Бачка

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 0' СГ Ш, 19° 20' ИГД

Мапа Бачке
Окрузи и географски региони у Војводини

Бачка (мађарски: Bácska, буњевачки и хрватски: Bačka, словачки: Báčka, русински: Бачка, немачки: Batschka) је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Мађарски део Бачке укључен је у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини. На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки. Већи градови Бачке су: Нови Сад (215.659), Суботица (99.471), Сомбор (50.950), Бачка Паланка (29.431), Врбас (25.887), Бечеј (25.703), Сента (20.363), Апатин (19.320) и други. Према последњем попису становништва (2002), у Бачкој живе: Срби (59%), Мађари (16%) и остали.

Историја[уреди]

У Бачкој се налазе трагови насеља још из каменог доба, највише покрај Дунава и Тисе, а најважнија су код Гомбоша (Богојево), Апатина, Аде, Сенте и Титела. Има много трагова из бронзаног доба, као и трагова присуства разних народа: Келта, Римљана, Хуна, Словена, Германа, Авара. Словени се у Бачкој први пут помињу у 6. веку.

Средњи век[уреди]

У деветом веку, Бачком је владао бугарски војвода Салан, а главни град његове војводине био је Тител.

После заузимања панонског басена од стране Мађара, јављају се као становници Бачке Мађари, Печенези и други. Према једном мишљењу, мађарски владар, Свети Стефан (Вајк), основао је градове Бач и Бодрог, као главне градове истоимених жупанија. Према другим изворима, Бач је постојао и пре досељења Мађара као словенско-аварски град и имао је име Багасин. Између ових жупанија ишла је граница приближно данашњим каналом Дунав—Тиса—Дунав.

Досељавање Срба са јужних српских политичких области почело је у већој мери у 15. веку за владавине краља Жигмунда.

Нови век[уреди]

Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици

У првој половини 16. века страдала је Бачка приликом сељачке буне Ђерђа Доже 1514, а затим и од провала Турака.

1526. године Бачка је била централни регион једне пролазне независне државе, којом је владао самозвани српски цар, Јован Ненад. Престоница његове државе била је Суботица.

После пада Будима и Сегедина (1542), Бачка долази под турску власт. На територији Бачке је постојао Сегедински санџак, који је био подређен Будимском пашалуку. Бачка се делила у 6 нахија и то: бајску, суботичку, сегединску, сомборску, бачку и тителску. Године 1687. у Бачку се под вођством Доминика (Дуја) Марковића и Јура Видаковића насељавају Буњевци и то у околини Суботице, Сомбора и Баје. У то доба је Бачка у етничком смислу била скоро искључиво српска област, а овакво етничко обележје је имала и 1720, када од 3.456 пописаних домова налазимо само 166 мађарских и 25 немачких.

После завршетка турске владавине, много је страдало српско становништво Бачке, у време Ракоцијевог устанка (17021704). После развојачења потиске војне границе формиран је коморски округ (од 1794. назван је потиски крунски округ), а састојао се од места: Мартоноша, Старе Кањиже, Сенте, Аде, Петровог Села, Мола, Србобрана, Бачког Градишта, Турије и Старог Бечеја, као главног места. 1750. године се почело радити на организацији шајкашког округа. Услед развојачења потиске границе, Срби из Бачког Потисја су се у великим масама одселили у Русију, Банат и каснију Шајкашку, тако да ти крајеви губе српски етнички карактер. Уместо ових Срба, почиње снажно насељавање Мађара, Немаца, Словака, Малоруса и других на те територије. 1802. године спојене су бачка и бодрошка у једну жупанију. Између 1848. и 1849. године, Бачка је била поприште крвавих борби између Мађара и Срба. 1849. године ушао је велики део Бачке у оквир Војводства Србије. Када је укинута Војводина (1860), ове територије су поново устројене као бачко-бодрошка жупанија. 1873. године припојен је шајкашки округ овој жупанији.

Након 1918. године[уреди]

Од 1918. године, Бачка је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1918. и 1922. чинила је део покрајине Банат, Бачка и Барања; између 1922. и 1929. је била подељена између Бачке и Београдске области, док је између 1929. и 1941. била део Дунавске бановине. Између 1941. и 1944. године Бачка се налазила под окупацијом Хортијеве Мађарске, а од 1944. године, део је Аутономне Покрајине Војводине у оквиру нове социјалистичке Југославије и (од 1945. године) социјалистичке Србије.

Привреда[уреди]

Поље засејано пшеницом у Бачкој
Сателитски снимак Бачке

Бачка, а нарочито њен јужни део, врло је плодан, и спада међу најплодније делове Европе. Становништво се бави у првом реду земљорадњом. Производе се све врсте житарица, а нарочито су чувени бачка пшеница и кукуруз. У мањим количинама култивирају се и остала жита. Пиринач успева око Крстура и Торже. Знатна је производња кудеље, шећерне репе, купуса и бостана. Веома је развијено вртларство, а значајно је и воћарство. Виноградарства има нешто око Суботице. Шума има нешто покрај Дунава, иначе је Бачка готово потпуно без шума и руда. Сточарство је све до краја 19. века било главно занимање становништва. Нарочито је знатно гајење коња, рогате марве крупног зуба, оваца и свиња. Бачки су коњи чувени у Европи, а најбоље се тимаре у кулској и бечејској општини. Има неколико државних ергела, а има и чувених приватних стаја са гласовитим светским расама. Код рогате марве је више заступљена марва беле боје (такозвана подолска раса), нарочито у ритовима, као врло издржљива, док се у стајама држе западне, племенитије врсте. Свињогојство је веома важно. Знатно је заступљено гајење живине, рибарство, свиларство, лов. Највише становништва се бави земљорадњом и сточарством, а у много мањој мери занатством, трговином и индустријом.

Од индустрије је значајна млинска, а важна је и индустрија кудеље, свиле и уопште текстилна индустрија. Исто тако значајна је лончарска, цементна, цигларска, пиварска, кожна, итд. Трговина је врло жива, нарочито пољопривредним производима, стоком и индустријским производима.

Бачка, као део »житнице Србије«, на Дунаву, између богатих и културних региона, са веома културним становништвом, најразноврснијом и најбогатијом индустријом, развијеним занатством и најгушћом железничком мрежом, са посебно живом индустријом и у широј околини Београда, — спада међу најважније регионе Србије и Војводине.


Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :