Ћелијска адхезија

С Википедије, слободне енциклопедије
Шематкси приказ ћелијске адхезије

Ћелијска адхезија је процес којим ћелије формирају интеракције и причвршћују се за своје ћелијске суседе помоћу специјализованих молекула на ћелијској површини. Овај процес се може одвијати помоћу директног контакта између ћелијских површина или путем индиректних интеракција, при чему се ћелије везују за окружујући ванћелијски матрикс, структуру сличну гелу која садржи молекуле које су ћелије излучиле у простор између себе.[1] Ћелијска адхезија се јавља услед интеракција између ћелијских адхезионих молекула (CAM),[2] трансмембранских протеина лоцираних на ћелијској површини. Ћелијском адхезијом се повезују ћелије на различите начине. Она може да учествује у трансдукцији сигнала, при чему ћелије детектују и одговарају на промене у свом окружењу.[1][3] Неки од других ћелијских процеса регулисаних ћелијском адхезијом су ћелијска миграција и развиће ткива код вишећелијских организама.[4] Промене ћелијске адхезије могу да омету важне ћелијске процесе и да доведу до разних болести, укључујући канцер[5][6] и артритис.[7] Ћелијска адхезија је исто тако есенцијална за инфективне организме, као што су бактерије и вируси, при узорковању болести.[8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Албертс, Бруце; Јохнсон, Алеxандер; Леwис, Јулиан; Морган, Давид; Рафф, Мартин; Робертс, Кеитх; Wалтер, Петер (2014). Молецулар Биологy оф тхе Целл (6тх изд.). Гарланд Сциенце. ИСБН 9780815344322. 
  2. ^ Лодисх, Харвеy; Берк, Арнолд; Матсудаира, Паул; Каисер, Цхрис А.; Криегер, Монтy; Сцотт, Маттхеw П.; Зипурскy, Лаwренце; Дарнелл, Јамес (2003). Молецулар Целл Биологy (5тх изд.). W.Х. Фрееман. ИСБН 978-0716743668. 
  3. ^ Гумбинер, Баррy M. (1996). „Целл Адхесион: Тхе Молецулар Басис оф Тиссуе Арцхитецтуре анд Морпхогенесис”. Целл. 84 (3): 345—357. ПМИД 8608588. дои:10.1016/С0092-8674(00)81279-9. 
  4. ^ Сумиграy, Каелyн D.; Лецхлер, Террy (2015). „Целл Адхесион ин Епидермал Девелопмент анд Барриер Форматион”. Цуррент Топицс ин Девелопментал Биологy. 112: 383—414. дои:10.1016/бс.цтдб.2014.11.027. 
  5. ^ Окегаwа, Т; Понг, РЦ; Ли, Y; Хсиех, ЈТ (2004). „Тхе роле оф целл адхесион молецуле ин цанцер прогрессион анд итс апплицатион ин цанцер тхерапy.”. Ацта Биоцхимица Полоница. 51 (2): 445—57. ПМИД 15218541. 
  6. ^ Хирохасхи, Сетсуо; Канаи, Yае (2003). „Целл адхесион сyстем анд хуман цанцер морпхогенесис”. Цанцер Сциенце. 94 (7): 575—581. дои:10.1111/ј.1349-7006.2003.тб01485.x. 
  7. ^ Сзеканецз, Золтан; Коцх, Алиса Е. (2000). „Целл-целл интерацтионс ин сyновитис: Ендотхелиал целлс анд иммуне целл мигратион”. Артхритис Ресеарцх. 2 (5): 368. дои:10.1186/ар114. 
  8. ^ Пизарро-Цердá, Јавиер; Цоссарт, Пасцале (2006). „Бацтериал Адхесион анд Ентрy инто Хост Целлс”. Целл. 124 (4): 715—727. дои:10.1016/ј.целл.2006.02.012. 
  9. ^ Матео, M.; Генероус, А.; Синн, П. L.; Цаттанео, Р. (2015). „Цоннецтионс маттер - хоw вирусес усе целл-целл адхесион цомпонентс”. Јоурнал оф Целл Сциенце. 128 (3): 431—439. дои:10.1242/јцс.159400. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Албертс, Бруце; Јохнсон, Алеxандер; Леwис, Јулиан; Морган, Давид; Рафф, Мартин; Робертс, Кеитх; Wалтер, Петер (2014). Молецулар Биологy оф тхе Целл (6тх изд.). Гарланд Сциенце. ИСБН 9780815344322. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]