Меморијални комплекс Батинска битка
Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.
|
Меморијални комплекс „Батинска битка“ отворен је 1976. године у знак сећања на учеснике Батинске битке новембра 1944. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Контекст[уреди | уреди извор]
Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.
|
Батинска битка[уреди | уреди извор]
Батинска битка, у чију славу и спомен је подигнут меморијални комплекс, се одиграла између 11. и 19. новембра 1944. године код места Батина у данашњој Хрватској и била је део шире будимпештанске офанзиве Црвене армије крајем 1944. године, те након Београдске операције друга највећа заједничка војна операција совјетске војске и јединица НОВЈ.[1][2]
Битка се одиграла у војно-политичком контексту 1944. године који је био повољан за савезнике антихитлеровске коалиције. Након успешне летње офанзиве Црвене армије, отворила се могућност пребацивања ратних операција са територије СССР на простор источне Пруске, Пољске, па и саме Немачке. На јужном краку источног фронта, Црвена армија је избацила из строја немачке савезнице Бугарску и Румунију и избила у житородна подручја средњег Подунавља. Избијањем на југословенску и мађарску границу, још две важне и привредно значајне престонице су постале угрожене — Беч и Будимпешта. На западном фронту Немци под притиском англо-америчке офанзиве бивају присиљени на повлачење на француско-немачку границу, те након успешне офанзиве септембра 1944. западни савезници избијају на доњи ток Рајне. У Италији се води позициони рат са распламсавањем покрета отпора у немачкој позадини, док су на Балкану Немци присиљени да се евакуишу са својих преосталих база на Егејском и Средоземном мору и из Грчке, на коју се искрцавају Енглези. Тиме је Немачка јесени 1944. готово потпуно изолована и доведена у обруч стратешког окружења који се све више стезао.[3]
Очекујући да ће совјетске трупе након јашо-кишињевске операције кренути ка Босфору и Дарданелима, те рачунајуи на англо-совјетска интересна размимоилажења, Немци су тежили да се што дуже одрже на простору Балкана. Овом проценом су пак изгубили драгоцено време за повлачење својих трупа са овог простора (Група армија „Е“) ради правовременог супротстављања совјетским и јединицама НОВЈ у офанзиви у Подунављу.[3]
Простор који је Немачка бранила је био од доста велике стратешке важности за њен ратни напор. Изгубивши богата нафтоносна подручја у Румунији и важну сировинску базу на Балкану начелно, Немци су по сваку цену тежили да задрже нафтоносно подручје око Нађикањиже и бечке рафинерије, које су у том моменту прерађивале око 80% укупне производње овог важног материјала без ког наставак рата не би био могућ.[4]
Уређење[уреди | уреди извор]
У саставу Меморијалног комплекса налази се споменик Црвеној армији „Победа“, рад академског кипара Антуна Аугустинчића, подигнут на месту најжешћих борби (тзв. „крвава кота 169“), Спомен-дом с две изложбене просторије и сталном музејском изложбом о Батинској бици те Спомен-парк и заједничка гробница са посмртним остацима 1.297 бораца Црвене армије. Током рата у Хрватској, 90-их година 20. века, већина музејских предмета је сачувана иако су простори претрпели штете. Због неоспорног значаја Батинске битке, на иницијативу Министарства културе РХ, започело се са израдом новог музеолошког постава у грађевински обновљеном Спомен-дому.
Споменик „Победе“, импозантни обелиск подигнут је 1947. године на платоу „Градац“ и висок је 26,5 m. Споменик се састоји из три дела. Централни стуб у основи петоугаоника са пет скулптура. Група у прочељу представља црвеноармејце у јуришу, изведене као рељефе у бронзи. Од првог већег платоа води 27 степеника на мањи плато на коме је обелиск висок 19,5 m и на њему се налази бронзана фигура „Победа“ висока 7 m. „Победа“ држи у рукама бакљу. Испод споменика је велика костурница у којој су сахрањени посмртни остаци 1297 бораца. У непосредној близини споменика „Победа“ подигнут је 1979. године Спомен-дом батинској бици. Дом заузима простор од 500 m² и саграђен је по пројекту Срећка Лончаревића. У Спомен-дому смештена је стална поставка Батинске битке. На крвавој коти 169 и данас су видљиви остаци бункера и ровова. У самом месту Батина постоје из 19. века четири подрума засвођена бачвастим сводовима, изнад којих је насут слој затрављене земље. У овим подрумима радила је привремена војна болница и амбуланта Југословенске и Црвене армије, током Батинске битке.
Један део меморијалног комплекса, тачније Спомен-музеј, изграђен 1981. године, налази се на бачкој обали Дунава, на српској страни. Музеј је дуго био руиниран јер је служио за стационирање војних јединица током ратних дејстава у Хрватској [5]. Средствима покрајинске Владе Војводине и града Сомбора музеј је обновљен и са новом музејском поставком свечано отворен за јавност на 73. годишњицу Батинске битке 11. новембра 2017.[6]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дедић 2017, стр. 2.
- ^ Божић 1981, стр. 5, 21–22.
- ^ а б Божић 1981, стр. 6.
- ^ Божић 1981, стр. 6–7.
- ^ Батинска битка: Час историје и „истине“; Лист „Данас“, 24. децембар 2002. године Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2008), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Отворен обновљени спомен-музеј Батинске битке - ЈМУ Радио-телевизија Војводине
Литература[уреди | уреди извор]
Књиге и научни чланци[уреди | уреди извор]
- Adamec, Ana (1982). „Augustinčić u Gliptoteci JAZU u Zagrebu”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec. 2: 13—30.
- Алфиревић, Ђорђе И. (2015). Експресионизам у архитектури XX века у Србији (докторска дисертација) (PDF). Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2018. г. Приступљено 08. 06. 2018.
- Balić, Milan (1976). Spomenici kulture Valpovštine : I dio. Valpovo: Društvo prijatelja starina Valpovo. COBISS.SR 121493511
- Бандула, Сњежана (1983). „Монументална пластика Антуна Аугустинчића; (дипломски рад).”. Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића (3): 21—65.
- Божић, Никола (1978). Батинска битка (ПДФ). Београд: Издавачка организација „Рад“. COBISS.SR 11798023
- Божић, Никола (1981). Батина хисторијски споменик. Осијек: Међуопћински одбор СУБНОР-а за Славонију и Барању. COBISS.SR 45517575
- Вујчић, Даворин (2007). „Мајсторске радионице ликовних умјетности: Мајсторска радионица Антуна Аугустинчића” (ПДФ). Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића. XXVI (2006) (26): 35—86.
- Вујчић, Даворин (2012). „Споменик захвалности Црвеној армији”. поглавље у каталогу: Рефлексије времена 1945.-1955, 12. просинца 2012. — 10. ожујка 2013. Галерија Кловићеви двори (ур. Јасмина Бавољак). Загреб: Галерија Кловићеви двори. стр. 127—138. Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено 16. 06. 2018.
- Грбић, Маро (1985). „Заједнички радови Антуна Аугустинчића и Франа Кршинића.”. Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића (5): 3—23.
- Група аутора (2002). Рушење антифашистичких споменика у Хрватској 1990—2000 : II издање с додатком. Загреб: Савез антифашистичких бораца Хрватске. COBISS.SR 1024552333
- Дедић, Славомир (2017). „Кратко предавање о Батинској битки” (ПДФ). Сомбор: Историјско друштво „Милош С. Милојевић“ Сомбор: 1—10.
- Дерања Црнокић, Анушка; Јелавић Ливаковић, Инес (2015). „Правна заштита послијератне архитектуре остварене у раздобљу од 1945. до 1990. године на подручју Републике Хрватске — допринос валоризацији и очувању” (ПДФ). Годишњак заштите споменика културе Хрватске. 39: 17—36. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 11. 2017. г. Приступљено 08. 06. 2018.
- Димић, Љубодраг (1988). Агитпроп култура : агитпроповска фаза културне политике у Србији 1945—1952. Београд: Рад. COBISS.SR 30616583
- Донадић, Петра (2015). Споменичка пластика Војина Бакића (дипломски рад) (ПДФ). Загреб: Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу.
- Драгосављевић, Мирјана; Милетић, Милош; Радовановић, Мирјана (2016). Лекције о одбрани : Прилози за анализу културне делатности НОП-а (ПДФ). Београд: Роса Луxембург Стифтунг Соутхеаст Еуропе. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 07. 2018. г. Приступљено 25. 07. 2018. COBISS.SR 229144332
- Живанчевић, Јелена А. (2012). Социјалистички реализам у архитектонској и урбанистичкој теорији и пракси Југославије (докторска дисертација). Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду.
- Живановић, Милана (2019). Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку : докторска дисертација. Београд: [М. В. Живановић]. COBISS.SR 530948503
- Живановић, Милана (2020). И крст и петокрака : руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку. Београд: Институт за новију историју Србије, (Београд : Чигоја штампа). COBISS.SR 18590217
- Завршне операције за ослобођење Југославије : учесници говоре : научни скуп 23. и 24. април 1985 (ПДФ). Београд: Војноиздавачки и новински центар. 1986. COBISS.SR 27908615
- Јокић, Гојко (1986). Југославија : Споменици револуције : туристички водич (ПДФ). Београд: Туристичка штампа. COBISS.SR 11699719
- Југославија : споменици револуцији ; ур. Милош Бајић. Београд; Сарајево: СУБНОР Југославије; Свјетлост. 1968. COBISS.SR 3036679
- Југословенска скулптура 1870—1950 (ур. Миодраг Б. Протић). Београд: Музеј савремене уметности. 1975. COBISS.SR 1931015
- Кечкемет, Душко (1966). „Јавни споменици у Хрватској до Другог светског рата” (ПДФ). Живот умјетности. Загреб: Институт за повијест умјетности (2): 3—17.
- Кирјаков, Јован (1981). Стална поставка Музеја Батинске битке. Нови Сад: Просвета. COBISS.SR 6707207
- Ковач, Татјана; Војновић, Мијо (1976). У спомен револуцији. Сплит: Институт за хисторију радничког покрета Далмације. COBISS.SR 41031692
- Колацио, Зденко (1984). Споменици и обиљежја = Монументс анд мемориалс : 1953-1982. Загреб: Глобус. COBISS.SR 3288839
- Колешник, Љиљана (1992). „Реалистичка константа и соцреалистичке манифестације у умјетности Антуна Аугустинчића”. Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића (12): 49—73.
- Колешник, Љиљана (1994). „Иконографија соцреализма у опусу Антуна Аугустинчића”. Перистил : зборник радова за повијест умјетности. 37/1: 169—176.
- Колешник, Љиљана (2006). Између истока и запада: хрватска умјетност и ликовна критика педесетих година. Загреб: Институт за повијест умјетности.
- Кољанин, Ана-Марија (2004). „Рецентна умјетничка продукција на простору Барање” (ПДФ). Годишњак огранка Матице хрватске Бели Манастир. Бели Манастир. 1: 109—122.
- Кулић, Владимир (2009). Ланд оф тхе Ин-бетwеен. Модерн Арцхитецтуре анд тхе Стате ин Социалист Yугославиа, 1945–65 (доцторал диссертатион) (на језику: енглески). Аустин: Тхе Университy оф Теxас ат Аустин.
- Култура и умјетност у НОБ-у и социјалистичкој револуцији у Хрватској : зборник; (ур. Иван Јелић, Дуња Рихтман-Аугустин, Вице Заниновић) (ПДФ). Загреб: Институт за хисторију радничког покрета Хрватске : Издавачко предузеће „Аугуст Цесарец“. 1975. COBISS.SR 16534109
- Маковић, Звонко (2013). „Споменичка пластика Војина Бакића (Војин Бакић'с Мемориал Монументс)”. Војин Бакић. Свјетлосне форме (каталог ретроспективе Војина Бакића), Музеј сувремене умјетности. Загреб: 163—216.
- Малиша, Јосип (1987). У спомин револуцији и народноослободилачкој борби : зборник споменика револуцији поводом обиљежавања 50. годишњице доласка друга Тита на чело КПЈ и 50. годишњице оснивања КП Хрватске. Трогир: Координациони одбор за његовање револуционарних традиција : Фонд за развијање и његовање тековина револуције и НОР-а. COBISS.SR 45291788
- Манојловић Пинтар, Олга (2005). Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. COBISS.SR 512801175
- Манојловић Пинтар, Олга (2008). „Упросторавање идеологије: Споменици Другог светског рата и креирање колективних идентитета”. Игор Граовац (прир.), Дијалог повјесничара/историчара, 10/1, Осијек 22—25. рујна 2005. Загреб: Фриедрицх Неуманн Стифтунг: 287—307.
- Манојловић Пинтар, Олга (2014). Археологија сећања, споменици и идентитети у Србији 1918 – 1989. Београд: Удружење за друштвену историју, Чигоја штампа. COBISS.SR 208226060
- Мароевић, Тонко (1989—1990). „Немиметичкоме стољећу успркос.”. Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића (9—10): 31—43.
- Мереник, Лидија (2013). Политички простори умтености 1929—1950 : борбени реализам и социјалистички реализам : 20. децембар 2013 — 20. фебруар 2014 [каталог изложбе]. Нови Сад: Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића. стр. 1—9. COBISS.SR 282221319
- Милетић, Милош; Радовановић, Мирјана; Кнежевић, Вида; Комељ, Миклавж; Кирн, Гал; Ханчек, Ивана; Вуковић, Весна; Кутлеша, Ана (2017). Лекције о одбрани : Да ли је могуће стварати уметност револуционарно? (ПДФ). Београд: КУРС & Роса Луxембург Стифтунг Соутхеаст Еуропе. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 08. 2018. г. Приступљено 24. 08. 2018. COBISS.SR 247202060
- Milorad Berbakov — Tabakovićeva nagrada za arhitekturu (PDF). Novi Sad: Društvo arhitekata Novog Sada. 2003.
- Милорадовић, Горан (2007). „Прах праху: Стаљинистички погребни ритуали у социјалистичкој Југославији” (PDF). Годишњак за друштвену историју. 1—3: 83—106. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2018. г. Приступљено 08. 06. 2018.
- Милорадовић, Горан (2012). Лепота под надзором : совјетски културни утицаји у Југославији : 1945-1955. Београд: Институт за савремену историју. COBISS.SR 190120460
- Мохар, Катарина (2013). „“Фреедом ис а Монумент”: Тхе Вицторy Монумент ин Мурска Собота — Итс Ерецтион, Дестинy анд Цонтеxт” (ПДФ). Ацта хисториае артис Словеница (на језику: енглески). Љубљана. 18/2: 115—130.
- Николић, Мила (2013). Кластери и мреже музеја у Србији: Војводина (ПДФ). Нови Сад: Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 06. 2018. г. Приступљено 08. 06. 2018.
- Обреновић, Виолета Н. (2013). Српска меморијална архитектура 1918—1955 (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
- Павић, Владимира (2001). „Ратне штете на музејима и музејској грађи у Хрватској —методологија пописа и презентација података” (ПДФ). Зборник I. конгреса хрватских повјесничара умјетности (Загреб, 15.–17.XI. 2001): 375—382.
- Павичић, Сњежана (2012—2015). „Нека запажања о Споменику захвалности Црвеној армији у Батиној Скели” (ПДФ). Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића. XXXИИ–XXXВ (2012.—2015) (32—33/34—35): 249—260.
- Патковић, Миленко; Плећаш, Душан (1975). Избор спомен-обиљежја Народноослободилачког рата Југославије : водич уз карту. Осијек: Глас Славоније. COBISS.SR 117881351
- Пејић, Лука (2015). „Анализа пропагандног дискурса Народне фронте Југославије у Осијеку с посебним освртом на лист Глас Славоније (1945. – 1947)” (ПДФ). Глас архива Славоније и Барање. 43: 270—303.
- Пинтарић, Сњежана (1986). „Споменик палим Шумадинцима.”. Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића (6): 31—43.
- Пинтарић, Сњежана (1992). „Јавни и надгробни споменици Антуна Аугустинчића (магистарски рад)”. Загреб: Галерија Антуна Аугустинчића.
- Путник, Владана (2012). „Естетика и улога меморијалних паркова у Југославији на примеру спомен-комплекса „Кадињача“”. Простори памћења: архитектура: 290—301.
- Radulović, Milica (2012). „Spomenička plastika”. poglavlje u katalogu: Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori (ur. Jasmina Bavoljak). Zagreb: Galerija Klovićevi dvori. str. 106—126.
- Револуционарно кипарство; [текст Јурај Балдани]. Загреб: Спектар. 1977. COBISS.SR 49820935
- Сјећања у камен уклесана : споменици радничког покрета и народне револуције у Хрватској. Загреб: Уред за информације Извршног вијећа Сабора Народне републике Хрватске. 1960. COBISS.SR 239034636
- Споменици револуционарног радничког покрета и народноослободилачке борбе на подручју Славоније и Барање / [приредили Анчић Зорица ... [ет ал.] ; фотографије Бартоловић Рудолф и Јоцовић Новак]. Осијек: Опћинска конференција СКХ, Одбор за прославу 50-годишњице СКЈ, СКОЈ и ССЈ : Регионални завод за заштиту споемника културе. 1969. COBISS.SR 162809863
- Споменици револуционарнога радничког покрета, народноослободилачког рата и социјалистичке револуције: категоризација. Загреб: Републички завод за заштиту споменика културе, Одбор за спомен-обиљежавање повијесних догађаја и личности Сабора СРХ. 1986. COBISS.SR 31355143
- Ћаловић, Драган (2011). „Српска културна баштина и социјалистички реализам” (ПДФ). Мегатренд ревија. Београд: Мегатренд универзитет. 8 (2): 321—335. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 12. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2018.
- Фисковић, Цвито (1945). Партизански споменици. Сплит: Слободна Далмација. COBISS.SR 90296320
- Хорватинчић, Сања (2012). „Формална хетерогеност споменичке скулптуре и стратегије сјећања у социјалистичкој Југославији” (ПДФ). Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића. XXXI (2011) (31): 89—106.
- Хорватинчић, Сања (2015). „Споменик, териториј и медијација ратног сјећања у социјалистичкој Југославији” (ПДФ). Живот умјетности. Загреб: Институт за повијест умјетности (96): 34—61.
- Хорватинчић, Сања (2017). Споменици из раздобља социјализма у Хрватској — приједлог типологије (докторски рад). Задар: Послиједипломски свеучилишни студиј Хуманистичке знаности Свеучилишта у Задру.
- Шимат Банов, Иве (1984). „Нови прилози о Аугустинчићу (IV).”. Анали Галерије Антуна Аугустинчића. Клањец: Галерија Антуна Аугустинчића (4): 3—30.
- Шимат Банов, Иве (2013). Хрватско кипарство од 1950. до данас. Загреб: Наклада Љевак.
Новински чланци[уреди | уреди извор]
- Матковић, Александар (2018). 01.пдф „Од историје револуције до Музеја присаједињења” Проверите вредност параметра
|урл=
(помоћ) (ПДФ). Политички екстремизми у музејима Србије — Публикација пројекта „Разоквиравање историје“ Удружења РеЕX, са прилозима са семинара одржаног у Културном центру Реx 28. јануара 2017. године: 57—63.[мртва веза] - Милојевић, Никола (2014). „Дан када је ослобођена Барања” (ПДФ). Извор : лист заједничког већа општина. 106: 2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 04. 2016. г. Приступљено 08. 06. 2018.
- Миросављев, Бојан (28. 11. 2016). „Бели Манастир ОБНОВЉЕН СПОМЕНИК ЦРВЕНОАРМЕЈЦИМА”. Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске. Приступљено 10. 6. 2018.