Хамбург

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Хамбург
нем. Hamburg

Поглед на Хамбург из ваздуха

Основни подаци

Држава

Немачка

Савезна држава

Хамбург

Становништво

Становништво (2005)

1.738.483

Агломерација (2007)

4.300.000

Густина становништва

2.302 ст/km²

Положај

Координате

53°33′N 10°00′E / 53.55, 10

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Надморска висина

37,5–118,04 m

Површина

755,16 km²

Хамбург

Хамбург на мапи Немачке

Остали подаци

Градоначелник

Olaf Scholz (СПД)

Поштански код

20001–20999, 21001–21149, 22001–22609

Позивни број

040

Регистарска ознака

HH

Веб-страна

www.hamburg.de

Координате: 53° 32′ 60" СГШ, 10° 00′ 00" ИГД Хамбург, пуно име „Слободни и ханзеатски град Хамбург“ (нем. Die Freie und Hansestadt Hamburg, нисконем. Friee un Hansestadt Hamborg) је град и покрајина у Немачкој, и други по величини немачки град, после Берлина. Осим тога, он је шести по величини град у Европској унији.

Хамбург је средиште метрополитанске регије Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој.

Садржај

1 Географија
- 1.1 Клима
- 1.2 Административна подела
2 Градови побратими
3 Становништво
- 3.1 Религија
- 3.2 Језик
4 Галерија
5 Спољашње везе

Географија [уреди]

Хамбург се налази у северној Немачкој на ушћу Алстера и Биле у Елбу, која се затим, након 110 km тока према северозападу улива у Северно море. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти Св. Паули и Алтона. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од глечера за време леденог доба, то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале песак и муљ. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути насипи. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене.

У граду је на Алстеру направљена устава па је у самом центру настала нека врста језера. „Језеро“ је подељено на два дела, која су међусобно спојена унутрашњим и спољашњим Алстером. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени пловни канали, речице и канали премоштени су са више од 2500 мостова. Тиме је Хамбург град са највише мостова у Европи и има их више него Венеција (400), Амстердам (1200) и Лондон заједно.

Данашње границе града Хамбурга постоје тек од 1. априла 1938. Након Берлина, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој.

Северно од Елбе Хамбург граничи са Шлезвиг-Холштајном, а јужно од ње са Доњом Саксонијом.

Највиша узвисина Покрајине Хамбург је 116,1 m висок безимени врх у Хамбуршким брдима. У граду се налази Хамбургмузеум.

Клима [уреди]

Због близине мора и његовог утицаја, овде је клима блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0°C, а најхладнији јануар са 0,0°C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25°C. Од 1990-тих година - можда као последица глобалног затопљења - забележене су и температуре до 37,3°C (9. август 1992.). У години падне просечно 714 mm падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину влажна. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.

Клима Хамбурга
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Средњи максимум, °C	3,5	4,4	8,0	12,3	17,5	19,9	22,1	22,2	17,9	13,0	7,5	4,6	12,7
Средњи минимум, °C	−1,4	−1,2	1,1	3,3	7,4	10,5	12,7	12,5	9,6	6,0	2,4	0,0	5,2
Количина падавина, mm	64,4	42,4	62,9	45,6	53,7	76,9	74,7	73,0	68,4	63,6	69,4	77,7	772,7
Извор: World Weather

Административна подела [уреди]

Градска већница

Хамбург је подељен на седам округа:

Округ	Име на немачком	Становништво 31. дец. 2006.	Површина у km²
Алтона	Altona	246.936	78,3
Бергедорф	Bergedorf	118.789	154,8
Еимсбител	Eimsbüttel	248.233	50,1
Харбург	Harburg	200.134	161
Центар	Hamburg-Mitte	238.257	107,1
Север	Hamburg-Nord	283.246	57,8
Вандсбек	Wandsbek	408.032	147,5

Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове окружна скупштина. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15.

Градови побратими [уреди]

Становништво [уреди]

Обзиром да је Хамбург био поштеђен разарања у време Тридетогодишњег рата, у 17. веку је био највећи немачки град.

Непосредно пре почетка 2. светског рата Хамбург је већ имао 1,68 милиона становника (1939).

Највећи број становника, 1,9 милиона, Хамбург је досегао 1964. године. Након тога почиње субурбанизирање Хамбурга и до 1986. се број становника смањује на 1,6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: 1. август 2005.) За следећих 20 година се предвиђа даљи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка метропола.

Становништво је мултикултурално. 14,9% (255.070 у децембру 2004.) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла.

Старосна структура:

млађи од 18 година: 16,1%
18-60 година: 60,0%
више од 60 година: 23,9%

Религија [уреди]

Од времена реформације град има евангеличко-лутеранско обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне луке, Хамбург је одавно врло отворен свим конфесијама. Тако је овде 1834. овде основана прва немачка баптистичка заједница. Осим тога, од 1995. овде је и седиште римокатоличке Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео муслиманског становништва, а постоји и врло активна јеврејска заједница.

Језик [уреди]

До дубоко у 19. век, нисконемачки језик је био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је високонемачки био језик којим се писало, а до средине 20. века је углавном истиснуо нисконемачки и у свакодневном говору.

Од времена великог таласа усељавања 1960-тих су се у граду створила „језичка острва“ јер су се досељеници често насељавали у истим деловима града, тако да данас постоји „португалска четврт“ где превладава португалски, док турски и курдски превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу.