this the way to Amarillo (Да ли је ово пут за Амарило)“ се редовно пушта у шлагер контексту, обично у оригиналу на енглеском језику.)
Немци виде шлагер као своју кантри музику, а америчка кантри и тексашко-мексичка музика су главни елементи у култури шлагера. („Is this the way to Amarillo (Да ли је ово пут за Амарило)“ се редовно пушта у шлагер контексту, обично у оригиналу на енглеском језику.)

Stylistically, schlager continues to influence German "party pop" or "party-schlager" (e.g. "[[Layla (DJ Robin & Schürze song)|Layla]]", 2022):<ref>{{Cite web |last=Koch |first=Tanit |last2=mattwithers |date=2022-07-27 |title=Germansplaining: The song of the silly season |url=https://www.theneweuropean.co.uk/germansplaining-the-song-of-the-silly-season/ |access-date=2022-10-10 |website=The New European |language=en-GB}}</ref> that is, music most often heard in [[après-ski]] bars and [[Majorca]]n mass [[disco]]s. Contemporary schlager is often mingled with [[Volkstümliche Musik]]. If it is not part of an ironic kitsch revival, a taste for both styles of music is commonly associated with folksy pubs, fun fairs, and bowling league venues. In the English-speaking world, the most popular group to have included elements of schlager in their style is probably [[ABBA]], a band that mixed traditional Swedish music, schlager, and pop-rock to create their own sound.<ref>Harrison, A., "[https://www.bbc.com/culture/article/20140415-why-are-abba-so-popular Why are ABBA so popular?]," ''BBC Online'', 21 October 2014. Retrieved 5 August 2022.</ref>

Between 1975 and 1981, German-style schlager became [[disco]]-oriented, in many ways merging with the mainstream disco music of the time. Singers such as Marianne Rosenberg recorded both schlager and disco hits. The song [[Moskau (song)|"Moskau"]] by German band [[Dschinghis Khan]] was one of the earliest modern, dance-based schlager, again showing how schlager of the 1970s and early 1980s merged with mainstream disco and [[Eurodisco|Euro-disco]]. Dschinghis Khan, while primarily a Euro-disco band, also played disco-influenced schlager.


== Види још ==
== Види још ==
Ред 19: Ред 49:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist|}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* T.W. Adorno with G. Simpson: 'On Popular Music', ''Studies in Philosophy and Social Science'', ix (1941), 17–48
* D. Brackett: ''Interpreting Popular Music'' (Cambridge, 1995)
* Brøvig-Hanssen, Ragnhild & Danielsen, Anne (2016). ''Digital Signatures: The Impact of Digitization on Popular Music Sound''. MIT Press. {{ISBN|9780262034142}}
*Larry Freeman: ''The Melody Lingers on: 50 Years of Popular Song'' (Watkins Glen, N.Y.: Century House, 1951). 212 p. ''N.B''.: Includes a chronology, "50 Years of Song Hits", on p.&nbsp;193-215.
* P. Gammond: ''The Oxford Companion to Popular Music'' (Oxford, 1991)
* Haddix, Chuck. ''Rags to Be-bop: the Sounds of Kansas City Music, 1890-1945''. [Text by] Chuck Haddix (Kansas City, Mo.: University of Missouri at Kansas City, University Libraries, Marr Sound Archives, 1991). Without ISBN
*P. Hardy and D. Laing: ''The Faber Companion to 20th-Century Popular Music'' (London, 1990/R)
* R. Iwaschkin: ''Popular Music: a Reference Guide'' (New York, 1986)
* J. Kotarba, B. Merrill, J. P. Williams, & P. Vannini ''Understanding Society through Popular Music.'' NY:Routledge, 2013 (second ed.) {{ISBN|9780415 641951}}
* Larkin, Colin. ''The Encyclopedia of Popular Music''. Oxford University Press, 2006 {{ISBN|9780195313734}} (10 volumes)
* R. Middleton: ''Studying Popular Music'' (Milton Keynes, 1990)
* Moore, Allan F., ed. ''Analyzing popular music''. Cambridge University Press, 2003.
* [[M. Sorce Keller]]: "Continuing Opera with Other Means: Opera, Neapolitan song, and popular music among Italian immigrants overseas", ''Forum Italicum'', Vol. XLIX(2015), No 3, 1- 20.
* {{Cite book|title = The New Oxford Companion Music, Volume 1: A-J|last = Arnold|first = Denis|publisher = Oxford University Press|year = 1983|isbn = 978-0-19-311316-9|pages = }}
* {{Cite book|title = The New Oxford Companion to Music, Volume 2: K-Z|last = Arnold|first = Denis|publisher = Oxford University Press|year = 1983|isbn = 978-0-19-311316-9|pages = }}
* {{Cite journal|url = https://www.amherst.edu/system/files/media/1080/Tagg%252520-%252520Analysing%252520Popular%252520Music-%252520Theory%25252C%252520Method%252520and%252520Practice%252520.pdf|title = Analysing popular music: theory, method and practice|author = Philip Tagg|date = 1982|journal = Popular Music|volume = 2|pages = 37–67|doi = 10.1017/S0261143000001227|citeseerx = 10.1.1.628.7469| s2cid=35426157 |access-date = 2018-10-13|archive-date = 2019-04-12|archive-url = https://web.archive.org/web/20190412110208/https://www.amherst.edu/system/files/media/1080/Tagg%2520-%2520Analysing%2520Popular%2520Music-%2520Theory%252C%2520Method%2520and%2520Practice%2520.pdf|url-status = live}}
* {{Cite book|title = Sounds and the City: Popular Music, Place and Globalization|last = Lashua|first = Brett|publisher = Palgrave Macmillan|year = 2014|isbn = 9781137283115|location = Basingstoke|pages = }}
* {{Cite book|title = Youth Studies: An Introduction|last = Furlong|first = Andy|publisher = Routledge|year = 2013|isbn = 9780203862094|location = London|pages = }}
* {{cite book|last=Christgau|first=Robert|author-link=Robert Christgau|chapter=Popular Music|year=1984|title=[[Collier's Encyclopedia]]|editor-last=Halsey|editor-first=William Darrach|chapter-url=http://www.robertchristgau.com/xg/music/collier.php|access-date=June 19, 2020|via=robertchristgau.com|archive-date=June 20, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200620065900/http://www.robertchristgau.com/xg/music/collier.php|url-status=live}}
* {{Cite book |last1=Middleton |first1=Richard |title=Grove Music Online |last2=Manuel |first2=Peter |publisher=Oxford Index |year=2001 |isbn=9781561592630 |pages=30 |chapter=Popular Music |author1-link=Richard Middleton (musicologist)}}
* {{Cite book|title = Studying Popular Music|last = Middleton|first = Richard|publisher = Open University Press|year = 1990|isbn = 978-0335152759|location = Philadelphia|pages = }}
* {{cite journal | last=BALLANTINE | first=CHRISTOPHER | title=Against Populism: Music, Classification, Genre | journal=Twentieth-Century Music | publisher=Cambridge University Press (CUP) | volume=17 | issue=2 | date=April 17, 2020 | issn=1478-5722 | doi=10.1017/s1478572220000043 | pages=247–267| s2cid=218800213 }}
* {{cite magazine | last1=Stephen L. Betts | first1=Jon Freeman | last2=Betts | first2=Stephen L. | last3=Freeman | first3=Jon | title=10 Essential Reggae Covers of Country Classics | magazine=Rolling Stone | date=July 2, 2019 | url=https://www.rollingstone.com/feature/reggae-country-music-best-songs-toots-maytals-854592/ | access-date=August 28, 2022}}
* {{cite journal | last=Lang | first=Pippa | title=Do Problem Music Subcultures [Heavy Metal & Hip-Hop] Cause Deviant Behaviour? | journal=Unpublished | year=2015 | doi=10.13140/RG.2.2.20835.60967 | url=http://rgdoi.net/10.13140/RG.2.2.20835.60967 | access-date=August 28, 2022 | page=}}
* {{Cite book|title = The Accessibility of Music: Participation, Reception and Contact.|last = Eisentraut|first = Jochen|publisher = Cambridge University Press|year = 2012|isbn = 9781139616294|location = Cambridge|pages = }}
* {{Cite journal|title = Popular music and school music education: Chinese students' preferences and dilemmas in Shanghai, China|journal = International Journal of Music Education|date = 2015-08-01|issn = 0255-7614|pages = 304–324|volume = 33|issue = 3|doi = 10.1177/0255761415569115|first1 = Wing-Wah|last1 = Law|first2 = Wai-Chung|last2 = Ho|hdl = 10722/229528| s2cid=55980020 |hdl-access = free}}
* {{cite book|last=Christgau|first=Robert|author-link=Robert Christgau|year=1981|title=Christgau's Record Guide: Rock Albums of the Seventies|publisher=[[Ticknor & Fields]]|isbn=0899190251|chapter=The Guide|chapter-url=https://www.robertchristgau.com/xg/bk-cg70/guide.php|access-date=March 30, 2019|via=robertchristgau.com|title-link=Christgau's Record Guide: Rock Albums of the Seventies|archive-date=March 30, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190330133523/https://www.robertchristgau.com/xg/bk-cg70/guide.php|url-status=live}}
* {{cite book|last=Christgau|first=Robert|year=1981|title=Christgau's Record Guide: Rock Albums of the Seventies|publisher=Ticknor & Fields|isbn=0899190251|chapter=The Decade|chapter-url=https://www.robertchristgau.com/xg/bk-cg70/decade.php|via=robertchristgau.com|access-date=April 6, 2019|url=https://archive.org/details/christgausrecord00robe_1}}
* {{Cite book|title = Studying Popular Music|last = Middleton|first = Richard|publisher = Open University Press|year = 1990|isbn = 978-0335152759|location = Philadelphia|pages = 46}}
* {{Cite book|title = The New Grove Dictionary of Music and Musicians|publisher = Grove|year = 2001|isbn = 978-0333608005|location = New York|pages = 142–144|editor-last = Sadie|editor-first = Stanley|chapter = Popular Music: Form|volume = 20}}
* {{cite book|last=Christgau|first=Robert|author-link=Robert Christgau|year=1981|title=Christgau's Record Guide: Rock Albums of the Seventies|publisher=[[Ticknor & Fields]]|isbn=0899190251|chapter=The Decade|chapter-url=https://www.robertchristgau.com/xg/bk-cg70/decade.php|via=robertchristgau.com|access-date=April 6, 2019|title-link=Christgau's Record Guide: Rock Albums of the Seventies|archive-date=April 2, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402183403/http://www.robertchristgau.com/xg/bk-cg70/decade.php|url-status=live}}
* {{cite journal |last1=Napier |first1=Kathleen |last2=Shamir |first2=Leor |title=Quantitative Sentiment Analysis of Lyrics in Popular Music |url=http://jpms.ucpress.edu/content/30/4/161.figures-only |journal=Journal of Popular Music Studies |year=2018 |volume=30 |issue=4 |pages=161–176 |doi=10.1525/jpms.2018.300411 |s2cid=116615809 |access-date=7 April 2019 |archive-date=5 May 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190505191853/http://jpms.ucpress.edu/content/30/4/161.figures-only |url-status=live }}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
* {{Commons category-inline|Schlager}}


{{клица-музика}}
{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}


Верзија на датум 15. мај 2023. у 05:43

Шлагер
Стилско пореклоOriginal
Subsequent:
Културолошко порекло1950s, West Germany,[1] East Germany and Austria
Поджанрови
Dansband
Регионалне сцене
Music of Germany

Шлагер је термин за стил или врсту забавне музике.[2] Настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из оперета извођене ван музичке сцене. Касније настају и оригиналне композиције. Отуда и израз шлагер (немачки Schlag-удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину.[3]

У Југославији су шлагери били веома популарни у периоду од 1960. до 1990. године. У то време је био веома познат музички фестивал Ваш шлагер сезоне у Сарајеву.

Schlager is a loanword from German. It also came into some other languages (such as Danish, Norwegian, Swedish, Dutch, Czech, Hungarian, Lithuanian, Latvian, Estonian, Serbian, Turkish, Russian,[4] Hebrew, and Romanian,[5] for example), where it retained its meaning of a "(musical) hit". The style has been frequently represented at the Eurovision Song Contest[6][7][8] and has been popular since the contest began in 1956,[2] although it is gradually being replaced by other pop music styles.

Централна Европа

Корени немачког шлагера су стари. Првобитно је то значило погодити или ударити. Прва употреба речи примењена на музику, у њеном првобитном значењу, била је у критици уводне вечери у новинама Виенер Фремден-Блатт 17. фебруара 1867. о Плавом Дунаву од Јохана Штрауса Млађег.[9] Један од предака шлагер музике у њеном садашњем значењу може бити оперета, која је била веома популарна почетком двадесетог века. Током 1920-их и 1930-их, Comedian Harmonists и Руди Шурике су поставили темеље за ову нову музику.[10] Познати шлагер певачи 1950-их и раних 1960-их су Лале Андерсен, Фреди Квин, Иво Робић, Герхард Вендланд, Катарина Валенте, Маргот Ескенс и Кони Фробос . Шлагер је достигао врхунац популарности у Немачкој и Аустрији 1960-их (са Питером Александром и Ројем Блеком ) и почетком 1970-их. Од средине 1990-их до раних 2000-их, шлагер је такође доживео опсежно оживљавање у Немачкој од стране, на пример, Гилда Хорна,[2] Дитера Томаса Куна, Мишел и Петра Перле. Плесни клубови би свирали низ наслова шлагера током вечери, а формирани су и бројни нови бендови специјализовани за шлагер верзије 1970-их и новији материјал.

У Хамбургу 2010-их, обожаватељи шлагера су се и даље окупљали сваке године на стотине хиљада,[11] обучени у одећу из 1970-их за уличне параде под називом „Schlager Move“. Ознака Schlager Move се такође користи за низ мањих музичких журки у неколико већих немачких градова током целе године.[12] (Овај препород се понекад повезује са кичем и кампом.)

Немци виде шлагер као своју кантри музику, а америчка кантри и тексашко-мексичка музика су главни елементи у култури шлагера. („Is this the way to Amarillo (Да ли је ово пут за Амарило)“ се редовно пушта у шлагер контексту, обично у оригиналу на енглеском језику.)

Stylistically, schlager continues to influence German "party pop" or "party-schlager" (e.g. "Layla", 2022):[13] that is, music most often heard in après-ski bars and Majorcan mass discos. Contemporary schlager is often mingled with Volkstümliche Musik. If it is not part of an ironic kitsch revival, a taste for both styles of music is commonly associated with folksy pubs, fun fairs, and bowling league venues. In the English-speaking world, the most popular group to have included elements of schlager in their style is probably ABBA, a band that mixed traditional Swedish music, schlager, and pop-rock to create their own sound.[14]

Between 1975 and 1981, German-style schlager became disco-oriented, in many ways merging with the mainstream disco music of the time. Singers such as Marianne Rosenberg recorded both schlager and disco hits. The song "Moskau" by German band Dschinghis Khan was one of the earliest modern, dance-based schlager, again showing how schlager of the 1970s and early 1980s merged with mainstream disco and Euro-disco. Dschinghis Khan, while primarily a Euro-disco band, also played disco-influenced schlager.

Види још

Референце

  1. ^ Creekmur, Corey K., and Linda Y. Mokdad. The International Film Musical. Edinburgh University Press, 2012.
  2. ^ а б в Raykoff, Ivan; Deam Tobin, Robert (2007). A Song for Europe: Popular Music and Politics in the Eurovision Song Contest. London England and Burlington, Vt. USA: Ashgate Publishing, Ltd. стр. 37—58. ISBN 9780754658795. 
  3. ^ [„Zabavna muzika- istorija”. sites.google.com. Приступљено 24. 1. 2019. ] Историја забавне музике
  4. ^ Шлягер (Shlyager) in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
  5. ^ „Dexonline”. Dexonline.ro. Приступљено 8. 7. 2018. 
  6. ^ Jaquin, Patrick (1. 12. 2004). „Eurovision's Golden Jubilee”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 11. 8. 2004. г. Приступљено 18. 7. 2009. 
  7. ^ „Eurovision: About us – who we are”. Eurovision Song Contest. Приступљено 28. 6. 2020. 
  8. ^ Sommerlad, Joe (18. 5. 2019). „Eurovision 2019: What exactly is the point of the annual song contest and how did it begin?”. The Independent. Приступљено 27. 6. 2020. 
  9. ^ Norbert Linke: Musik erobert die Welt. Wie die Wiener Familie Strauß die „Unterhaltungsmusik“ revolutionierte. Herold, Wien 1987, ISBN 3-7008-0361-3, S. 204.
  10. ^ Alsmann, Götz (8. 5. 2008). „Der Schlager hat sich selbst entmannt”. Der Spiegel (на језику: немачки). Приступљено 26. 9. 2015. 
  11. ^ „"Schlagermove" - Atlantic Alliance”. Archive.today. 21. 7. 2012. Архивирано из оригинала 21. 7. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2018. 
  12. ^ „Schlagermove - Home”. Schlagermove.de. Приступљено 8. 7. 2018. 
  13. ^ Koch, Tanit; mattwithers (2022-07-27). „Germansplaining: The song of the silly season”. The New European (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-10. 
  14. ^ Harrison, A., "Why are ABBA so popular?," BBC Online, 21 October 2014. Retrieved 5 August 2022.

Литература

Спољашње везе

  • Медији везани за чланак Шлагер на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шлагер&oldid=25736544”