Саботажа — разлика између измена
м Бот: по захтеву Садка; козметичке измене |
. ознака: везе до вишезначних одредница |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
== Индустријска акција == |
== Индустријска акција == |
||
[[Датотека:Picchetto sabotaggio stencil in Turin.jpg|мини|Неовлашћени графит позива на саботаже и [[пикетинг]].]] |
[[Датотека:Picchetto sabotaggio stencil in Turin.jpg|мини|250п|Неовлашћени графит позива на саботаже и [[пикетинг]].]] |
||
На почетку [[Industrial Revolution|индустријске револуције]], квалификовани радници попут [[Лудити|лудита]] (1811-1812) користили су саботажу као средство преговора у радним споровима. |
На почетку [[Industrial Revolution|индустријске револуције]], квалификовани радници попут [[Лудити|лудита]] (1811-1812) користили су саботажу као средство преговора у радним споровима. |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
Један од најоштријих примера био је на градилишту [[Хидроцентрала|хидроцентрале]] [[Robert-Bourassa generating station|Роберт-Борас]] 1974. године у [[Квебек]]у у Канади, када су радници користили булдожере за рушење електричних генератора, оштетили резервоаре горива и запалили зграде. Пројекат је одложен за годину дана, а директна величина штете процењена је на два милиона канадских долара. Узроци нису били јасни, али наведена су три могућа фактора: међусиндикално ривалство, лоши услови рада и перципирана ароганција америчких руководилаца извођача радова, [[Bechtel|Бектел]] корпорације.<ref>Rinehart, J.W. ''The Tyranny of Work'', Canadian Social Problems Series. Academic Press Canada (1975), pp. 78–79. {{ISBN|0-7747-3029-3}}.</ref> |
Један од најоштријих примера био је на градилишту [[Хидроцентрала|хидроцентрале]] [[Robert-Bourassa generating station|Роберт-Борас]] 1974. године у [[Квебек]]у у Канади, када су радници користили булдожере за рушење електричних генератора, оштетили резервоаре горива и запалили зграде. Пројекат је одложен за годину дана, а директна величина штете процењена је на два милиона канадских долара. Узроци нису били јасни, али наведена су три могућа фактора: међусиндикално ривалство, лоши услови рада и перципирана ароганција америчких руководилаца извођача радова, [[Bechtel|Бектел]] корпорације.<ref>Rinehart, J.W. ''The Tyranny of Work'', Canadian Social Problems Series. Academic Press Canada (1975), pp. 78–79. {{ISBN|0-7747-3029-3}}.</ref> |
||
== Војна тактика == |
|||
[[Датотека:"WARNING FROM THE FBI" - NARA - 516039.jpg|thumb|250п|Постер из Сједињених Држава током [[World War II|Другог светског рата]]]] |
|||
{{рут}} |
|||
In war, the word is used to describe the activity of an individual or group not associated with the military of the parties at war, such as a foreign [[Espionage#Agents in espionage|agent]] or an indigenous supporter, in particular when actions result in the destruction or damaging of a productive or vital facility, such as equipment, factories, dams, public services, storage plants or [[logistics|logistic]] routes. Prime examples of such sabotage are the events of [[Black Tom explosion|Black Tom]] and the [[Kingsland Explosion]]. Like spies, saboteurs who conduct a military operation in civilian clothes or enemy uniforms behind enemy lines are subject to prosecution and criminal penalties instead of detention as [[prisoners of war]].<ref>{{cite book |title=The Social History of Crime and Punishment in America: An Encyclopedia |author=Wilbur Redington Miller |date=29 June 2012 |page=186 |publisher=[[SAGE Publications]] |isbn=978-0-7618-6137-9 }}</ref><ref>{{cite book |title=Why We Fight: The Origins, Nature, and Management of Human Conflict |author=David Churchman |date=9 May 2013 |page=186 |publisher=[[University Press of America]] |isbn=978-0-7618-6137-9 }}</ref> It is common for a government in power during war or supporters of the war policy to use the term loosely against opponents of the war. Similarly, German [[nationalist]]s spoke of a [[stab in the back legend|stab in the back]] having cost them the loss of World War I.<ref>[http://www.dokumentarfilm.com/en/030303.htm Dokumentarfilm.com] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060226201823/http://www.dokumentarfilm.com/en/030303.htm |date=26 February 2006 }}</ref> |
|||
A modern form of sabotage is the distribution of software intended to damage specific industrial systems. For example, the U.S. [[Central Intelligence Agency]] (CIA) is alleged to have sabotaged a Siberian pipeline during the [[Cold War]], using information from the [[Farewell Dossier]].{{efn|These allegations are contained in the 2004 book ''[[At the Abyss: An Insider's History of the Cold War]]''.<ref>{{cite book |last=Reed |first=Thomas C. |author-link=Thomas C. Reed |date=2004 |title=[[At the Abyss: An Insider's History of the Cold War]] |isbn=978-0-8914-1821-4 }}</ref> Critics have contested the authenticity of the account.<ref>{{cite news|first=Anatoly |last=Medetsky |url=http://www.themoscowtimes.com/news/article/kgb-veteran-denies-cia-caused-82-blast/232261.html |title=KGB Veteran Denies CIA Caused '82 Blast|newspaper=The Moscow Times|date=18 March 2004 |access-date=30 July 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160131204755/http://www.themoscowtimes.com/news/article/kgb-veteran-denies-cia-caused-82-blast/232261.html |archive-date= 31 January 2016 |url-status=dead}}</ref><ref>Mackeown, Patrick (10 August 2006). [https://web.archive.org/web/20101113072603/http://www.bookscape.co.uk/short_stories/computer_hoaxes.php "Bookscape: Short Story - Famous Computer Hoaxes"]. Bookscape. Archived on 13 November 2010.</ref><ref name="Bloomberg Business; 10 October 2014">{{cite news |last1=Hesseldahl |first1=Arik |author-link1=Arik Hesseldahl |last2=Kharif |first2=Olga |date=10 October 2014 |title=Cyber Crime and Information Warfare: A 30-Year History |url=https://www.bloomberg.com/ss/10/10/1014_cyber_attacks/1.htm |newspaper=Bloomberg Business |page=2 |access-date=30 July 2015}}</ref>}} A more recent case may be the [[Stuxnet]] [[computer worm]], which was designed to subtly infect and damage specific types of industrial equipment. Based on the equipment targeted and the location of infected machines, security experts believe it was an attack on the [[Iran]]ian [[Nuclear program of Iran|nuclear program]] by the [[United States]] or [[Israel]]. |
|||
Sabotage, done well, is inherently difficult to detect and difficult to trace to its origin. During [[World War II]], the U.S. [[Federal Bureau of Investigation]] (FBI) investigated 19,649 cases of sabotage and concluded the enemy had not caused any of them.<ref>{{cite book|last=Marrin|first=Albert|title=The Secret Armies : Spies, Counterspies, and Saboteurs in World War II|year=1985|publisher=Atheneum|location=New York|isbn=0-689-31165-6|page=37}}</ref> |
|||
Sabotage in warfare, according to the [[Office of Strategic Services]] (OSS) manual, varies from highly technical ''coup de main'' acts that require detailed planning and specially trained operatives, to innumerable simple acts that ordinary citizen-saboteurs can perform. Simple sabotage is carried out in such a way as to involve a minimum danger of injury, detection, and [[reprisal]]. There are two main methods of sabotage; physical destruction and the "human element". While physical destruction as a method is self-explanatory, its targets are nuanced, reflecting objects to which the saboteur has normal and inconspicuous access in everyday life. The "human element" is based on universal opportunities to make faulty decisions, to adopt a non-cooperative attitude, and to induce others to follow suit.<ref>{{cite web|title=Office of Strategic Services Simple Sabotage Manuel|url=http://www.gutenberg.org/files/26184/page-images/26184-images.pdf|access-date=24 March 2012|pages=1–2|date=17 January 1944}}</ref> |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Командоси]] |
* [[Командоси]] |
||
== Напомене == |
|||
{{notelist}} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist|}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{refbegin}} |
{{refbegin|30em}} |
||
* {{cite book|title=[[Војна енциклопедија]] (књига 8)|last1=Гажевић|first1=Никола|date=1974|publisher=Војноиздавачки завод|year=|isbn=|location=Београд|page=|pages=}} |
* {{cite book|title=[[Војна енциклопедија]] (књига 8)|last1=Гажевић|first1=Никола|date=1974|publisher=Војноиздавачки завод|year=|isbn=|location=Београд|page=|pages=}} |
||
* [[Émile Pouget]], ''Le sabotage; notes et postface de Grégoire Chamayou et Mathieu Triclot'', 1913; Mille et une nuit, 2004; English translation, ''Sabotage'', paperback, 112 pp., University Press of the Pacific, 2001, {{ISBN|0-89875-459-3}}. |
* [[Émile Pouget]], ''Le sabotage; notes et postface de Grégoire Chamayou et Mathieu Triclot'', 1913; Mille et une nuit, 2004; English translation, ''Sabotage'', paperback, 112 pp., University Press of the Pacific, 2001, {{ISBN|0-89875-459-3}}. |
||
* {{cite book | first = Giles | last = Milton | title = Churchill's Ministry of Ungentlemanly Warfare | publisher = John Murray | year = 2017 | isbn = 978-1-444-79898-2 }} |
|||
* {{cite journal |last=Frankel |first=Jay |title=Exploring Ferenczi's Concept of Identification with the Aggressor: Its Role in Trauma, Everyday Life, and the Therapeutic Relationship |journal=Psychoanalytic Dialogues |date=2002 |volume=12 |issue=1 |pages=101–139 |doi=10.1080/10481881209348657 |s2cid=144951828}} |
|||
* {{cite journal |last=Howell |first=Elizabeth F. |title=Ferenczi's concept of identification with the aggressor: understanding dissociative structure with interacting victim and abuser self-states |journal=[[The American Journal of Psychoanalysis]] |date=March 2014 |volume=74 |issue=1 |pages=48–59 |pmid=24603172 |doi=10.1057/ajp.2013.40 |s2cid=5576292}} |
|||
* {{cite journal |last1=Lahav |first1=Yael |last2=Ginzburg |first2=Karni |last3=Talmon |first3=Anat |last4=Spiegel |first4=David |authorlink4=David Spiegel |title=Reenacting Past Abuse – Identification with the Aggressor and Sexual Revictimization |url=https://www.researchgate.net/publication/330968729 |journal=[[Journal of Trauma & Dissociation]] |date= 2019 |volume=20 |issue=4 |pages=378–391 |pmid=30734655 |doi=10.1080/15299732.2019.1572046 |s2cid=73435528}} |
|||
* {{cite journal |last1=Lahav |first1=Yael |last2=Talmon |first2=Anat |last3=Ginzburg |first3=Karni |title=Knowing the abuser inside and out: The development and psychometric evaluation of the Identification with the Aggressor Scale |url=https://www.researchgate.net/publication/335449882 |journal=[[Journal of Interpersonal Violence]] |date=August 27, 2019 |volume=36 |issue=19–20 |pages=9725–9748 |pmid=31455143 |doi=10.1177/0886260519872306 |s2cid=201656101}} |
|||
* {{cite journal |last1=Lahav |first1=Yael |last2=Allende |first2=Santiago |last3=Talmon |first3=Anat |last4=Spiegel |first4=David |title=Identification with the Aggressor and Inward and Outward Aggression in Abuse Survivors |url=https://www.researchgate.net/publication/342912125 |journal=Journal of Interpersonal Violence |date=July 13, 2020 |pmid=32659159 |doi=10.1177/0886260520938516 |s2cid=220521706}} |
|||
* {{cite book |first1=Jean |last1=Laplanche |first2=Jean-Bertrand |last2=Pontalis |author-link1=Jean Laplanche |author-link2=Jean-Bertrand Pontalis |chapter=Identification with the Aggressor |chapter-url=https://books.google.com/books?id=RptYDwAAQBAJ&dq=%22Identification+with+the+Aggressor+%3D+D.:+Identifizierung+mit+dem+Angreifer%22%22Anna+Freud%20(1936)%22+Ferenczi&pg=PT383 |title=The Language of Psychoanalysis |url=https://books.google.com/books?id=RptYDwAAQBAJ |publisher=[[Routledge]] |location=[[Abingdon-on-Thames]] |date=2018 |isbn=978-0-429-92124-7}} |
|||
* {{cite book |last=Prior |first=Stephen |title=Object Relations in Severe Trauma. Psychotherapy of the Sexually Abused Child |url=https://books.google.com/books?id=Y_Th-1TX_I8C |date=2004 |publisher=[[Jason Aronson]] |location=[[Lanham, Maryland]] |isbn=978-0-765-70018-6 |page=[https://books.google.com/books?id=Y_Th-1TX_I8C&dq=%22The+hopeless+dilemma+of+being+either+a+victim+or+an+abuser+is+interwoven+with+the+psychic+problems+of+identification+with+the+aggressor%22&pg=PA64 64]}} [https://books.google.com/books?id=EIdHAAAAMAAJ First edition]. |
|||
* {{cite book |last1=Figley |first1=Charles R. |authorlink1=Charles Figley |last2=Kiser |first2=Laurel J. |title=Helping Traumatized Families |url=https://books.google.com/books?id=RV5GwnRR2m0C |date=2013 |publisher=Routledge |location=Abingdon-on-Thames |isbn=978-1-136-70057-6 |page=[https://books.google.com/books?id=RV5GwnRR2m0C&dq=%22Emotional+Coping%22%22coping+with+highly+stressful+experiences%22%22identification+with+the+aggressor%22&pg=PA12 12]}} |
|||
* {{cite book |last=Mosher |first=Ralph |editor-last=Garrod |editor-first=Andrew |title=Learning for Life. Moral Education Theory and Practice |url=https://books.google.com/books?id=6meR2ttYFLcC |date=1992 |publisher=[[Greenwood Publishing Group]] |location=[[Santa Barbara, California]] |isbn=978-0-275-94045-4 |page=[https://books.google.com/books?id=6meR2ttYFLcC&dq=%22Identification+with+the+Aggressor%22%22Zero-sum+game%22&pg=PA194 194]}} |
|||
* {{cite book |last=Ferenczi |first=Sándor |author-link=Sándor Ferenczi |editor-last=Dupont |editor-first=Judith |editor-link=Judith Dupont |others=Translated by [[Michael Balint]], Nicola Zarday Jackson |title=The Clinical Diary of Sándor Ferenczi |url=https://books.google.com/books?id=w3bHvh_cszUC |edition=illustrated, reprint, revised |date=1995 |publisher=[[Harvard University Press]] |location=[[Cambridge, Massachusetts]] |isbn=978-0-674-13527-7 |page=[https://books.google.com/books?id=w3bHvh_cszUC&dq=%22Identification+with+the+aggressor%22&pg=PA144 144]}} |
|||
* {{cite book |last=Massing |first=Almuth |editor-last=Massing |editor-first=Almuth |title=Psychoanalytische Wege der Familientherapie. System Familie, Supplement |url=https://books.google.com/books?id=YnGgBgAAQBAJ |date=2013 |publisher=[[Springer-Verlag]] |isbn=978-3-642-75598-9 |page=[https://books.google.com/books?id=YnGgBgAAQBAJ&pg=PA48&dq=Ferenczi+1932+%22Die+Leidenschaften+der+Erwachsenen+und+deren+Einfluß+auf+Charakter+und+Sexualentwicklung+des+Kindes%22 48]}} [https://books.google.com/books?id=M6iPPQAACAAJ First edition]. |
|||
* {{cite encyclopedia |last=Sabourin |first=Pierre |title=Confusion of Tongues between Adults and the Child |encyclopedia=[[Encyclopedia.com]] |url=https://www.encyclopedia.com/psychology/dictionaries-thesauruses-pictures-and-press-releases/confusion-tongues-between-adults-and-child |publisher=[[Gale (publisher)|Gale]] |location=[[Farmington Hills, Michigan]] |date=December 17, 2019 |access-date=January 3, 2020}} |
|||
* {{cite web |last=Rachman Wm. |first=Arnold |title=Ferenczi's "Confusion of Tongues" Paper: A Turning Point in the Understanding and Treatment of Trauma |url=http://www.sectionfive.org/continuing_education/ferenczi/commentary/ |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081120181856/http://www.sectionfive.org/continuing_education/ferenczi/commentary/ |archive-date=November 20, 2008 |access-date=January 3, 2020}} |
|||
* {{cite journal |author=Ferenczi, Sándor |title=Confusion of the Tongues Between the Adults and the Child—(The Language of Tenderness and of Passion) |url=http://www.pep-web.org/document.php?id=ijp.030.0225a |journal=[[International Journal of Psycho-Analysis]] |date=1949 |volume=30 |issue=4 |pages=225–230}} [https://www.encyclopedia.com/psychology/dictionaries-thesauruses-pictures-and-press-releases/confusion-tongues-between-adults-and-child First edition]. |
|||
* {{cite book |last=Freud |first=Anna |author-link=Anna Freud |title=Das Ich und die Abwehrmechanismen |url=https://books.google.com/books?id=p_EaAQAAMAAJ |date=1994 |edition=6th, reprint |publisher=[[Fischer Taschenbuch Verlag]] |location=[[Frankfurt]] |isbn=978-3-596-42001-8 |quote=[https://books.google.com/books?&id=p_EaAQAAMAAJ&q=%22Die+Identifizierung+mit+dem+Angreifer%22 ''Die Identifizierung mit dem Angreifer''].}} |
|||
* {{cite journal |last1=Aronson |first1=Elliot |authorlink1=Elliot Aronson |last2=Carlsmith |first2=J. Merrill |authorlink2=Merrill Carlsmith |date=1963 |title=Effect Of The Severity Of Threat On The Devaluation Of Forbidden Behavior |url=http://pdfs.semanticscholar.org/d796/80476123cc7806ac2def313901a1a4a0c752.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20190304071325/http://pdfs.semanticscholar.org/d796/80476123cc7806ac2def313901a1a4a0c752.pdf |url-status=dead |archive-date=2019-03-04 |journal=[[Journal of Abnormal and Social Psychology]] |volume=66 |issue=6 |pages=584–588 |doi=10.1037/h0039901 |s2cid=2632863}} |
|||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commons category}} |
{{Commons category|Sabotage}} |
||
* [http://www.gutenberg.org/files/26184/page-images/26184-images.pdf Office of Strategic Services Simple Sabotage Manual] |
* [http://www.gutenberg.org/files/26184/page-images/26184-images.pdf Office of Strategic Services Simple Sabotage Manual] |
||
* [http://libcom.org/tags/sabotage News, accounts and articles on workplace sabotage and organising] – Sabotage, employee theft, strikes, etc. |
* [http://libcom.org/tags/sabotage News, accounts and articles on workplace sabotage and organising] – Sabotage, employee theft, strikes, etc. |
||
Верзија на датум 11. јул 2023. у 04:55
Саботажа (енгл. sabotage) је прикривена, спонтана или организована делатност којом се, на подмукао и перфидан начин, за краће или дуже време, онемогућава или омета нормално функционисање производних, управних и других делатности друштва (земље, државе) и, посредно или непосредно, проузрокују материјалне и морално-политичке последице.[1]
Карактеристике
Иако није ограничена временом и простором, нити обимом и учесталошћу, саботажа се најчешће јавља:
- у кризним ситуацијама, односно у време заоштрених међународних односа - у условима појачане политиче пропаганде и рата (психолошки рат);
- у периоду спровођења привредних и друштвених мера које погађају економске, политичке или национаалне интересе одређених слојева (национализација, колективизација, аграрна реформа, револуција);
- у случају непосредне ратне опасности, мобилилизацијских припрема и преласка са мирнодопског у ратно стање. Може се вршити на разним секторима друштвеног живота ради дезорганизовања, застоја у раду и неизвршења плана.[1]
Последице саботаже могу бити веома тешке, и најчешће наступају постепено или прикривено. Саботажу могу вршити лица која у вршењу службене дужности или радне обавезе имају директан или индиректан приступ објекту саботаже. Неке видове саботаже (нпр. пасивну резистенцију) могу вршити скоро сви грађани одређене територије.[1]
Зависно од циљева и политичке мотивације њених извршилаца, саботажа може бити у служби прогресивних (револуционарних), контрареволуционарних или страних, непријатељских снага. По свом облику саботажа је у свим случајевима готово иста; разликује се по томе колико је, у конкретном случају, масовна и спонтана, односно појединачна и везана за активност агената страних обавештајних служби или политичке емиграције (контрареволуционарни покрети и ратови).[1]
Врсте
Зависно од начина извршења, или пак приоритетних последица које изазивају, саботажа има више врста; најчешће може бити: материјална и психолошка. Материјална се односи на оштећење средстава за производњу, односно производних објеката, знатних количина производа, робе илил материјала, дезорганизацију и застој у производњи, неизвршење плана у државним и радним организацијама. Психолошка саботажа се односи на спровођење пасивне резистенције. Саботажа је један од облика борбе и отпора у условима стране окупације и пружа велике могућности грађанима да се активно ангажују против агресије.[1]
Правни аспект
Законодавства многих земаља квалификују саботажу као самостално кривично дело. По кривичном закону СФРЈ, саботажа је била кривично дело против народа и државе, које се састоји у неизвршењу или аљкавом вршењу службене дужности или радне обавезе, односно у оштећењу или упропашћавању средстава за производњу на прикривен и подмукао начин, због чега су наступиле предвиђене последице (кварење или уништење постројења, рушење или прављење несолидних грађевинских објеката, застој у раду и неизвршење плана у државним органима, установама и привредним организацијама). Сва та дела су саботажа када их учинилац врши у намери подривања државне власти или привреде. Ако нема такве намере, нема ни кривичног дела саботаже. Ако је саботажа извршена на војним објектима, починилац потпада под надлежност војног суда. Посебан вид саботаже у рату је диверзија.[1]
Индустријска акција
На почетку индустријске револуције, квалификовани радници попут лудита (1811-1812) користили су саботажу као средство преговора у радним споровима.
Синдикати као што су Индустријски радници света (IWW) заговарали су саботажу као средство самоодбране и директне акције против непоштених услова рада.
IWW је делимично обликован филозофијом индустријског синдикализма Биг Бил Хејвуда, а 1910. године Хејвуд је био изложен саботажама током турнеје по Европи:
Искуство које је имало најтрајнији утицај на Хејвуда било је присуствовање генералном штрајку Француских железница. Уморни од чекања да парламент поступи по њиховим захтевима, железничари су напустили свој посао широм земље. Француска влада је одговорила тако што је регрутовала штрајкаче у војску и потом им наредила да се врате на посао. Незастрашени, радници су почели да штрајкују. Одједном се чинило да ништа не могу учинити како треба. Кварљива роба је стајала недељама, били су застрањена и заборављена. Роба упућена у Париз бивала је преусмерена за Лион или Марсељ. Ова тактика - Французи су је назвали „саботажа” - донела је у штрајкачима остварење њихових захтева и импресионирала Била Хејвуда.[2][3]
За IWW, значење саботаже jе проширено и на оригиналну употребу термина: било какво умањење ефикасности, укључујући успоравање, штрајк, радно подбацивање или креативно забушавање.[4]
Један од најоштријих примера био је на градилишту хидроцентрале Роберт-Борас 1974. године у Квебеку у Канади, када су радници користили булдожере за рушење електричних генератора, оштетили резервоаре горива и запалили зграде. Пројекат је одложен за годину дана, а директна величина штете процењена је на два милиона канадских долара. Узроци нису били јасни, али наведена су три могућа фактора: међусиндикално ривалство, лоши услови рада и перципирана ароганција америчких руководилаца извођача радова, Бектел корпорације.[5]
Војна тактика
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
In war, the word is used to describe the activity of an individual or group not associated with the military of the parties at war, such as a foreign agent or an indigenous supporter, in particular when actions result in the destruction or damaging of a productive or vital facility, such as equipment, factories, dams, public services, storage plants or logistic routes. Prime examples of such sabotage are the events of Black Tom and the Kingsland Explosion. Like spies, saboteurs who conduct a military operation in civilian clothes or enemy uniforms behind enemy lines are subject to prosecution and criminal penalties instead of detention as prisoners of war.[6][7] It is common for a government in power during war or supporters of the war policy to use the term loosely against opponents of the war. Similarly, German nationalists spoke of a stab in the back having cost them the loss of World War I.[8]
A modern form of sabotage is the distribution of software intended to damage specific industrial systems. For example, the U.S. Central Intelligence Agency (CIA) is alleged to have sabotaged a Siberian pipeline during the Cold War, using information from the Farewell Dossier.[а] A more recent case may be the Stuxnet computer worm, which was designed to subtly infect and damage specific types of industrial equipment. Based on the equipment targeted and the location of infected machines, security experts believe it was an attack on the Iranian nuclear program by the United States or Israel.
Sabotage, done well, is inherently difficult to detect and difficult to trace to its origin. During World War II, the U.S. Federal Bureau of Investigation (FBI) investigated 19,649 cases of sabotage and concluded the enemy had not caused any of them.[13]
Sabotage in warfare, according to the Office of Strategic Services (OSS) manual, varies from highly technical coup de main acts that require detailed planning and specially trained operatives, to innumerable simple acts that ordinary citizen-saboteurs can perform. Simple sabotage is carried out in such a way as to involve a minimum danger of injury, detection, and reprisal. There are two main methods of sabotage; physical destruction and the "human element". While physical destruction as a method is self-explanatory, its targets are nuanced, reflecting objects to which the saboteur has normal and inconspicuous access in everyday life. The "human element" is based on universal opportunities to make faulty decisions, to adopt a non-cooperative attitude, and to induce others to follow suit.[14]
Види још
Напомене
Референце
- ^ а б в г д ђ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 300—301.
- ^ Roughneck, The Life and Times of Big Bill Haywood, Peter Carlson, 1983, page 152.
- ^ Jimthor, Stablewars, May 2008
- ^ Roughneck, The Life and Times of Big Bill Haywood, Peter Carlson, 1983, pages 196–197.
- ^ Rinehart, J.W. The Tyranny of Work, Canadian Social Problems Series. Academic Press Canada (1975), pp. 78–79. ISBN 0-7747-3029-3.
- ^ Wilbur Redington Miller (29. 6. 2012). The Social History of Crime and Punishment in America: An Encyclopedia. SAGE Publications. стр. 186. ISBN 978-0-7618-6137-9.
- ^ David Churchman (9. 5. 2013). Why We Fight: The Origins, Nature, and Management of Human Conflict. University Press of America. стр. 186. ISBN 978-0-7618-6137-9.
- ^ Dokumentarfilm.com Архивирано 26 фебруар 2006 на сајту Wayback Machine
- ^ Reed, Thomas C. (2004). At the Abyss: An Insider's History of the Cold War. ISBN 978-0-8914-1821-4.
- ^ Medetsky, Anatoly (18. 3. 2004). „KGB Veteran Denies CIA Caused '82 Blast”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 31. 1. 2016. г. Приступљено 30. 7. 2015.
- ^ Mackeown, Patrick (10 August 2006). "Bookscape: Short Story - Famous Computer Hoaxes". Bookscape. Archived on 13 November 2010.
- ^ Hesseldahl, Arik; Kharif, Olga (10. 10. 2014). „Cyber Crime and Information Warfare: A 30-Year History”. Bloomberg Business. стр. 2. Приступљено 30. 7. 2015.
- ^ Marrin, Albert (1985). The Secret Armies : Spies, Counterspies, and Saboteurs in World War II. New York: Atheneum. стр. 37. ISBN 0-689-31165-6.
- ^ „Office of Strategic Services Simple Sabotage Manuel” (PDF). 17. 1. 1944. стр. 1—2. Приступљено 24. 3. 2012.
Литература
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод.
- Émile Pouget, Le sabotage; notes et postface de Grégoire Chamayou et Mathieu Triclot, 1913; Mille et une nuit, 2004; English translation, Sabotage, paperback, 112 pp., University Press of the Pacific, 2001, ISBN 0-89875-459-3.
- Milton, Giles (2017). Churchill's Ministry of Ungentlemanly Warfare. John Murray. ISBN 978-1-444-79898-2.
- Frankel, Jay (2002). „Exploring Ferenczi's Concept of Identification with the Aggressor: Its Role in Trauma, Everyday Life, and the Therapeutic Relationship”. Psychoanalytic Dialogues. 12 (1): 101—139. S2CID 144951828. doi:10.1080/10481881209348657.
- Howell, Elizabeth F. (март 2014). „Ferenczi's concept of identification with the aggressor: understanding dissociative structure with interacting victim and abuser self-states”. The American Journal of Psychoanalysis. 74 (1): 48—59. PMID 24603172. S2CID 5576292. doi:10.1057/ajp.2013.40.
- Lahav, Yael; Ginzburg, Karni; Talmon, Anat; Spiegel, David (2019). „Reenacting Past Abuse – Identification with the Aggressor and Sexual Revictimization”. Journal of Trauma & Dissociation. 20 (4): 378—391. PMID 30734655. S2CID 73435528. doi:10.1080/15299732.2019.1572046.
- Lahav, Yael; Talmon, Anat; Ginzburg, Karni (27. 8. 2019). „Knowing the abuser inside and out: The development and psychometric evaluation of the Identification with the Aggressor Scale”. Journal of Interpersonal Violence. 36 (19–20): 9725—9748. PMID 31455143. S2CID 201656101. doi:10.1177/0886260519872306.
- Lahav, Yael; Allende, Santiago; Talmon, Anat; Spiegel, David (13. 7. 2020). „Identification with the Aggressor and Inward and Outward Aggression in Abuse Survivors”. Journal of Interpersonal Violence. PMID 32659159. S2CID 220521706. doi:10.1177/0886260520938516.
- Laplanche, Jean; Pontalis, Jean-Bertrand (2018). „Identification with the Aggressor”. The Language of Psychoanalysis. Abingdon-on-Thames: Routledge. ISBN 978-0-429-92124-7.
- Prior, Stephen (2004). Object Relations in Severe Trauma. Psychotherapy of the Sexually Abused Child. Lanham, Maryland: Jason Aronson. стр. 64. ISBN 978-0-765-70018-6. First edition.
- Figley, Charles R.; Kiser, Laurel J. (2013). Helping Traumatized Families. Abingdon-on-Thames: Routledge. стр. 12. ISBN 978-1-136-70057-6.
- Mosher, Ralph (1992). Garrod, Andrew, ур. Learning for Life. Moral Education Theory and Practice. Santa Barbara, California: Greenwood Publishing Group. стр. 194. ISBN 978-0-275-94045-4.
- Ferenczi, Sándor (1995). Dupont, Judith, ур. The Clinical Diary of Sándor Ferenczi. Translated by Michael Balint, Nicola Zarday Jackson (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 144. ISBN 978-0-674-13527-7.
- Massing, Almuth (2013). Massing, Almuth, ур. Psychoanalytische Wege der Familientherapie. System Familie, Supplement. Springer-Verlag. стр. 48. ISBN 978-3-642-75598-9. First edition.
- Sabourin, Pierre (17. 12. 2019). „Confusion of Tongues between Adults and the Child”. Encyclopedia.com. Farmington Hills, Michigan: Gale. Приступљено 3. 1. 2020.
- Rachman Wm., Arnold. „Ferenczi's "Confusion of Tongues" Paper: A Turning Point in the Understanding and Treatment of Trauma”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2008. г. Приступљено 3. 1. 2020.
- Ferenczi, Sándor (1949). „Confusion of the Tongues Between the Adults and the Child—(The Language of Tenderness and of Passion)”. International Journal of Psycho-Analysis. 30 (4): 225—230. First edition.
- Freud, Anna (1994). Das Ich und die Abwehrmechanismen (6th, reprint изд.). Frankfurt: Fischer Taschenbuch Verlag. ISBN 978-3-596-42001-8. „Die Identifizierung mit dem Angreifer.”
- Aronson, Elliot; Carlsmith, J. Merrill (1963). „Effect Of The Severity Of Threat On The Devaluation Of Forbidden Behavior” (PDF). Journal of Abnormal and Social Psychology. 66 (6): 584—588. S2CID 2632863. doi:10.1037/h0039901. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-03-04. г.
Спољашње везе
- Office of Strategic Services Simple Sabotage Manual
- News, accounts and articles on workplace sabotage and organising – Sabotage, employee theft, strikes, etc.
- Ecodefense: A Field Guide to Monkeywrenching
- Article on malicious railroad sabotage
- Elizabeth Gurley Flinn, Sabotage, the conscious withdrawal of the workers' industrial efficiency
- Aadu Jogiaas: Disturbing soviet transmissions in August 1991.
- „The Tallinn Cables, A GLIMPSE INTO TALLINN'S SECRET HISTORY OF ESPIONAGE, Lonely Planet Magazine, December 2011” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2013. г.
