Kapoti (film)

С Википедије, слободне енциклопедије

Kapoti
Poster bioskopskog izdanja
Izvorni naslovCapote
RežijaBenet Miler
ScenarioDan Faterman
Producent
Bazirano naKapot
Gerald Klark
Glavne uloge
MuzikaMajkl Dana
KinematografijaAdam Kimel
MontažaKristofer Telefsen
Studio
DistributerSony Pictures Classics
Godina2005.
Trajanje114 minuta
ZemljaSjedinjene Države
Kanada[1]
Jezikengleski
Budžetdolara7 miliona[2]
Zaradadolara49,9 miliona[2]
Veb-sajtwww.sonyclassics.com/capote/
IMDb veza

Kapoti je biografski dramski film iz 2005. o američkom romanopiscu Trumanu Kapotiju u režiji Beneta Milera, sa Filipom Simorom Hofmanom u glavnoj ulozi. Film prvenstveno prati događaje tokom pisanja Kapotijeve nefikcijske knjige Hladnokrvno ubistvo iz 1965. godine. Film je zasnovan na biografiji Džeralda Klarka Kapotija iz 1988. Objavljena je 30. septembra 2005. godine, što se poklopilo sa Kapotiovim rođendanom.

Film je postigao uspeh na blagajni i dobio je priznanja kritičara zbog Hofmanove glavne uloge. Na kraju je osvojio nekoliko nagrada i bio je nominovan za 5 Oskara, uključujući najbolji film, najbolju režiju za Milera, najbolju sporednu glumicu za Katrin Kiner i najbolji adaptirani scenario, a Hofman je osvojio Oskara za najboljeg glumca.

Radnja[уреди | уреди извор]

Godine 1959, ubistva porodice Klater se dešavaju na njihovoj farmi u Kanzasu. Dok čita Njujork tajms, Truman Kapoti je zadivljen pričom i zove urednika časopisa Njujorker Vilijam Šona da mu kaže da planira da dokumentuje tragediju.

Kapoti putuje u Kanzas, pozivajući prijateljicu iz detinjstva Nel Harper Li da mu se pridruži. On namerava da intervjuiše one koji su povezani sa porodicom Klater, sa Lijevom kao njegovim posrednikom i fasilitatorom. Alvin Djui, vodeći detektiv istražnog biroa Kanzasa na slučaju, odbacuje ga. Ipak, Djuijeva supruga Mari je obožavateljka Kapotovog pisanja i ubeđuje svog muža da pozove Kapotija i Li u njihovu kuću na večeru.

Kapotiove priče o filmskim setovima i filmskim zvezdama očaravaju Mari. Vremenom, njen muž se zagreva za Kapotija i dozvoljava mu da pogleda fotografije žrtava. Djui, Li i Kapoti su na večeri kada su osumnjičeni za ubistvo, Peri Smit i Ričard „Dik“ Hikok, uhvaćeni. Laskanje, podmićivanje i oštar uvid u ljudsko stanje olakšavaju Kapotijeve posete zatvoru u kojem se nalaze optuženi.

Kapoti počinje da se vezuje za Smita. On obaveštava Šona o svojoj nameri da proširi priču u knjigu pune dužine. Nakon suđenja i osude, čime su Smit i Hikok osuđeni na smrt, Kapoti dobija stalni pristup ubicama podmićujući upravnika Maršala Kruča.

Kapoti provodi sledeće godine redovno posećujući Smita i učeći o njegovom životu, izuzev jednogodišnjeg boravka kada odlazi u Maroko i Španiju da napiše „prva tri dela“ knjige, u pratnji svog romantičnog partnera Džeka Danfija.

Priča o Smitovom životu, njegovom kajanju i njegovoj emocionalnoj iskrenosti impresioniraju Kapotija, koji postaje emocionalno vezan za njega uprkos jezivim ubistvima. Kapoti pomaže Smitu i Hikoku tako što traži stručnog pravnog savetnika za njih i pokreće žalbu. Ipak, on je frustriran, jer Smit odbija da ispriča šta se tačno dogodilo u noći ubistava.

Iako je u početku nastojanje da se obezbedi odgovarajuća zastupljenost i prošire Kapotijeve mogućnosti da razgovara sa ubicama, žalbeni proces se odugovlači nekoliko godina. Dok sudski spor nije rešen, Kapoti oseća da se zaglavio sa pričom bez kraja i ne može da završi svoju knjigu. Konačno, uspeva da natera Smita da detaljno opiše ubistva i svoje misli u to vreme. On ima ono što želi od Smita, ali vidi bešćutnost i sebičnost u sopstvenim postupcima u tom procesu.

Sada sa svime pod kontrolom, Kapoti još uvek mora da sačeka da se žalbeni proces završi pre nego što oseti da može da objavi svoj rad. Lijev bestseler roman Ubiti pticu rugalicu pretvoren je u film, ali Kapoti nije u stanju da podeli radost uspeha svog prijatelja, previše je zarobljen u opijanju zbog sopstvene bede.

Pošto je poslednja žalba odbijena, Smit moli da se Kapoti vrati pre nego što bude pogubljen, ali Kapoti ne može da se natera sebe da to učini. Smitov telegram upućen Harper Li na kraju primorava Kapotija da se vrati u Kanzas. Tamo je očevidac pogubljena Smita i Hikoka.

Kapoti razgovara sa Lijevom o užasavajućem iskustvu i žali se da nije mogao ništa da učini da to spreči. Ona odgovara: „Možda ne. Činjenica je da nisi hteo.” Dok se vraćao kući, Kapoti pregledava fotografije iz slučaja, i spise i crteže koje mu je dao Smit.

U epilogu se ističe da je Hladnokrvno od Kapotija stovorilo najpoznatijeg američkog pisca, uz napomenu da nikada nije završio drugu knjigu. U postskriptumu se nalazi epigraf koji bi on odabrao za naslov Uslišenih molitava „Više suza se proliva nad uslišenim molitvama nego neodgovorenim“, citat Svete Tereze iz Avile.[3][4]

Prijem[уреди | уреди извор]

Blagajna[уреди | уреди извор]

Kapoti je zaradio 28,8 miliona dolara u Sjedinjenim Državama i Kanadi i 21,2 miliona dolara na drugim teritorijama za ukupno 50 miliona dolara širom sveta. DVD/Blu-rej prodaja je iznosila 17 miliona dolara do 2018. Produkcijski budžet je bio 7 miliona dolara.[2]

Kritički respons[уреди | уреди извор]

Kapoti je dobio veliko priznanje kritičara, a Hofmanova izvedba je bila predmet posebnih pohvala. Agregator recenzija Rotten Tomatoes izvestio je da je 89% kritičara dalo filmu pozitivnu recenziju, sa prosečnom ocenom od 8,20/10 na osnovu 197 recenzija. Konsenzus sajta glasi: „Zanimljiva centralna izvedba Filipa Simora Hofmana vodi dobro konstruisano prepričavanje najsenzacionalnijeg i najznačajnijeg perioda u životu autora Trumana Kapotija.”[5] Na sajtu Metacritic, film ima ocenu 88 od 100 na osnovu 40 kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[6] Rodžer Ebert je filmu dao ocenu četiri zvezdice, navodeći: „Kapoti je film neuobičajene snage i uvida, o čoveku čije veliko dostignuće zahteva odricanje od samopoštovanja“.[7]

Priznanja[уреди | уреди извор]

Kapoti je osvojio nekoliko nagrada, uključujući nagradu Nacionalnog društva filmskih kritičara za najbolji film,[8] i proglašen je jednim od deset najboljih filmova godine od strane Američkog filmskog instituta[9] i Nacionalnog odbora za preglede.[10] Nominovan je za pet Oskara i pet filmskih nagrada Britanske akademije, uključujući za najbolji film, najbolju režiju (za Milera), najbolju sporednu glumicu (za Ketrin Kiner) i najbolji adaptirani scenario (za Futermana), a Hofman je osvojio nagradu najboljeg glumca na obe ceremonije.[11][12] Pored Oskara i Britanske filmske nagrade, Hofman je osvojio nagradu Zlatni globus[13] i nagradu Udruženja filmskih glumaca,[14] kao i nagrade brojnih grupa kritičara za svoj nastup.[8][10][15][16] Štaviše, reditelj Miler je osvojio nagradu Gotam Nezavisnog filma za probojnog reditelja[17] i dobio je nominaciju na dodeli nagrada Udruženja američkih režisera,[18] a Fatermanov scenario je nominovan na dodeli nagrada Udruženja pisaca Amerike.[19]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Capote”. London, England: British Film Institute. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 20. 8. 2015. 
  2. ^ а б в „Capote (2005)”. The Numbers. Nash Information Services, LLC. Приступљено 26. 5. 2018. 
  3. ^ Shelley, Peter (2017). Philip Seymour Hoffman. The Life and Work. Jefferson, North Carolina: McFarland. стр. 77. ISBN 978-1-476-66243-5. 
  4. ^ Ahern, Rosemary, ур. (2012). The Art of the Epigraph. How Great Books Begin. New York City: Simon & Schuster. стр. 49. ISBN 978-1-451-69327-0. 
  5. ^ „Capote (2005)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Приступљено 6. 3. 2021. 
  6. ^ „Capote Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Приступљено 5. 1. 2017. 
  7. ^ Ebert, Roger. „Capote”. RogertEbert.com. Приступљено 20. 8. 2015. 
  8. ^ а б Hernandez, Eugene (9. 1. 2006). „Capote Named Best Picture of '05 By National Society of Film Critics”. IndieWire. Приступљено 15. 8. 2022. 
  9. ^ „AFI Awards 2005: AFI Movies of the Year”. American Film Institute. Приступљено 15. 8. 2022. 
  10. ^ а б Mohr, Ian (12. 12. 2005). „NBR in 'Good' mood”. Variety. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  11. ^ „The 78th Academy Awards (2006) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences (AMPAS). Архивирано из оригинала 9. 11. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  12. ^ „British Academy Film Awards 2006”. British Academy of Film and Television Arts. Приступљено 15. 8. 2022. 
  13. ^ „Live coverage of 2006 Golden Globes”. Variety. 16. 1. 2006. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  14. ^ „SAG Awards 2006: Full list of winners”. BBC News. 30. 1. 2006. Архивирано из оригинала 25. 2. 2016. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  15. ^ Seif, Dena (9. 1. 2006). „Crix scale Mountain”. Variety. Архивирано из оригинала 13. 9. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  16. ^ King, Susan (11. 12. 2005). „L.A. Film Critics Honor Brokeback”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 21. 8. 2017. г. Приступљено 15. 8. 2022. 
  17. ^ Mohr, Ian (30. 11. 2005). „IFP honors to Capote”. Variety. Приступљено 15. 8. 2022. 
  18. ^ „Nominees for Outstanding Directorial Achievement in Feature Film for the Year 2005”. Directors Guild of America. 5. 1. 2006. Приступљено 15. 8. 2022. 
  19. ^ Hernandez, Eugene (4. 1. 2006). „WGA Announces Nominees for Writers Guild Awards”. IndieWire. Приступљено 15. 8. 2022. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kapoti_(film)&oldid=26704106”