Портал:Биологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
уредиПОРТАЛ БИОЛОГИЈА
Parthenos sylvia philippensis.jpg

Ова страница је портал за википедијанце које занима биологија. Он омогућава лакши приступ као и помоћ у развоју чланака везаних за ову област науке.

Биологија је природна наука о животу, живим организмима, њиховом пореклу, развоју јединки, а такође о њиховој повезаности са животном средином.

Уколико желите да мењате ову страницу пређите овде

уредиИзабрани чланак
Схема наслеђивања везаног за пол

Фенотипске особине могу бити одређене од стране једног или више гена. Наслеђивање путем једног гена називамо моногенским (монохибридним), путем два гена дихибридним, путем три трихибридним, а постоје и полигене особине. Гени који одређују испољавање једне особине могу бити у различитим врстама интеракција.
Основни типови наслеђивања на основу типа хромозома на коме се налазе гени су:

аутозомно
полним хромозомима.

Прочитајте цео чланак...

Остали изабрани чланци

уредиСлика седмице
EMPUSE-Empusa pennata-PICT0231 1.jpg

Инсекти богомољке (Mantodea) се убрајају међу најбоље предаторе
захваљујући карактеристично обликованим предњим ногама, којима лове.

Остале изабране слике

уредиГодишња доба
Prolećno cveće 3.JPG

На северној Земљиној полулопти у току је годишње доба пролеће. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...

уредиБиографија
Алфред Едмунд Брем 1885.

Алфред Едмунд Брем (нем. Alfred Edmund Brehm; Рентендорф 2. фебруар 1829 - Рентендорф 11. новембар 1884) је био немачки зоолог и писац и син орнитолога Кристијана Лудвига Брема. Преко наслова књиге Бремом живот животиња (нем. Brehms Tierleben), његово презиме је постало синоним за популарну зоолошку литературу.

даље...

Архива

уредиЗанимљивости
Сиви соко

Да ли сте знали да...

  • ...сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
  • ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
уредиБиологија и друштво
уредиБотанички кутак
жирови храста лужњака

Храст лужњак (Quercus robur) је биљка из рода храстова, а породице букви (Fagaceae). То је дуговечно дрво (достиже старост и до 800 година) висине и до 50m, а стабло може да има обим и до 3m. Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Народни називи за храст лужњак су дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, претежно влажна земљишта, са високим нивоом подземних вода. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Распрострањен је у скоро целој Европи, Кавказу и Малој Азији. Некада се жир ових храстова користио за прехрану стоке и у том су погледу храстове шуме биле веома значајне.

Даље...

Архива

уредиЗоолошки кутак
Морски паук

Морски пауци (Pycnogonida) су мала група од око 500 врста морских пауколиких животиња. Распрострањени су од поларних до тропских мора, а насељавају како обалске зоне (литорал) тако и зоне великих морских дубина (абисал). Филогенетски положај ове групе је дуго био непознат јер су врло специфичне анатомије. Данас их већина зоолога сврстава у хелицерате.

Више о морским пауцима...

уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
велики тетреблеминглучењенотохордапршљен

Потребно проширити:
АвокадоАдаптивна вредностАлометријаАменсализамАмнионАреалАстробиологијаБрезаВитамин БГаструлаДињаДисањеЕволуциона екологијаЕстивацијаЖучЗебраЗоологијаЈеленакКостКраставацКунаМагарацМутуализамНуклеоплазмаНуклеотидОвцаПигмејски нилски коњПолни диморфизамПлазмидРегенерацијаРетровирусРибеРизомСмокваТигарФламингоХидролимфаХорионЦврчциHibernacijaKotiledonVolvoks


Потребно средити:
АгроекосистемДатулаОбична алојаТаламусТорбариХрчакЧовекKomodo zmajSistematika opnokrilaca

уредиЧланци
уредиКатегорије биологије


уредиОстали портали на српској википедији
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали