Убити птицу ругалицу

Из Википедије, слободне енциклопедије

Убити птицу ругалицу (енгл. To Kill a Mockingbird) је роман америчке списатељице Харпер Ли. Први пут је објављен 1960. Награђен је Пулицеровом наградом 1961. Роман говори о девојчици Жан-Луизи Финч (познатој као Скаут) и њеном брату Џеремију Финчу (познатом као Џем) који живе на југу САД са својим оцем Атикусом Финчом, који је адвокат. У причи Атикус брани црнца који је оптужен за силовање белкиње.

Роман је запажен по својој топлини и благом хумору, иако су у његовом фокусу озбиљне теме попут силовања, расне и класне сегрегације, равноправности полова и утицаја моралних норми на слободу појединца. Лик Атикуса генерацијама адвоката и других читалаца служи као узор човека од интегритета и савесног заступника правде. У анкети спроведеној 2006. године, Удружењне библиотекара Велике Британије је овом роману дало вишу оцену од Библије, прогласивши га за „дело које би свака одрасла особа требало да прочита за живота“. Роман је адаптиран у истоимени филм који је 1962. године добио неколико Оскара, у режији Роберта Мулигана и са Грегоријем Пеком у улози Атикуса.

Мотив птица певачица се појављује на више места у роману (презиме главних јунака Финч је такође англосаксонски назив за зебе). Птица ругалица (енг. Mockingbird) је северноамеричка птица певачица која се храни семењем, позната по вештом и гласном имитирању песама других птица и уопште звукова из околине. Мотив птице ругалице се у роману појављује по први пут у сцени у којој Атикус поклања својој деци за Божић играчке ваздушне пушке и упозорава их да, иако се нико неће наљутити ако буду устрелили по коју крештаву плаву шојку, морају добро да запамте да птице ругалице не смеју да се дирају. Збуњеној деци њихова комшиница, госпођица Мауди, објашњава да је „велики грех убијати ругалице јер оне у својим маленим животима никада не повреде ни једно друго живо биће, већ нас све заједно усрећују певајући од срца по цели дан“. Смисао овог литерарног симбола лежи у паралелеи са непотребним и неоправданим насиљем које правосудни систем врши над брањеником Атикуса, црнцем Тимом Робинсоном, уништавајући све што је у њему невино и добронамерно. Харпер на више места у роману користи мотив птица певачица, онда када жели да нагласи неку моралну поуку.

Према сопственим речима, Харпер је лик Дила, Жан-Луизиног вршњака из комшилука, базирала на Труману Капотеу, аутору романа Други гласови, друге собе, Доручак код Тифанија и Хладнокрво убиство. Коментаришући њихово пријатељство, Труман је изјавио: „Господин и госпођа Ли живели су јако близу, а Харпер Ли ми је била најбољи пријатељ. Да ли сте читали њен роман Убити птицу ругалицу? Ја сам један од ликова у тој књизи чија се радња одвија у истом градићу у Албами где смо обоје одрасли. Њен отац је био адвокат, те смо она и ја стално одлазили на суђења када смо били деца. Ишли смо на суђења уместо у биоскоп“. Харпер и Труман су остали блиски пријатељи до његове смрти 1984.


Литература[уреди]

  • Bruell, Edwin (December 1964). "Keen Scalpel on Racial Ills", The English Journal 51 (9) pp. 658–661.