Вестибуларне рецепторске ћелије — разлика између измена
→Стереоцилије: Smotherman M, Narins P. 2004. Evolution of the amphibian ear. In: Manley GA, Popper AN, Fay RR, editors. Evolution of the vertebrate auditory system. New York: Springer. p. 164–99. |
|||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
==== Стереоцилије ==== |
==== Стереоцилије ==== |
||
[[Датотека:Gray931.png|мини|Пресек кроз [[Кортијев орган]]. Стереоцилије су „длачице” које вире из врхова унутрашњих и спољашњих трепетљастих ћелија]] |
[[Датотека:Gray931.png|мини|Пресек кроз [[Кортијев орган]]. Стереоцилије су „длачице” које вире из врхова унутрашњих и спољашњих трепетљастих ћелија]] |
||
[[Стереоцилије]], које су непомичне и круте, нису праве цилије, већ се састоје од актинских филамената у паракристалном низу са другим протеинима цитоскелета. |
[[Стереоцилије]], које су непомичне и круте, нису праве цилије, већ се састоје од актинских филамената у паракристалном низу са другим протеинима цитоскелета. |
||
Актински филаменти у стереоцилији се протежу у трепљасте ћелије и усидрене су у задебљаном региону близу апикалне површине, која се назива кутикуларна плоча. Кутикуларна плоча је густа, филаментозна мрежа насумично оријентисаних актинских филамената која испуњава подручје непосредно испод апикалне површине ћелије. |
|||
Стереоцилије се разликују по висини, али су степеноване у односу на киноцилијум, при чему их је највиша близу киноцилијума. |
|||
Стереоцилије су повезане заједно и обично се називају власасти сноп или власасти сноп ћелија. Кроз развој низа трепљастих ћелија животиње могу бити веома осетљиве на таласе притиска или кретање у течном окружењу које окружује животињу.<ref>{{Citation|title=Evolution of the Amphibian Ear|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-1-4419-8957-4_6|publisher=Springer New York|date=2004|accessdate=2024-05-01|isbn=978-0-387-21093-3|pages=164–199|first=Michael|last=Smotherman|first2=Peter|last2=Narins}}</ref> |
|||
Стереоцилије су структурно сличне микроресицама јер су препуне актинских филамената у полукристалном низу, али стереоцилије су генерално веће (пречник ~200 нм) од микроресица које се налазе у другим животињским ћелијама. Број стереоцилија у опсегу од 50-100 по ћелији, су чврсто груписане и распоређене по дужини од једног до другог краја снопа, дајући апикалној мембрани осу симетрије ( Сцхвандер ет ал. 2010 ). Једна права цилија која садржи 9 + 2 низ микротубула обично је присутна одмах иза највише стереоцилије на краткој до дугој оси. |
|||
==== Киноцилијум ==== |
==== Киноцилијум ==== |
||
Киноцилијум излази из ћелијске цитоплазме кроз сегмент ћелије коме недостаје кутикуларна плоча. Киноцилијум има комплетну структуру покретне цилије са базалним телом, која веома подсећа на центриол и 9+2 распоред дублета микротубула правих цилија. Међутим код киноцилијума, недостају унутрашњи кракови динеина, а централни пар микротубула није присутан у дисталном делу киноцилија, што сугерише да вестибуларна киноцилија може бити непокретна или само слабо покретна. Свака власаста ћелија је морфолошки поларизована у односу на локацију киноцилије. У утрикуларној макули, власасте ћелије су поларизоване тако па је тако киноцилијум окренут ка стриоли, док је у сакуларној макули киноцилијум сваке ћелије окренут супротно од стриоле.<ref name=":0" /> |
Киноцилијум излази из ћелијске цитоплазме кроз сегмент ћелије коме недостаје кутикуларна плоча. Киноцилијум има комплетну структуру покретне цилије са базалним телом, која веома подсећа на центриол и 9+2 распоред дублета микротубула правих цилија. Међутим код киноцилијума, недостају унутрашњи кракови динеина, а централни пар микротубула није присутан у дисталном делу киноцилија, што сугерише да вестибуларна киноцилија може бити непокретна или само слабо покретна. Свака власаста ћелија је морфолошки поларизована у односу на локацију киноцилије. У утрикуларној макули, власасте ћелије су поларизоване тако па је тако киноцилијум окренут ка стриоли, док је у сакуларној макули киноцилијум сваке ћелије окренут супротно од стриоле.<ref name=":0" /> |
||
Киноцилијум игра важну улогу у развоју и уредном распореду стереоцилије, а за њу су везане стереоцилије најближе киноцилијуму. У неким власастим ћелијама, као што су оне у пужници сисара и у слушној папили неких птица, у зрелој власастој нема киноцилија. У свим случајевима, међутим, киноцилијум је присутан током ембриолошког развоја власастих ћелија, а то показује и постојаност базалног тела цилијарног тела у зрелој власастој ћелији чак и у одсуству цилијума. У физиолошким експериментима у којима је киноцилијум уклоњен из сакуларних власастих ћелија жабе, функција власастих ћелија није поремећена.<ref>{{Cite journal|last=Hudspeth|first=A J|last2=Jacobs|first2=R|date=1979.|title=Stereocilia mediate transduction in vertebrate hair cells (auditory system/cilium/vestibular system).|url=http://dx.doi.org/10.1073/pnas.76.3.1506|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|volume=76|issue=3|pages=1506–1509|doi=10.1073/pnas.76.3.1506|issn=0027-8424}}</ref> Ови резултати заједно показују да је киноцилијум неопходан за нормалан развој низа стереоцилија, али да није потребан за нормалну функцију.<ref>{{Cite journal|last=Schwander|first=Martin|last2=Kachar|first2=Bechara|last3=Müller|first3=Ulrich|date=2010-07-12|title=The cell biology of hearing|url=http://dx.doi.org/10.1083/jcb.201001138|journal=Journal of Cell Biology|volume=190|issue=1|pages=9–20|doi=10.1083/jcb.201001138|issn=1540-8140}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Barr-Gillespie|first=Peter-G.|date=2015.|title=Assembly of hair bundles, an amazing problem for cell biology|url=http://dx.doi.org/10.1091/mbc.e14-04-0940|journal=Molecular Biology of the Cell|volume=26|issue=15|pages=2727–2732|doi=10.1091/mbc.e14-04-0940|issn=1059-1524}}</ref> |
|||
=== Потпорне ћелије === |
=== Потпорне ћелије === |
||
Верзија на датум 1. мај 2024. у 17:17
Вестибуларне рецепторске ћелије су посебна врста сензорних рецепторских ћелија слушног и вестибуларног система у ушима свих кичмењака и у органу бочне линије риба, које механотрансдукцијом откривају кретање у свом окружењу.[1] Оне су одговорне за претварање ситних померања у уву у потенцијале рецептора или сигнале које мозак може протумачити и који су релевантни за вестибуларну функцију.[2]
Врсте
Вестибуларне рецепторске ћелије се састоје од три врсте ћелија:[3]
- вестибуларних трепљастих ћелија,
- сензорних ћелија и
- потпорних ћелија.
Вестибуларне трепљасте ћелије
Вестибуларне трепљасте ћелије се могу се класификовати као тип I или тип II.[3]
Трепљасте ћелије типа I - одговарају унутрашњим трепљастим ћелијама Кортијевог органа и обликоване су као античке грчке боце за вино, са округлим дном, танким вратом и ширим главама. Свака ћелија је окружена нервним путиром из једне од крајњих грана дебелог или средњег нервног влакна вестибуларног нерва. Повремено, 2-3 трепљасте ћелије могу бити укључене у исти нервни путир.
Трепљасте ћелије типа II - одговарају спољашњим трепљастим ћелијама Кортијевог органа и обликоване су као цилиндри, са равном горњом површином прекривеном кутикулом.
Сензорне ћелије
Сензорне ћелије су неуроепителне трепљасте ћелије, од којих свака носи 50-100 стереоцилија и један дуги, дебели киноцилијум на апикалној површини.[3]
Стереоцилије
Стереоцилије, које су непомичне и круте, нису праве цилије, већ се састоје од актинских филамената у паракристалном низу са другим протеинима цитоскелета.
Актински филаменти у стереоцилији се протежу у трепљасте ћелије и усидрене су у задебљаном региону близу апикалне површине, која се назива кутикуларна плоча. Кутикуларна плоча је густа, филаментозна мрежа насумично оријентисаних актинских филамената која испуњава подручје непосредно испод апикалне површине ћелије.
Стереоцилије се разликују по висини, али су степеноване у односу на киноцилијум, при чему их је највиша близу киноцилијума.
Стереоцилије су повезане заједно и обично се називају власасти сноп или власасти сноп ћелија. Кроз развој низа трепљастих ћелија животиње могу бити веома осетљиве на таласе притиска или кретање у течном окружењу које окружује животињу.[4]
Стереоцилије су структурно сличне микроресицама јер су препуне актинских филамената у полукристалном низу, али стереоцилије су генерално веће (пречник ~200 нм) од микроресица које се налазе у другим животињским ћелијама. Број стереоцилија у опсегу од 50-100 по ћелији, су чврсто груписане и распоређене по дужини од једног до другог краја снопа, дајући апикалној мембрани осу симетрије ( Сцхвандер ет ал. 2010 ). Једна права цилија која садржи 9 + 2 низ микротубула обично је присутна одмах иза највише стереоцилије на краткој до дугој оси.
Киноцилијум
Киноцилијум излази из ћелијске цитоплазме кроз сегмент ћелије коме недостаје кутикуларна плоча. Киноцилијум има комплетну структуру покретне цилије са базалним телом, која веома подсећа на центриол и 9+2 распоред дублета микротубула правих цилија. Међутим код киноцилијума, недостају унутрашњи кракови динеина, а централни пар микротубула није присутан у дисталном делу киноцилија, што сугерише да вестибуларна киноцилија може бити непокретна или само слабо покретна. Свака власаста ћелија је морфолошки поларизована у односу на локацију киноцилије. У утрикуларној макули, власасте ћелије су поларизоване тако па је тако киноцилијум окренут ка стриоли, док је у сакуларној макули киноцилијум сваке ћелије окренут супротно од стриоле.[3]
Киноцилијум игра важну улогу у развоју и уредном распореду стереоцилије, а за њу су везане стереоцилије најближе киноцилијуму. У неким власастим ћелијама, као што су оне у пужници сисара и у слушној папили неких птица, у зрелој власастој нема киноцилија. У свим случајевима, међутим, киноцилијум је присутан током ембриолошког развоја власастих ћелија, а то показује и постојаност базалног тела цилијарног тела у зрелој власастој ћелији чак и у одсуству цилијума. У физиолошким експериментима у којима је киноцилијум уклоњен из сакуларних власастих ћелија жабе, функција власастих ћелија није поремећена.[5] Ови резултати заједно показују да је киноцилијум неопходан за нормалан развој низа стереоцилија, али да није потребан за нормалну функцију.[6][7]
Потпорне ћелије
Потпорне ћелије које се протежу од базалне мембране до апикалне површине окружују трепљасте ћелије. Њихова језгра се обично налазе непосредно изнад базалне мембране и испод трепљастих ћелија. Трепљасте ћелије формирају тесне спојеве и дезмозоме са потпорним ћелијама, одвајајући тако ендолимфатички простор у коме ендолимфа купа стереоцилије изнад ћелија, од перилимфатичног простора испод апикалне површине.[3]
Извори
- ^ Lumpkin, Ellen A.; Marshall, Kara L.; Nelson, Aislyn M. (2010-10-18). „The cell biology of touch”. Journal of Cell Biology (на језику: енглески). 191 (2): 237—248. ISSN 1540-8140. doi:10.1083/jcb.201006074.
- ^ Dieterich M, Brandt T. Vestibular system: anatomy and functional magnetic resonance imaging. Neuroimaging Clin N Am. 2001 May. 11(2):263-73, ix.
- ^ а б в г д Lee, С, Steve (2023-11-28). „Vestibular System Anatomy: Overview, Membranous Labyrinth, Vestibular Sensory Epithelium”. emedicine.medscape.com.
- ^ Smotherman, Michael; Narins, Peter (2004), Evolution of the Amphibian Ear, Springer New York, стр. 164—199, ISBN 978-0-387-21093-3, Приступљено 2024-05-01
- ^ Hudspeth, A J; Jacobs, R (1979). „Stereocilia mediate transduction in vertebrate hair cells (auditory system/cilium/vestibular system).”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 76 (3): 1506—1509. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.76.3.1506.
- ^ Schwander, Martin; Kachar, Bechara; Müller, Ulrich (2010-07-12). „The cell biology of hearing”. Journal of Cell Biology. 190 (1): 9—20. ISSN 1540-8140. doi:10.1083/jcb.201001138.
- ^ Barr-Gillespie, Peter-G. (2015). „Assembly of hair bundles, an amazing problem for cell biology”. Molecular Biology of the Cell. 26 (15): 2727—2732. ISSN 1059-1524. doi:10.1091/mbc.e14-04-0940.
Спољашње везе
- Vestibular System Anatomy (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
