Капоти (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Капоте (филм))

Капоти
Постер биоскопског издања
Изворни насловЦапоте
РежијаБенет Милер
СценариоДан Фатерман
Продуцент
Базирано наКапот
Гералд Кларк
Главне улоге
МузикаМајкл Дана
КинематографијаАдам Кимел
МонтажаКристофер Телефсен
Студио
ДистрибутерСонy Пицтурес Цлассицс
Година2005.
Трајање114 минута
ЗемљаСједињене Државе
Канада[1]
Језикенглески
Буџетдолара7 милиона[2]
Зарададолара49,9 милиона[2]
Веб-сајтwww.sonyclassics.com/capote/
IMDb веза

Капоти је биографски драмски филм из 2005. о америчком романописцу Труману Капотију у режији Бенета Милера, са Филипом Симором Хофманом у главној улози. Филм првенствено прати догађаје током писања Капотијеве нефикцијске књиге Хладнокрвно убиство из 1965. године. Филм је заснован на биографији Џералда Кларка Капотија из 1988. Објављена је 30. септембра 2005. године, што се поклопило са Капотиовим рођенданом.

Филм је постигао успех на благајни и добио је признања критичара због Хофманове главне улоге. На крају је освојио неколико награда и био је номинован за 5 Оскара, укључујући најбољи филм, најбољу режију за Милера, најбољу споредну глумицу за Катрин Кинер и најбољи адаптирани сценарио, а Хофман је освојио Оскара за најбољег глумца.

Радња[уреди | уреди извор]

Године 1959, убиства породице Клатер се дешавају на њиховој фарми у Канзасу. Док чита Њујорк тајмс, Труман Капоти је задивљен причом и зове уредника часописа Њујоркер Вилијам Шона да му каже да планира да документује трагедију.

Капоти путује у Канзас, позивајући пријатељицу из детињства Нел Харпер Ли да му се придружи. Он намерава да интервјуише оне који су повезани са породицом Клатер, са Лијевом као његовим посредником и фасилитатором. Алвин Дјуи, водећи детектив истражног бироа Канзаса на случају, одбацује га. Ипак, Дјуијева супруга Мари је обожаватељка Капотовог писања и убеђује свог мужа да позове Капотија и Ли у њихову кућу на вечеру.

Капотиове приче о филмским сетовима и филмским звездама очаравају Мари. Временом, њен муж се загрева за Капотија и дозвољава му да погледа фотографије жртава. Дјуи, Ли и Капоти су на вечери када су осумњичени за убиство, Пери Смит и Ричард „Дик“ Хикок, ухваћени. Ласкање, подмићивање и оштар увид у људско стање олакшавају Капотијеве посете затвору у којем се налазе оптужени.

Капоти почиње да се везује за Смита. Он обавештава Шона о својој намери да прошири причу у књигу пуне дужине. Након суђења и осуде, чиме су Смит и Хикок осуђени на смрт, Капоти добија стални приступ убицама подмићујући управника Маршала Круча.

Капоти проводи следеће године редовно посећујући Смита и учећи о његовом животу, изузев једногодишњег боравка када одлази у Мароко и Шпанију да напише „прва три дела“ књиге, у пратњи свог романтичног партнера Џека Данфија.

Прича о Смитовом животу, његовом кајању и његовој емоционалној искрености импресионирају Капотија, који постаје емоционално везан за њега упркос језивим убиствима. Капоти помаже Смиту и Хикоку тако што тражи стручног правног саветника за њих и покреће жалбу. Ипак, он је фрустриран, јер Смит одбија да исприча шта се тачно догодило у ноћи убистава.

Иако је у почетку настојање да се обезбеди одговарајућа заступљеност и прошире Капотијеве могућности да разговара са убицама, жалбени процес се одуговлачи неколико година. Док судски спор није решен, Капоти осећа да се заглавио са причом без краја и не може да заврши своју књигу. Коначно, успева да натера Смита да детаљно опише убиства и своје мисли у то време. Он има оно што жели од Смита, али види бешћутност и себичност у сопственим поступцима у том процесу.

Сада са свиме под контролом, Капоти још увек мора да сачека да се жалбени процес заврши пре него што осети да може да објави свој рад. Лијев бестселер роман Убити птицу ругалицу претворен је у филм, али Капоти није у стању да подели радост успеха свог пријатеља, превише је заробљен у опијању због сопствене беде.

Пошто је последња жалба одбијена, Смит моли да се Капоти врати пре него што буде погубљен, али Капоти не може да се натера себе да то учини. Смитов телеграм упућен Харпер Ли на крају приморава Капотија да се врати у Канзас. Тамо је очевидац погубљена Смита и Хикока.

Капоти разговара са Лијевом о ужасавајућем искуству и жали се да није могао ништа да учини да то спречи. Она одговара: „Можда не. Чињеница је да ниси хтео.” Док се враћао кући, Капоти прегледава фотографије из случаја, и списе и цртеже које му је дао Смит.

У епилогу се истиче да је Хладнокрвно од Капотија стоворило најпознатијег америчког писца, уз напомену да никада није завршио другу књигу. У постскриптуму се налази епиграф који би он одабрао за наслов Услишених молитава „Више суза се пролива над услишеним молитвама него неодговореним“, цитат Свете Терезе из Авиле.[3][4]

Пријем[уреди | уреди извор]

Благајна[уреди | уреди извор]

Капоти је зарадио 28,8 милиона долара у Сједињеним Државама и Канади и 21,2 милиона долара на другим територијама за укупно 50 милиона долара широм света. ДВД/Блу-реј продаја је износила 17 милиона долара до 2018. Продукцијски буџет је био 7 милиона долара.[2]

Критички респонс[уреди | уреди извор]

Капоти је добио велико признање критичара, а Хофманова изведба је била предмет посебних похвала. Агрегатор рецензија Роттен Томатоес известио је да је 89% критичара дало филму позитивну рецензију, са просечном оценом од 8,20/10 на основу 197 рецензија. Консензус сајта гласи: „Занимљива централна изведба Филипа Симора Хофмана води добро конструисано препричавање најсензационалнијег и најзначајнијег периода у животу аутора Трумана Капотија.”[5] На сајту Метацритиц, филм има оцену 88 од 100 на основу 40 критичара, што указује на „универзално признање“.[6] Роџер Еберт је филму дао оцену четири звездице, наводећи: „Капоти је филм неуобичајене снаге и увида, о човеку чије велико достигнуће захтева одрицање од самопоштовања“.[7]

Признања[уреди | уреди извор]

Капоти је освојио неколико награда, укључујући награду Националног друштва филмских критичара за најбољи филм,[8] и проглашен је једним од десет најбољих филмова године од стране Америчког филмског института[9] и Националног одбора за прегледе.[10] Номинован је за пет Оскара и пет филмских награда Британске академије, укључујући за најбољи филм, најбољу режију (за Милера), најбољу споредну глумицу (за Кетрин Кинер) и најбољи адаптирани сценарио (за Футермана), а Хофман је освојио награду најбољег глумца на обе церемоније.[11][12] Поред Оскара и Британске филмске награде, Хофман је освојио награду Златни глобус[13] и награду Удружења филмских глумаца,[14] као и награде бројних група критичара за свој наступ.[8][10][15][16] Штавише, редитељ Милер је освојио награду Готам Независног филма за пробојног редитеља[17] и добио је номинацију на додели награда Удружења америчких режисера,[18] а Фатерманов сценарио је номинован на додели награда Удружења писаца Америке.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цапоте”. Лондон, Енгланд: Бритисх Филм Институте. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2015. 
  2. ^ а б в „Цапоте (2005)”. Тхе Нумберс. Насх Информатион Сервицес, ЛЛЦ. Приступљено 26. 5. 2018. 
  3. ^ Схеллеy, Петер (2017). Пхилип Сеyмоур Хоффман. Тхе Лифе анд Wорк. Јефферсон, Нортх Царолина: МцФарланд. стр. 77. ИСБН 978-1-476-66243-5. 
  4. ^ Ахерн, Росемарy, ур. (2012). Тхе Арт оф тхе Епиграпх. Хоw Греат Боокс Бегин. Неw Yорк Цитy: Симон & Сцхустер. стр. 49. ИСБН 978-1-451-69327-0. 
  5. ^ „Цапоте (2005)”. Роттен Томатоес. Фанданго. Приступљено 6. 3. 2021. 
  6. ^ „Цапоте Ревиеwс”. Метацритиц. ЦБС Интерацтиве. Приступљено 5. 1. 2017. 
  7. ^ Еберт, Рогер. „Цапоте”. РогертЕберт.цом. Приступљено 20. 8. 2015. 
  8. ^ а б Хернандез, Еугене (9. 1. 2006). „Цапоте Намед Бест Пицтуре оф '05 Бy Натионал Социетy оф Филм Цритицс”. ИндиеWире. Приступљено 15. 8. 2022. 
  9. ^ „АФИ Аwардс 2005: АФИ Мовиес оф тхе Yеар”. Америцан Филм Институте. Приступљено 15. 8. 2022. 
  10. ^ а б Мохр, Иан (12. 12. 2005). „НБР ин 'Гоод' моод”. Вариетy. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  11. ^ „Тхе 78тх Ацадемy Аwардс (2006) Номинеес анд Wиннерс”. Ацадемy оф Мотион Пицтуре Артс анд Сциенцес (АМПАС). Архивирано из оригинала 9. 11. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  12. ^ „Бритисх Ацадемy Филм Аwардс 2006”. Бритисх Ацадемy оф Филм анд Телевисион Артс. Приступљено 15. 8. 2022. 
  13. ^ „Ливе цовераге оф 2006 Голден Глобес”. Вариетy. 16. 1. 2006. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  14. ^ „САГ Аwардс 2006: Фулл лист оф wиннерс”. ББЦ Неwс. 30. 1. 2006. Архивирано из оригинала 25. 2. 2016. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  15. ^ Сеиф, Дена (9. 1. 2006). „Цриx сцале Моунтаин”. Вариетy. Архивирано из оригинала 13. 9. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  16. ^ Кинг, Сусан (11. 12. 2005). „Л.А. Филм Цритицс Хонор Брокебацк”. Лос Ангелес Тимес. Архивирано из оригинала 21. 8. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  17. ^ Мохр, Иан (30. 11. 2005). „ИФП хонорс то Цапоте”. Вариетy. Приступљено 15. 8. 2022. 
  18. ^ „Номинеес фор Оутстандинг Дирецториал Ацхиевемент ин Феатуре Филм фор тхе Yеар 2005”. Дирецторс Гуилд оф Америца. 5. 1. 2006. Приступљено 15. 8. 2022. 
  19. ^ Хернандез, Еугене (4. 1. 2006). „WГА Анноунцес Номинеес фор Wритерс Гуилд Аwардс”. ИндиеWире. Приступљено 15. 8. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kapoti_(film)&oldid=26704106”