Пређи на садржај

Капилароскопија нокта — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: '''Капилароскопија нокта''' је високо осетљива, јефтина, једноставна, безбедна и неинвазивна метода снимања која се користи у морфолошкој анализи исхране капилара у пределу ноктију.<ref>{{Cite journal|last=Lambova|first=Sevdalina Nikolova|last2=Müller-Ladner|first2=Ulf|date=2013.|title=Capillaroscopic pattern in syst…
(нема разлике)

Верзија на датум 6. мај 2024. у 11:49

Капилароскопија нокта је високо осетљива, јефтина, једноставна, безбедна и неинвазивна метода снимања која се користи у морфолошкој анализи исхране капилара у пределу ноктију.[1] Данас се овај метода користи за групу поремећаја спектра склеродерме да би се разликовао примарни Рејноов феномен (РФ) од секундарног РФ код реуматских обољења. Аналогне промене се могу приметити и код других болести везивног ткива (БВТ) као што су мешана болест везивног ткива, синдроми преклапања, дерматомиозитис и полимиозитис.

Опште информације

Рано откривање микроваскуларних промена које могу настати код неких инфламаторних болести везивног ткива главна је предност капилароскопије, која је привукла пажњу многих реуматолога, након што су Амерички колеџ за реуматологију и Европска лиги против реуматизма, предложили капилароскопију као додатни критеријум за прелиминарну класификацију системске склерозе (ССк).[2]

Када се користе заједно, аутоантителима капилароскопски налази су генерално прихваћени као моћан дијагностички алат за откривање нових болести везивног ткива (БВТ ) код пацијената са Рејноовим феноменом.[3] Различити параметри као што су:[4] антинуклеарна антитела (АНА), број капилара и присуство џиновских капилара, комбиновани су у алгоритми који су означени под називом прогностичка упутства заснована на правилима помоћу капилароскопског прегледа ноктију и серологија повезане са склеродермом. Ово је омогућило стратификацију Рејноовог феномена (РФ) на основу ризика од инцидената системске склерозе.[5][6]

Процедура снимања траје око 15-30 минута.[7]

Предуслови

Важне тачке и разматрања које треба имати на уму у процедури капилароскопије су:

  • Од пацијената се тражи да избегавају узимање кофеина и пушење 4-6 сати пре прегледа.[8]
  • Пацијентима се саветује да не уклањају кутикулу ноктију месец дана пре снимања како би избегли микротрауме које би могле да доведу преглед у опасност.[9]
  • У поступку треба користити само биљна уља (неутрална уља) која су погодна за кожу, као што су уље ораха, уље кедровине, маслиново уље и уље од кикирикија. Примена уобичајених имерзионих уља која се користе у микроскопији може изазвати иритацију коже и слузокоже.
  • Физички повређени прсти се искључују из испитивања.[10]
  • Пре капилароскопије ножних прстију, од пацијената се тражи да меком четком очисте нокте на ногама и уклоне прљавштину и бактерије које се могу заглавити у угловима ноктију, водећи рачуна да не оштете околну кожу.
  • Капилароскоп је боље поставити на под приликом прегледа ножних прстију, али је за упоредни преглед прстију прикладније да апарат буде на столу.[11]
  • Снага увећања оптичких сонди може да се креће од 100 х до 1.000 х, иако се увећање од 200 х рутински користи у клиничкој пракси. Капиларе се могу јасније посматрати при овом увећању; међутим, свака капилароскопска слика направљена на овај начин може покрити само четвртину површине набора ноктију. При увећањима већим од 600 х, крвне ћелије унутар капилара се могу визуелизовати.[12]
  • Пошто четврти и пети прст обе руке имају највећу транспарентност коже, најпрецизније морфолошке процене могу се добити са ових прстију.[13]
  • Пре поступка капилароскопије пацијентима, посебно деци, требало би се објаснити функције опреме.[6]
  • Вазодилатација се може спречити хладним извором светлости. Када користите контактне оптичке сонде, примену минималног притиска на наборе ноктију треба избегавати, јер то може да модификује крвне судове.[14]
  • Да би се правилно сагледале све морфоструктурне карактеристике испитиваног поља, капилароскопска сонда мора да се помера спорим равномерним покретом.[15]
  • Предлаже се да слике добијене током прегледа треба да анализирају два различита стручњака без претходног познавања клиничког стања пацијента, јер је мерење капиларних димензија ручно заморно и склоно нетачности.[16]
  • На истом прсту здравог субјекта, морфолошки образац микроциркулације набора ноктију обично остаје константан дуги низ година.[17]
  • За бољу резолуцију слике, додавање више уља би могло бити од користи. Међутим, и премало или много уља може смањити резолуцију и треба их избегавати.[18]
  • Сасвим је уобичајено да има мали или никакав капиларни проток када је просторија за испитивање хладна или је субјект нервозан.[18]

Извори

  1. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2013). „Capillaroscopic pattern in systemic lupus erythematosus and undifferentiated connective tissue disease: What we still have to learn?”. Rheumatology International (на језику: енглески). 33 (3): 689—695. ISSN 0172-8172. doi:10.1007/s00296-012-2434-0. 
  2. ^ van den Hoogen, Frank; Khanna, Dinesh; Fransen, Jaap; Johnson, Sindhu R.; Baron, Murray; Tyndall, Alan; Matucci‐Cerinic, Marco; Naden, Raymond P.; Medsger, Thomas A. (2013). „2013 Classification Criteria for Systemic Sclerosis: An American College of Rheumatology/European League Against Rheumatism Collaborative Initiative”. Arthritis & Rheumatism (на језику: енглески). 65 (11): 2737—2747. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.38098. 
  3. ^ Koenig, Martial; Joyal, France; Fritzler, Marvin J.; Roussin, André; Abrahamowicz, Michal; Boire, Gilles; Goulet, Jean‐Richard; Rich, Éric; Grodzicky, Tamara (2008). „Autoantibodies and microvascular damage are independent predictive factors for the progression of Raynaud's phenomenon to systemic sclerosis: A twenty‐year prospective study of 586 patients, with validation of proposed criteria for early systemic sclerosis”. Arthritis & Rheumatism (на језику: енглески). 58 (12): 3902—3912. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.24038. 
  4. ^ Cutolo, M.; Pizzorni, C.; Tuccio, M.; Burroni, A.; Craviotto, C.; Basso, M.; Seriolo, B.; Sulli, A. (2004-06-01). „Nailfold videocapillaroscopic patterns and serum autoantibodies in systemic sclerosis”. Rheumatology (на језику: енглески). 43 (6): 719—726. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/keh156. 
  5. ^ Ingegnoli, F.; Boracchi, P.; Gualtierotti, R.; Biganzoli, E. M.; Zeni, S.; Lubatti, C.; Fantini, F. (2010-01-25). „Improving outcome prediction of systemic sclerosis from isolated Raynaud's phenomenon: role of autoantibodies and nail-fold capillaroscopy”. Rheumatology. 49 (4): 797—805. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/kep447. 
  6. ^ а б Ingegnoli F., Gualtierotti R. A systematic overview on the use and relevance of capillaroscopy in systemic sclerosis. Expert Review of Clinical Immunology. 2013;9(11):1091–1097. doi: 10.1586/1744666X.2013.849198.
  7. ^ Lefford, F; Edwards, J C (1986-09-01). „Nailfold capillary microscopy in connective tissue disease: a quantitative morphological analysis.”. Annals of the Rheumatic Diseases (на језику: енглески). 45 (9): 741—749. ISSN 0003-4967. doi:10.1136/ard.45.9.741. 
  8. ^ Murray, Andrea K.; Feng, Kaiyan; Moore, Tonia L.; Allen, Phillip D.; Taylor, Christopher J.; Herrick, Ariane L. (2011). „Preliminary Clinical Evaluation of Semi-automated Nailfold Capillaroscopy in the Assessment of Patients with Raynaud’s Phenomenon: Semi-automated Nailfold Capillaroscopy”. Microcirculation (на језику: енглески). 18 (6): 440—447. doi:10.1111/j.1549-8719.2011.00104.x. 
  9. ^ Piotto, Daniela Gerent Petry; Len, Cláudio Arnaldo; Hilário, Maria Odete Esteves; Terreri, Maria Teresa Ramos Ascensão (2012). „Capilaroscopia periungueal em crianças e adolescentes com doenças reumáticas”. Revista Brasileira de Reumatologia. 52 (5): 727—732. ISSN 0482-5004. doi:10.1590/s0482-50042012000500007. 
  10. ^ Hoerth; Kundi; Katzenschlager; Hirschl (2012-01-01). „Qualitative and quantitative assessment of nailfold capillaries by capillaroscopy in healthy volunteers”. Vasa (на језику: енглески). 41 (1): 19—26. ISSN 0301-1526. doi:10.1024/0301-1526/a000159. 
  11. ^ Jung P., Trautinger F. Capillaroscopy of toes. Journal of the German Society of Dermatology. 2013;11(9):855–867. doi: 10.1111/ddg.12117. [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  12. ^ Cutolo, M.; Smith, V. (2013-11-01). „State of the art on nailfold capillaroscopy: a reliable diagnostic tool and putative biomarker in rheumatology?”. Rheumatology (на језику: енглески). 52 (11): 1933—1940. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/ket153. 
  13. ^ Cutolo, Maurizio; Grassi, Walter; Matucci Cerinic, Marco (2003). „Raynaud's phenomenon and the role of capillaroscopy”. Arthritis & Rheumatism (на језику: енглески). 48 (11): 3023—3030. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.11310. 
  14. ^ Patil, Abhishek; Sood, Isha (2020-11-11), Nailfold Capillaroscopy in Rheumatic Diseases, IntechOpen, Приступљено 2024-05-06 
  15. ^ Berks, Michael; Tresadern, Phil; Dinsdale, Graham; Murray, Andrea; Moore, Tonia; Herrick, Ariane; Taylor, Chris (2014), An Automated System for Detecting and Measuring Nailfold Capillaries, Springer International Publishing, стр. 658—665, ISBN 978-3-319-10403-4, Приступљено 2024-05-06 
  16. ^ Allen, P. D.; Taylor, C. J.; Herrick, A. L.; Moore, T. (1999), Image Analysis of Nailfold Capillary Patterns from Video Sequences, Springer Berlin Heidelberg, стр. 698—705, ISBN 978-3-540-66503-8, Приступљено 2024-05-06 
  17. ^ Grassi, Walter; Medico, Patrizia Del; Izzo, Franco; Cervini, Claudio (2001). „Microvascular involvement in systemic sclerosis: Capillaroscopic findings”. Seminars in Arthritis and Rheumatism (на језику: енглески). 30 (6): 397—402. doi:10.1053/sarh.2001.20269. 
  18. ^ а б „Measuring Velocity Using the CAM1”. www.kktechnology.com. Приступљено 2024-05-06. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капилароскопија_нокта&oldid=27734709”