Капилароскопија нокта

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
А. нокатна плоча; Б. лунула; Ц. корен; Д. синус; Е. матрица; Ф. лежиште нокта; Г. хипонихијум; Х. слободна ивица.

Капилароскопија нокта је високо осетљива, јефтина, једноставна, безбедна и неинвазивна метода снимања која се користи у морфолошкој анализи исхране капилара у пределу ноктију.[1] Данас се ова метода користи за групу поремећаја спектра склеродерме да би се разликовао примарни Рејноов феномен (РФ) од секундарног РФ код реуматских обољења. Аналогне промене се могу приметити и код других болести везивног ткива (БВТ) као што су мешана болест везивног ткива, синдроми преклапања, дерматомиозитис и полимиозитис.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Рано откривање микроваскуларних промена које могу настати код неких инфламаторних болести везивног ткива главна је предност капилароскопије, која је привукла пажњу многих реуматолога, након што су Амерички колеџ за реуматологију и Европска лиги против реуматизма, предложили капилароскопију као додатни критеријум за прелиминарну класификацију системске склерозе (ССк).[3]

Када се користе заједно, аутоантителима капилароскопски налази су генерално прихваћени као моћан дијагностички алат за откривање нових болести везивног ткива (БВТ ) код пацијената са Рејноовим феноменом.[4] Различити параметри као што су:[5] антинуклеарна антитела (АНА), број капилара и присуство џиновских капилара, комбиновани су у алгоритми који су означени под називом прогностичка упутства заснована на правилима помоћу капилароскопског прегледа ноктију и серологија повезане са склеродермом. Ово је омогућило стратификацију Рејноовог феномена (РФ) на основу ризика од инцидената системске склерозе.[6][2]

Процедура снимања траје око 15-30 минута.[7]

Дистрибуција капилара[уреди | уреди извор]

У већини делова људског тела капиларне петље су окомите на површину коже, док у пределу набора ноктију постају паралелне са површином коже. Хомогена и уређена дистрибуција капилара распоређених паралелно и на правилним уским растојањима између узлазних и силазних грана налази се у капилароскопским прегледима здравих субјеката, укључујући децу и адолесценте.[8]  

Регуларна капиларна дистрибуција се односи на правилан и уредан распоред капилара у редовима.[9]

Дезорганизација капилара или неорганизована архитектура се дефинише као потпуно изобличење нормалног и правилног капиларног узорка.

Примена[уреди | уреди извор]

Опште мишљење о повезаности капилароскопских налаза са клиничком укљученошћу и активношћу болести код системске склерозе није уједначено.[10] Ово је наводно зато што су фазне промене микроангиопатије повезане са системском склерозом готово универзална карактеристика склеродерме и нису специфичне за одређени тип пратеће клиничке манифестације.[11] Дакле, брзина прогресије микроваскуларних алтерација може бити одлучујући критеријум, а у случајевима брзе динамике капилароскопских налаза може се сматрати индикатором активности болести.

Занимљиво је да је васкуларни „опоравак“ примећен након третмана имуносупресивним лековима, трансплантације хематопоетских матичних ћелија и антагониста ендотелинског рецептора – босентана.

Даљи развој знања о капилароскопији набора ноктију код системске склерозе проширио је њену примену од углавном дијагностичког алата до утврђеног, поузданог метода за процену активности болести, прогнозе болести и терапијског одговора.[12]

Предуслови[уреди | уреди извор]

Важне тачке и разматрања које треба имати на уму у процедури капилароскопије су:

  • Од пацијената се тражи да избегавају узимање кофеина и пушење 4-6 сати пре прегледа.[13]
  • Пацијентима се саветује да не уклањају кутикулу ноктију месец дана пре снимања како би избегли микротрауме које би могле да доведу преглед у опасност.[14]
  • У поступку треба користити само биљна уља (неутрална уља) која су погодна за кожу, као што су уље ораха, уље кедровине, маслиново уље и уље од кикирикија. Примена уобичајених имерзионих уља која се користе у микроскопији може изазвати иритацију коже и слузокоже.
  • Физички повређени прсти се искључују из испитивања.[15]
  • Пре капилароскопије ножних прстију, од пацијената се тражи да меком четком очисте нокте на ногама и уклоне прљавштину и бактерије које се могу заглавити у угловима ноктију, водећи рачуна да не оштете околну кожу.
  • Капилароскоп је боље поставити на под приликом прегледа ножних прстију, али је за упоредни преглед прстију прикладније да апарат буде на столу.[16]
  • Снага увећања оптичких сонди може да се креће од 100 х до 1.000 х, иако се увећање од 200 х рутински користи у клиничкој пракси. Капиларе се могу јасније посматрати при овом увећању; међутим, свака капилароскопска слика направљена на овај начин може покрити само четвртину површине набора ноктију. При увећањима већим од 600 х, крвне ћелије унутар капилара се могу визуелизовати.[17]
  • Пошто четврти и пети прст обе руке имају највећу транспарентност коже, најпрецизније морфолошке процене могу се добити са ових прстију.[18]
  • Пре поступка капилароскопије пацијентима, посебно деци, требало би се објаснити функције опреме.[2]
  • Вазодилатација се може спречити хладним извором светлости. Када користите контактне оптичке сонде, примену минималног притиска на наборе ноктију треба избегавати, јер то може да модификује крвне судове.[19]
  • Да би се правилно сагледале све морфоструктурне карактеристике испитиваног поља, капилароскопска сонда мора да се помера спорим равномерним покретом.[20]
  • Предлаже се да слике добијене током прегледа треба да анализирају два различита стручњака без претходног познавања клиничког стања пацијента, јер је мерење капиларних димензија ручно заморно и склоно нетачности.[21]
  • На истом прсту здравог субјекта, морфолошки образац микроциркулације набора ноктију обично остаје константан дуги низ година.[22]
  • За бољу резолуцију слике, додавање више уља би могло бити од користи. Међутим, и премало или много уља може смањити резолуцију и треба их избегавати.[23]
  • Сасвим је уобичајено да има мали или никакав капиларни проток када је просторија за испитивање хладна или је субјект нервозан.[23]

Значај методе[уреди | уреди извор]

Једноставност, сигурност и неинвазивност капилароскопије набора ноктију су од непроцењиве вредности у откривању основне болести везивног ткива код пацијената са Рејноовим феноменом (РФ). Друго нови третмани и специфичне терапије примењене у ранијој префиброзној фази системске склерозе могу бити корисније у ублажавању и контроли болести.

У прогресивним стадијумима болести, капилароскопија може бити корисна у праћењу микроваскуларног утицаја лекова. Стога се капилароскопија може сматрати прилично осетљивим и високо специфичним тестом за откривање и скрининг поремећаја спектра склеродерме и корисним алатом за праћење и предвиђање захватања органа у склеродерми.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2013). „Capillaroscopic pattern in systemic lupus erythematosus and undifferentiated connective tissue disease: What we still have to learn?”. Rheumatology International (на језику: енглески). 33 (3): 689—695. ISSN 0172-8172. doi:10.1007/s00296-012-2434-0. 
  2. ^ а б в Ingegnoli, Francesca; Gualtierotti, Roberta (2013). „A systematic overview on the use and relevance of capillaroscopy in systemic sclerosis”. Expert Review of Clinical Immunology. 9 (11): 1091—1097. PMID 24147535. doi:10.1586/1744666X.2013.849198. 
  3. ^ van den Hoogen, Frank; Khanna, Dinesh; Fransen, Jaap; Johnson, Sindhu R.; Baron, Murray; Tyndall, Alan; Matucci‐Cerinic, Marco; Naden, Raymond P.; Medsger, Thomas A. (2013). „2013 Classification Criteria for Systemic Sclerosis: An American College of Rheumatology/European League Against Rheumatism Collaborative Initiative”. Arthritis & Rheumatism (на језику: енглески). 65 (11): 2737—2747. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.38098. 
  4. ^ Koenig, Martial; Joyal, France; Fritzler, Marvin J.; Roussin, André; Abrahamowicz, Michal; Boire, Gilles; Goulet, Jean‐Richard; Rich, Éric; Grodzicky, Tamara (2008). „Autoantibodies and microvascular damage are independent predictive factors for the progression of Raynaud's phenomenon to systemic sclerosis: A twenty‐year prospective study of 586 patients, with validation of proposed criteria for early systemic sclerosis”. Arthritis & Rheumatism (на језику: енглески). 58 (12): 3902—3912. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.24038. 
  5. ^ Cutolo, M.; Pizzorni, C.; Tuccio, M.; Burroni, A.; Craviotto, C.; Basso, M.; Seriolo, B.; Sulli, A. (2004-06-01). „Nailfold videocapillaroscopic patterns and serum autoantibodies in systemic sclerosis”. Rheumatology (на језику: енглески). 43 (6): 719—726. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/keh156. 
  6. ^ Ingegnoli, F.; Boracchi, P.; Gualtierotti, R.; Biganzoli, E. M.; Zeni, S.; Lubatti, C.; Fantini, F. (2010-01-25). „Improving outcome prediction of systemic sclerosis from isolated Raynaud's phenomenon: role of autoantibodies and nail-fold capillaroscopy”. Rheumatology. 49 (4): 797—805. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/kep447. 
  7. ^ Lefford, F; Edwards, J C (1986-09-01). „Nailfold capillary microscopy in connective tissue disease: a quantitative morphological analysis.”. Annals of the Rheumatic Diseases (на језику: енглески). 45 (9): 741—749. ISSN 0003-4967. doi:10.1136/ard.45.9.741. 
  8. ^ Kamińska-Winciorek, Grażyna; Śpiewak, Radosław (2013-05-10). „Dermoscopy on subungual melanoma”. Postępy Higieny i Medycyny Doświadczalnej. 67: 380—387. ISSN 1732-2693. doi:10.5604/17322693.1048815. 
  9. ^ Cheng, Cynthia; Daskalakis, Constantine; Falkner, Bonita (2010). „Alterations in capillary morphology are found in mild blood pressure elevation”. Journal of Hypertension (на језику: енглески). 28 (11): 2258—2266. ISSN 0263-6352. doi:10.1097/HJH.0b013e32833e113b. 
  10. ^ Frommer, Klaus W.; Neumann, Elena; Muller-Ladner, Ulf (2020-10-28). „Role of adipokines in systemic sclerosis pathogenesis”. European Journal of Rheumatology. 7 (-3): 165—172. ISSN 2147-9720. doi:10.5152/eurjrheum.2020.19107. 
  11. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Muller-Ladner, Ulf (2018-04-20). „Nailfold Capillaroscopy Within and Beyond the Scope of Connective Tissue Diseases”. Current Rheumatology Reviews. 14 (1): 12—21. ISSN 1573-3971. doi:10.2174/1573397113666170615093600. 
  12. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2019). „Nailfold capillaroscopy in systemic sclerosis – state of the art: The evolving knowledge about capillaroscopic abnormalities in systemic sclerosis”. Journal of Scleroderma and Related Disorders (на језику: енглески). 4 (3): 200—211. ISSN 2397-1983. PMC 8922564 Слободан приступ. PMID 35382505. doi:10.1177/2397198319833486. 
  13. ^ Murray, Andrea K.; Feng, Kaiyan; Moore, Tonia L.; Allen, Phillip D.; Taylor, Christopher J.; Herrick, Ariane L. (2011). „Preliminary Clinical Evaluation of Semi-automated Nailfold Capillaroscopy in the Assessment of Patients with Raynaud’s Phenomenon: Semi-automated Nailfold Capillaroscopy”. Microcirculation (на језику: енглески). 18 (6): 440—447. doi:10.1111/j.1549-8719.2011.00104.x. 
  14. ^ Piotto, Daniela Gerent Petry; Len, Cláudio Arnaldo; Hilário, Maria Odete Esteves; Terreri, Maria Teresa Ramos Ascensão (2012). „Capilaroscopia periungueal em crianças e adolescentes com doenças reumáticas”. Revista Brasileira de Reumatologia. 52 (5): 727—732. ISSN 0482-5004. doi:10.1590/s0482-50042012000500007. 
  15. ^ Hoerth; Kundi; Katzenschlager; Hirschl (2012-01-01). „Qualitative and quantitative assessment of nailfold capillaries by capillaroscopy in healthy volunteers”. Vasa (на језику: енглески). 41 (1): 19—26. ISSN 0301-1526. doi:10.1024/0301-1526/a000159. 
  16. ^ Jung, Peter; Trautinger, Franz (2013). „Capillaroscopy of toes”. JDDG: Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft. 11 (9): 855—866. PMID 23763650. doi:10.1111/ddg.12117. 
  17. ^ Cutolo, M.; Smith, V. (2013-11-01). „State of the art on nailfold capillaroscopy: a reliable diagnostic tool and putative biomarker in rheumatology?”. Rheumatology (на језику: енглески). 52 (11): 1933—1940. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/ket153. 
  18. ^ Cutolo, Maurizio; Grassi, Walter; Matucci Cerinic, Marco (2003). „Raynaud's phenomenon and the role of capillaroscopy”. Arthritis & Rheumatism (на језику: енглески). 48 (11): 3023—3030. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.11310. 
  19. ^ Patil, Abhishek; Sood, Isha (2020-11-11), Nailfold Capillaroscopy in Rheumatic Diseases, IntechOpen, Приступљено 2024-05-06 
  20. ^ Berks, Michael; Tresadern, Phil; Dinsdale, Graham; Murray, Andrea; Moore, Tonia; Herrick, Ariane; Taylor, Chris (2014), An Automated System for Detecting and Measuring Nailfold Capillaries, Springer International Publishing, стр. 658—665, ISBN 978-3-319-10403-4, Приступљено 2024-05-06 
  21. ^ Allen, P. D.; Taylor, C. J.; Herrick, A. L.; Moore, T. (1999), Image Analysis of Nailfold Capillary Patterns from Video Sequences, Springer Berlin Heidelberg, стр. 698—705, ISBN 978-3-540-66503-8, Приступљено 2024-05-06 
  22. ^ Grassi, Walter; Medico, Patrizia Del; Izzo, Franco; Cervini, Claudio (2001). „Microvascular involvement in systemic sclerosis: Capillaroscopic findings”. Seminars in Arthritis and Rheumatism (на језику: енглески). 30 (6): 397—402. doi:10.1053/sarh.2001.20269. 
  23. ^ а б „Measuring Velocity Using the CAM1”. www.kktechnology.com. Приступљено 2024-05-06. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капилароскопија_нокта&oldid=27776890”