Војна тактика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Војна тактика, наука и вештина организовања војске, представља скуп техника за коришћење војних јединица за борбу против, и и наношење пораза непријатељу у бици.[1] Промене до којих је временом дошло у филозофији и технологији су се рефлектовале на промене у војној тактици. По модерном схватању, тактика је по структури најнижи од три нивоа планирања. Највиши ниво планирања је стратегија, која се бави питањем како се сила претвара у политичке циљеве, или специфичније, како се повезују циљеви и средства вођења рата. Операциони ниво се налази на средини, и он се бави формацијама јединица. У свакодневном речнику, „тактичке“ одлуке су оне које се доносе како би се постигао најбољи тренутни исход, док су „стратешке“ оне одлуке које се доносе да би се постигао најбољи укупни (дугорочни) исход, невезано за тренутни исход.

Референце[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Clausewitz, Carl (1832). On War. 

Библиографија[уреди]

  • Rob Johnson and Michael Whitby, How to Win on the Battlefield: The 25 Key Tactics of All Time (2010)
  • Muhm, Gerhard. „German Tactics in the Italian Campaign“. 
  • Gerhard Muhm : La Tattica nella campagna ass d’Italia, in LINEA GOTICA AVAMPOSTO DEI BALCANI, (Hrsg.) Amedeo Montemaggi - Edizioni Civitas, Roma 1993
  • Clausewitz, Carl (1832). On War. 

Спољашње везе[уреди]