Портал:Биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиПОРТАЛ БИОЛОГИЈА
Parthenos sylvia philippensis.jpg

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

уредиИзабрани чланак
Пљувачне жлезде

Пљувачне жлезде (лат. glandulae salivatores s. oris) су део дигестивног тракта, који је придодат усној дупљи. У њу жлезде изливају продукт своје секреције и тако учествују у хемијској преради хране. Према типу ћелија од којих су изграђене и врсти пљувачне секреције, деле се на: серозне, мукозне и мешовите. С обзиром на димензије и положај, пљувачне жлезде су подељене у две основне групе: мале и велике жлезде.

Жлезде усне дупље су ектодермалног порекла, а настају инвагинацијом пупољака епитела примитивне усне дупље (стомодеум) у мезенхим. Мале пљувачне жлезде изван усне дупље су ендодермалног порекла.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

уредиСлика седмице
RobertHookeMicrographia1665.jpg

Ћелије плуте, онако како их је видео и нацртао Роберт Хук, проналазач микроскопа.

Остале изабране слике

уредиГодишња доба
Prolećno cveće 3.JPG

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уредиБиографија
Јосиф Панчић

Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете оца му Павла a матере Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.

Јосиф Панчић био је међу првим и најистакнутијим биолозима у Србији 19. века.

Углавном се бавио ботаником - током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста, а објавио је више значајних дела о флори Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика, која је касније по њему добила име Панчићева оморика.

даље...

Архива

уредиЗанимљивости
Сиви соко

Да ли сте знали да...

  • ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
  • ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
уредиБиологија и друштво
уредиБотанички кутак
географски лишај (Rhizocarpon geographicum) који се на подлози простире у виду географске мапе

Лишајеви (лат. Lichenes) су организми изграђени од два члана, алге и гљиве, здружених у мутуалистичку симбиотску заједницу. Главни део, од кога зависи облик и изглед лишаја и који количински преовлађује, је гљива. Хифе гљива су тако густо испреплетане да граде лажно ткиво, плектенхим. Чланови ове симбиозе се међусобно допуњују тако што алга (фитобионт), која припада модрозеленим или зеленим алгама, обавља фотосинтезу , а гљива (микобионт) из групе аскомицета (Ascomycetes) или базидиомицета (Basidiomycetes) својим хифама упија из подлоге воду са минералним солима.

Симбиозом алги и гљива настаје организам са особинама које иначе немају ни једна ни друга врста удружених организама и које су толико необичне да се врло често лишаји називају хаосом природе.

Даље...

Архива

уредиЗоолошки кутак
Бели медвед

Бели или поларни медвед (Ursus мaritimus) је медвед који насељава Арктик. Највећи је копнени месојед на свету - већина одраслих мужјака тежи од 300 до 600 килограма, док су женке скоро дупло мање. Крзно је густо и провидно, и често је крем бело обојено. Стога обезбеђује животињи ефикасну камуфлажу приликом лова, међутим, кожа је заправо црне боје. Бели медведи имају кратак реп и малене уши како не би изгубили вишак топлоте, као и релативно малу главу и издужено заоштрено тело погодно за пливање.

Као морски сисар, бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води. У свом окружењу је врхунски предатор - углавном се храни фокама, младим моржевима и китовима, иако је спреман да поједе све што може да убије.

Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед глобалног загревања имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.

Више о белим медведима

уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
велики тетреблеминглучењенотохордапршљен

Потребно проширити:
АвокадоАдаптивна вредностАлометријаАменсализамАмнионАреалАстробиологијаБрезаВитамин БГаструлаДињаДисањеЕволуциона екологијаЕстивацијаЖучЗебраЗоологијаЈеленакКостКраставацКунаМагарацМутуализамНуклеоплазмаНуклеотидОвцаПигмејски нилски коњПолни диморфизамПлазмидРегенерацијаРетровирусРибеРизомСмокваТигарФламингоХидролимфаХорионЦврчциHibernacijaKotiledonVolvoks


Потребно средити:
АгроекосистемДатулаОбична алојаТаламусТорбариХрчакЧовекKomodo zmajSistematika opnokrilaca

уредиЧланци
уредиКатегорије биологије


уредиОстали портали на српској википедији
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали